Kako otkriti mikroplastiku u hrani

No­vi Sad – Is­tra­ži­vač­ko-raz­voj­ni in­sti­tut „Bi­o­sens” u No­vom Sa­du ra­di na evrop­skom pro­jek­tu „Know4Na­no”, u či­jem fo­ku­su je raz­voj sa­vre­me­nih me­to­da za kon­tro­lu bez­bed­no­sti hra­ne. Struč­nja­ci In­sti­tu­ta dr­že tim po­vo­dom, kao deo pro­jek­ta, tro­dnev­nu tre­ning ško­lu za pred­stav­ni­ke pre­hram­be­ne in­du­stri­je, la­bo­ra­to­ri­ja, sek­to­ra kon­tro­le bez­bed­no­sti hra­ne duž ce­log lan­ca pro­iz­vod­nje, od far­me do tr­pe­ze.

„Ide­ja ško­le je da kroz raz­me­nu zna­nja i is­ku­stva vi­di­mo šta je to što sa­vre­me­na na­u­ka mo­že da­nas da po­nu­di in­du­stri­ji u aspek­tu bez­bed­no­sti hra­ne, to jest u de­tek­ci­ji za­ga­đi­va­ča, kao što su te­ški me­ta­li, pa­to­ge­ni, mi­kro­pla­sti­ka ili tok­si­ni u hra­ni”, iz­ja­vio je na­uč­ni sa­vet­nik na In­sti­tu­tu „Bi­o­sens” Va­sa Ra­do­njić, ru­ko­vo­di­lac pro­jek­ta i ko­or­di­na­tor svih ak­tiv­no­sti na nje­mu.

Za hra­nu ko­ju da­nas kon­zu­mi­ra­mo sma­tra da je re­la­tiv­no bez­bed­na, ali na­po­mi­nje da po­sto­je in­ci­dent­ne si­tu­a­ci­je gde po­je­di­ni kon­ta­mi­nen­ti mo­gu na raz­li­či­te na­či­ne do­spe­ti u hra­nu i iza­zva­ti ozbilj­ne po­sle­di­ce po zdra­vlje lju­di, ali i ogrom­ne eko­nom­ske gu­bit­ke.

Pro­fe­sor­ka Sne­ža­na Pa­jo­vić, vr­ši­lac du­žno­sti di­rek­to­ra In­sti­tu­ta „Bi­o­sens”, is­ti­če da kva­li­tet­na hra­na, po­red nu­tri­tiv­nih kom­po­nen­ti, kao što su pro­te­i­ni ili uglje­ni hi­dra­ti, mo­ra sa­dr­ža­ti i funk­ci­o­nal­ne kom­po­nen­te, a to su, ob­ja­šnja­va, ve­o­ma po­zna­ti an­ti­ok­si­dan­si ko­ji su bilj­nog po­re­kla i ko­je je va­žno kon­tro­li­sa­ti.

„Naj­če­šće je to ono ša­re­no ko­je vi­di­mo u ta­nji­ru, ko­je po­ti­če od ka­ro­te­na, od raz­li­či­tih bi­o­fla­vo­no­i­da. To su an­ti­ok­si­dan­si ko­ji su ve­o­ma va­žni za od­bra­nu na­šeg or­ga­ni­zma. Tre­ba oču­va­ti, da­kle, mi­ne­ra­le, vi­ta­mi­ne, pro­bi­ot­ske, pre­bi­ot­ske efek­te hra­ne, jer sve to i te ka­ko uti­če, na mo­le­ku­lar­nom ni­vou, na eks­pre­si­ju tzv. do­brih ge­na”, ka­že pro­fe­sor­ka Pa­jo­vić.

Ona je uka­za­la na zna­čaj kon­tro­le tih kom­po­nen­ti, a ti­me i na na­sto­ja­nja da se raz­vi­ja­ju bi­o­sen­zor­ske me­to­do­lo­gi­je, za­sno­va­ne na naj­mo­der­ni­jim na­no­teh­no­lo­škim pri­stu­pi­ma ko­ji bi, pre­ma nje­nim re­či­ma, u pot­pu­no­sti oču­va­li kva­li­tet hra­ne ko­ju čo­vek ko­ri­sti.

„Još u če­tvr­tom ve­ku pre no­ve ere Hi­po­krat je re­kao: ’Ne­ka hra­na bu­de vaš lek i lek ne­ka bu­de va­ša hra­na.’ Da bi to stvar­no bi­lo ta­ko, hra­na mo­ra da bu­de kva­li­tet­na i bez­bed­na. Na­ši vred­ni na­uč­ni­ci is­tra­ži­va­či, kroz sa­rad­nju sa emi­nent­nim evrop­skim is­tra­ži­vač­kim cen­tri­ma, upra­vo raz­vi­ja­ju zbog to­ga ve­o­ma ose­tlji­ve bi­o­sen­zor­ske me­to­de ko­je u tra­go­vi­ma mo­gu de­tek­to­va­ti pri­su­stvo ne­kih pa­to­ge­na, mi­ko­tok­si­na, te­ških me­ta­la, ili bi­lo ko­je dru­ge vr­ste za­ga­đi­va­ča”, ka­že Sne­ža­na Pa­jo­vić.

U pro­jek­tu uče­stvu­je, pre­ma re­či­ma nje­go­vog ru­ko­vo­di­o­ca, oko 40 na­uč­ni­ka. Me­đu nji­ma je i Iva­na Kun­da­či­na iz „Bi­o­sen­sa”, ko­ja ka­že da pro­je­kat oku­plja kon­zor­ci­jum iz vi­še dr­ža­va, emi­nent­ne struč­nja­ke u obla­sti bez­bed­no­sti hra­ne sa In­sti­tu­ta za na­no­teh­no­lo­gi­je i na­no­na­u­ke iz Bar­se­lo­ne, Uni­ver­zi­te­ta za he­mi­ju i teh­no­lo­gi­ju iz Pra­ga i CNR in­sti­tu­ta iz Ita­li­je, gde na­ši is­tra­ži­va­či ima­ju pri­li­ku da od­la­ze i raz­me­nju­ju zna­nja sa ko­le­ga­ma iz ino­stran­stva.

„Bit­no je da ta na­u­ka jed­nog da­na ugle­da sve­tlost da­na, da na­đe svo­ju pri­me­nu”, ka­že Kun­da­či­na, ko­ja je sa ko­le­ga­ma uklju­če­na i u tre­ning ško­lu na­me­nje­nu pred­stav­ni­ci­ma in­du­stri­je, ka­ko bi od njih ču­li ka­kve po­tre­be ima­ju da bi im pro­ce­si bi­li efi­ka­sni­ji.