Nemački ekstremisti pred bankrotom

Jednoj od najekstremnijih stranaka na nemačkoj desnici, Nacionaldemokratskoj partiji Nemačke (NPD), preti bankrot. Posle serije finansijskih skandala koji su je potresali poslednjih godina usledio je poslednji udar – stranka je protiv sebe podnela prijavu stručnim službama Bundestaga. Razlog: postoji „rupa” u finansijskim knjigama NPD-a za 2006. godinu. Nezvanično se barata podatkom da je iz partijske blagajne nestalo milion evra.

Ovakav potez nije neuobičajen u Nemačkoj. Krivci raznih profila, najčešće utajivači poreza – priterani uza zid – sami sebe prijavljuju vlastima da bi zauzvrat dobili blažu kaznu. U slučaju NPD-a, međutim, gotovo je sigurno da Bundestag neće biti bolećiv u izricanju kazne s obzirom na to da se ova ekstremistička stranka već odavno nalazi na nišanu nemačkih vlasti.

Nacionaldemokratska partija Nemačke osnovana je 1964. godine, a Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka okarakterisala ju je kao ekstremno desničarsku i stavila pod stalni nadzor. U prvim godinama postojanja NPD je bio prisutan u parlamentarnom sistemu tadašnje SR Nemačke – isključivo u pokrajinskim skupštinama – da bi vremenom izgubio uticaj i postao minorna politička grupacija.

Posle nemačkog ujedinjenja NPD je oživeo, posebno na lokalnom i pokrajinskom nivou. Glavna uporišta postala su mu ekonomski nerazvijene pokrajine na istoku Nemačke. Na lokalnim izborima u Saksoniji (2004) i Meklenburgu Prednjoj Pomeraniji (2006) NPD je uspeo da se probije u pokrajinske parlamente.

Politički program koji NPD usvaja 1996. Ministarstvo unutrašnjih poslova Bavarske opisuje kao „nacionalistički, antiustavan i rasistički”. U tom programu se kao cilj ističe obezbeđivanje isključivo nemačkog uticaja na nacionalnu ekonomiju, politiku i kulturu. Stranka se zalaže za proterivanje stranaca iz Nemačke, ponovno uvođenje marke kao nacionalne valute i istupanje iz NATO-a i EU.

Jedan od osnovnih ciljeva NPD jeste i revizija istočnih nemačkih granica i uspostavljanje novog nemačkog „carstva”. To pretpostavlja vraćanje u nemačku državu Šlezije, Istočnog Brandenburga, Istočne Pomeranije i Istočne Pruske.

Posebno pitanje je odnos NPD-a i neonacističkih udruženja. Osnovni je cilj NPD-a da ih okupi, smatrajući ih  „oružanom rukom” stranke.

Posebna priča je sadašnji predsednik NPD-a Udo Foigt koji je na čelu stranke od 1996. On je već više puta optuživan za finansijske malverzacije. Prvi put bili su sporni završni partijski računi za 1997, 1998. i 1999. godinu zbog čega je stranka kažnjena sa 870.000 evra. Krajem prošle godine bivši blagajnik NPD-a Ervin Kemna je dobio zatvorsku kaznu od dve godine i osam meseci zbog pronevere stranačkog novca.

U Berlinu je, uz sve ovo, najavljeno suđenje Foigtu i još dvojici visokih funkcionera NPD-a zbog raspirivanja rasne mržnje.

Lideri NPD-a 2006. godine, pre početka Svetskog prvenstva u fudbalu, štampali su letak u kojem su tražili „čišćenje” nemačke fudbalske reprezentacije od stranaca. Posebno je izvređan tamnoputi reprezentativac Nemačke Patrik Ovomojela. Fudbalski savez Nemačke je odmah podneo krivičnu prijavu protiv funkcionera NPD-a, ali tužilaštvu je trebalo više od dve godine da se odluči za pokretanje sudskog procesa.

Zbog opasnog desnog ekstremizma Bundestag, Bundesrat i nemačka vlada su 2001. pokrenuli postupak za zabranu NPD-a. Ovaj pokušaj je „pokopan” 2003. godine uz obrazloženje Ustavnog suda da su predlagači u zahtevu koristili podatke koji su pribavljeni na nezakonit način. Sada je nemačka država dobila novu priliku da „sredi” NPD tako što će ga drakonskom novčanom kaznom gurnuti u bankrot.

Žarko Rakić