Makjuan: Optimizam je moralna dužnost

Ugledni engleski pisac Ijan Makjuan kaže da je danas „pesimizam veći problem od klimatskih promena”, prenosi „Gardijan”. Govoreći nedavno na festivalu„Hej”, na dan kada su temperature u Londonu dostigle 34,8 stepeni Celzijusa, oborivši majski rekord postavljen 1922. godine, književnik je rekao da stalno čuje ljude kako govore da ne „očekuju da njihova deca imaju tako dobar život kao što su oni imali”, ali je sugerisao da je optimizam „moralna dužnost”.

Makjuan je zatim objasnio da je optimizam „vežba racionalnosti”, jer je sasvim moguće – s obzirom na to da je svet veliki, a kulture raznolike – „da se desi revolucija, a da mi čak ni ne znamo za nju”. Osvrnuo se na „istorijski trenutak” iz 2020. godine, kada je električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora nadmašila onu proizvedenu iz gasnih i ugaljnih elektrana u Velikoj Britaniji.

„Verovatno smo bili previše zauzeti kovidom da bismo to čak i primetili”, rekao je.

Dodao je da bi „lični interes mogao biti veoma dobar prvi korak” ka napretku u rešavanju klimatske krize.

„Ako ste, recimo, smanjili godišnji račun za 150 funti postavljanjem nekoliko panela na balkon – ukoliko imate balkon – sledeći korak će se činiti lakšim. To je u osnovi podsticaj”, objasnio je.

Makjuanova najnovija knjiga, „Šta možemo znati” („What We Can Know”), delimično je smeštena u 2119. godinu, u Britaniju potopljenu morem. Očekuje se da ova knjiga uskoro bude objavljena i na srpskom jeziku u izdanju „Nove knjige” iz Podgorice u prevodu Vladimira D. Jankovića. Prevodilac Janković o samoj knjizi kaže za naš list da se radnja dešava u dalekoj budućnosti, u 22. veku, na potpuno izmenjenim Britanskim ostrvima, u jednom izmenjenom svetu, i geografski i u širem kontekstu, ali opet ne u toj meri izmenjenom da više nema akademske zajednice, kojoj pripadaju i protagonista i njegova saputnica-saradnica, koji istražuju sudbinu, karijere i privatni život jednog velikog književnika iz prošlosti, s kraja 20. i početka 21. veka, i njegovih savremenika.

„U žiži je famozni sonetni venac, ili Korona, koju je taj stari, inače u 21. veku slavni engleski pesnik, napisao svojoj (poslednjoj) ženi i pročitao pred važnim i uglednim zvanicama na njenoj rođendanskoj proslavi, ali je sačuvao samo u tom jednom jedinom primerku koji je njoj, s kojom je već tad bio u problematičnim odnosima, darivao kao rođendanski poklon. Stotinak godina kasnije narator kreće u potragu za tom velikom poemom, za koju se zna i koju su mnogi čuli na toj rođendanskoj večeri, ali koja je nestala bez traga i glasa. Usput razotkriva i neverovatne detalje iz intime tih već davno otišlih, a za svog vremena poznatih i cenjenih ličnosti iz književnog i izdavačkog sveta... Dakle, sadašnjost u romanu je 22. vek, a te misterije i ujdurme s nestalom, a pročitanom poemom, odnosno sonetnim vencem, odigrale su se u ovom, 21. veku, u njegovoj prvoj polovini, tačnije baš negde sad, pošto Makjuan fiksira 2030. godinu kao godinu (još jednog) preloma kad svet počinje radikalno da se menja što pod čovekovim, što pod dejstvom prirodnih sila", dodaje Vladimir D. Janković.

Makjuan je inače na festivalu „Hej” govorio na panelu koji se upravo i bavio budućnošću sveta i očuvanju sredine, profitabilnošću poljoprivrede i neizvesnošću koju doživljavaju poljoprivrednici, jer ne znaju šta je nacionalni plan, kao što ni vlada ne zna kakvi su pojedinačni planovi na farmi...

Makjuan je takođe rekao da je „blagoslov” pešačkih staza u Britaniji bio „izvanredan”, ali da su pešačke staze „pod pritiskom”, dodajući da „prilično moćni, polukorumpirani veliki zemljoposednici mogu nekako da zatvore pešačku stazu tako što će šefa veća izvesti na večeru”.

Uprkos tome što „izgleda da se svet sprema za rat”, kako je primetio u jednom nedavnom inetrvjuu, Ijan Makjuan je priznao da ne gubi nadu za budućnost.

„Uprkos ekološkoj krizi, zadržavam prigušeni optimizam. U mom nedavno objavljenom romanu „Šta možemo znati”, nuklearni rat i ekološka katastrofa transformisali su Ujedinjeno Kraljevstvo u arhipelag. Istraživač 100 godina u budućnosti sa zavišću se osvrće na naše slobode, naše bogate umetničke kulture, naše mreže pešačkih staza, naše domaće luksuze, poput stajanja pod vodopadom vrele vode da bismo se očistili ili uživanja u pomorandžama zimi. Imamo mnogo toga da izgubimo. Nasuprot tome, jasno je da samo treba da zastanemo u uništavanju prirodne sredine, i priroda će ponovo procvetati brzinom koja uvek zapanjuje. Iskopajte malo jezerce u gradskoj bašti, posadite malo divljeg cveća – žabe i leptiri će se pojaviti. Isto važi i u većim razmerama. Imamo probleme, ali znamo šta da radimo", rekao je Ijan Makjuan u pomenutom intervjuu.