Non-pejper o pojednostavljenom procesu ulaska u EU stigao u Tivat

Nemačka i Francuska su uoči samita EU-zapadni Balkan u Tivtu, u Crnoj Gori, poslale non-pejper u kojem predlažu postepenu integraciju zemalja jugoistočne Evrope i Moldavije, pojednostavljenje pregovaračkog procesa, koji bi se i dalje temeljio na zaslugama.

Berlin i Pariz u tom neformalnom dokumentu pozivaju Komisiju da predstavi predloge za olakšavanje postepene integracije zemalja kandidatkinja na njihovom putu prema pristupanju EU. To bi trebalo da obuhvati, između ostalog, povlašteni pristup unutrašnjem tržištu na osnovu njihovog značajnog napretka u pregovorima i bliže veze sa evropskim institucijama u svakodnevnom procesu donošenja odluka, na primer dodeljivanjem statusa posmatrača zemalja kandidatkinjama na sastancima institucija EU-a pod uslovima koji poštuju autonomiju procesa donošenja odluka EU.

„Nadolazeći sastanak na vrhu koje će EU održati na zapadnom Balkanu (5. juna) i s Moldavijom (22. juna) predstavljaju priliku koju ne smemo propustiti. Naš zajednički cilj je dovršiti Uniju kao istinski Evropsku uniju. Kako bismo tu težnju pretvorili u stepen stvarnosti i ujedinili podsticaje za novu dinamiku, kao što je potrebno da se olakša proces integracije sadašnji proces kako bismo učinili efikasnijim i omogućili bržu i dublju integraciju u EU na osnovu kopenhaških kriterijuma”, kaže se u tom dokumentu.

Ističe se da cilj punopravnog članstva u EU ostaje nepromenjen, da namera postepene integracije nije zamenila punopravno članstvo u EU ni proizvoditi put prema njemu. "Upravo suprotno, želimo da stvorimo podsticaj koji podstiče brz napredak na tom putu. Na taj način osiguravamo da postepena integracija doprinosi uspešnom proširenju EU-a – jačajući EU u celini". Predlaže se pojednostavljenje metodologije pregovaranja, spajanjem nekih proceduralnih koraka, ističući da bi se rad kandidatkinja, Komisija i Veća trebalo usredsrediti na bitne reforme, a ne na proceduralne korake.

U dokumentu se kaže da se kroz strukturiranu postepenu integraciju želi da se da zemljama kandidatkinjama dodatni podsticaj za reformu.

Predlaže se da se uz ispunjavanje određenih uslova dva puta godišnje održavaju zajednički sastanci Evropske komisije, članovi Evropskog parlamenta sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana i Moldavije, da se češće sastaju zajednički parlamentarni odbori, da predstavnici tih zemalja mogu učestvovati u određenim tačkama dnevnog reda neformalnih sastanaka Evropskog veća i Veća Evropske unije kao posmatrači bez prava glasa.

Zemljama kandidatkinjama nudi se puno učešće u jedinstvenom tržištu na osnovu modela Evropskog ekonomskog prostora plus. To znači da bi kao članica EGP-a (Island, Lihtenštajn i Norveška) imale pristup jedinstvenom evropskom tržištu. Uslov za to bilo bi usvajanje i sprovođenje evropskih pravnih tekovina iz prvih pet klastera te privremeno zatvaranje relevantnih pregovaračkih poglavlja.