Putin želi mir, ali se sprema za rat

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da bi, u slučaju postizanja mirovnog sporazuma sa Ukrajinom, najvažnije bilo da obe strane mogu da kažu da je sukob završen.

„Što se tiče onoga što bismo mogli da kažemo jedni drugima ako postignemo kraj sukoba, barem bismo mogli i trebalo da kažemo: hvala Bogu što je sve gotovo”, rekao je Putin, odgovarajući na pitanje šta bi poručio Vladimiru Zelenskom kada bi sa njim seo za pregovarački sto radi potpisivanja mirovnog sporazuma.

Ruski predsednik je, na sastanku sa šefovima međunarodnih novinskih agencija, ocenio da Moskva ostaje spremna za dogovor, ali samo pod uslovima koje je, kako je naveo, već iznosila. Prema njegovim rečima, kontrola celog Donbasa i postizanje sporazuma nisu međusobno isključivi.

Putin je poručio da se stav Kremlja nije promenio i da je mir moguć ako postoji politička volja za dogovor. Istovremeno je ponovio da je za Moskvu važno pitanje legitimnosti onih koji bi u ime Kijeva potpisivali eventualni sporazum.

„Možemo potpisati samo sa ljudima koji su, bez sumnje, u punom smislu te reči, legitimni da potpisuju dokumenta ove vrste. Postoji mnogo opcija: predsednik Vrhovne rade, možda i sam Zelenski. Moramo videti kakvi su to dokumenti i kakve će pravne posledice imati. Najvažnija stvar je želja. A kako to formalizovati, naći ćemo način”, rekao je Putin.

Ruski predsednik je ocenio da su tvrdnje da se Kijev nalazi na pobedničkoj putanji deo zapadnog i ukrajinskog informativno-propagandnog narativa.

Prema Putinovim rečima, ruske snage napreduju duž cele linije fronta.

„Ruske trupe napreduju duž cele linije kontakta. Nema mesta gde ruske trupe nisu napredovale. Najveći problem sa kojim se danas suočavaju ukrajinske oružane snage je katastrofalan nedostatak ljudstva. Ljudi se nasilno odvode, nema motivacije, niko ne želi da se bori”, naveo je Putin.

On je dodao da je ruska vojska u poslednje vreme stavila pod kontrolu oko 2.440 kvadratnih kilometara teritorije, ali nije precizirao broj naselja za koja Moskva tvrdi da su prešla pod rusku kontrolu.

Govoreći o napadima dronovima na Sankt Peterburg na dan otvaranja ekonomskog foruma, Putin je rekao da Zapad Ukrajini isporučuje veliki broj bespilotnih letelica različitih tipova, uključujući i one dugog dometa.

„Neki od njih, nažalost po nas, prolaze. Ali Rusija ima sistem protivvazdušne odbrane. Da, moramo ga poboljšati. Da, moramo ga ojačati, i to ćemo učiniti. Ali Ukrajina uopšte nema takav sistem”, rekao je ruski predsednik.

Jedan od najznačajnijih delova razgovora odnosio se na pitanje upotrebe rakete „Orešnik”. Odgovarajući generalnom direktoru TASS-a Andreju Kondrašovu na pitanje da li je ta raketa korišćena u nedavnim odmazdnim napadima na Ukrajinu, Putin je rekao da su udari izvedeni na ciljevima gde je, kako je naveo, bilo moguće posmatrati rezultate.

„Da budem iskren, otkriću veliku vojnu državnu tajnu: oni su jednostavno udarili tamo gde je bilo zgodno da se posmatraju rezultati”, rekao je Putin.

On je naveo da su ruski dronovi potom korišćeni za praćenje posledica udara i analizu rasporeda jedinica, kako bi se, kako je rekao, u budućnosti mogle donositi odluke o punoj upotrebi rakete „Orešnik” protiv određenih ciljeva, uključujući i urbana područja.

Time je ruski predsednik jasno stavio do znanja da Moskva, uz spremnost da govori o miru, ne isključuje nastavak vojnog pritiska ukoliko se ne prihvate uslovi koje Rusija smatra osnovom za okončanje sukoba.

Putin je, prema tome, svoju poziciju sveo na formulu mira kroz snagu: pregovori su mogući, ali ne kao rezultat ukrajinskih ili zapadnih zahteva, već kao ishod odnosa snaga na terenu i prihvatanja realnosti koju Moskva ističe od početka pregovaračkih inicijativa.

U isto vreme, Kijev ne pokazuje nameru da prihvati ruske uslove. Zelenski je, tokom Putinovog razgovora sa šefovima međunarodnih agencija, objavio svoje otvoreno pismo ruskom predsedniku, u kojem je ponovio stavove koje je Moskva više puta odbacila.

Zbog toga se, uprkos Putinovoj izjavi da bi najbolje bilo da obe strane jednog dana kažu „hvala Bogu što je sve gotovo”, takav trenutak još ne nazire. Umesto pregovaračkog stola, sve izglednija ostaje nova faza pritiska, vojne eskalacije i nastavka sukoba bez jasnog datuma njegovog okončanja.