Vlast u Jerevanu uoči izbora šalje u zatvor političke protivnike

Hapšenje šestoro kandidata proruske opozicione stranke dan uoči parlamentarnih izbora u Jermeniji daleko prevazilazi okvire unutrašnjeg političkog sukoba. Ono predstavlja uvod u možda najvažnije izbore u savremenoj istoriji te kavkaske države — izbore koji bi mogli konačno da odrede da li Jermenija ostaje u ruskoj geopolitičkoj orbiti ili definitivno kreće ka Zapadu.

Vlasti u Jerevanu nisu saopštile razloge hapšenja kandidata stranke „Jaka Jermenija“, koju predvodi rusko-jermenski milijarder Samvel Karapetjan. Sam Karapetjan već se nalazi u kućnom pritvoru pod optužbom da je pozivao na rušenje vlasti, što on odbacuje kao politički motivisan proces.

Međutim, suština krize nije u samim optužbama. Suština je u tome što Jermenija više nije samo mala država Južnog Kavkaza, već postaje nova linija sudara između Rusije i Zapada.

Poslednjih godina premijer Nikol Pašinjan postepeno menja spoljnopolitički kurs zemlje. Posle dramatičnog gubitka Nagorno-Karabaha i osećaja da Moskva nije zaštitila jermenske interese u sukobu sa Azerbejdžanom, u Jerevanu je počelo ozbiljno preispitivanje decenijskog oslanjanja na Kremlj.

Upravo zato odnosi sa Rusijom danas predstavljaju ključnu predizbornu temu.

Pašinjanova vlast sve otvorenije razvija odnose sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama. Zapadne diplomate poslednjih meseci sve češće dolaze u Jerevan, a saradnja sa Briselom i Vašingtonom više nije samo simbolična. Za Moskvu je to opasan signal — jer Jermenija ima ogroman strateški značaj na Kavkazu, regionu koji Rusija decenijama smatra svojom zonom uticaja.

Ograničenje izvoza iz Jermenije, koje je Rusija uvela kao odgovor na približavanje Jerevana Zapadu, mnogi analitičari vide kao jasnu političku poruku. Kremlj time pokazuje da još uvek poseduje snažne mehanizme ekonomskog uticaja i da ne namerava mirno da posmatra gubitak saveznika na Kavkazu.

Sa druge strane, jermenske vlasti očigledno žele da pred izbore oslabe prorusku opoziciju i spreče mogućnost destabilizacije zemlje u trenutku kada se odlučuje njen budući geopolitički pravac.Upravo zato ova hapšenja izazivaju toliko pažnje.

Za jedne, reč je o zaštiti države od ruskog mešanja i pokušaja političkog pritiska. Za druge, to je opasan znak da vlast ulazi u obračun sa političkim protivnicima u trenutku kada je društvo duboko podeljeno.

Ali najvažnije pitanje nije ko će dobiti izbore.

Najvažnije pitanje je šta će Jermenija postati posle njih.

Ukoliko Pašinjan učvrsti vlast, Jermenija bi mogla nastaviti postepeno udaljavanje od Moskve i jačanje saradnje sa Zapadom. To bi predstavljalo jedan od najozbiljnijih udaraca ruskom uticaju na postsovjetskom prostoru u poslednjih nekoliko godina.

Ukoliko, međutim, proruske snage uspeju da se konsoliduju, zemlja bi mogla ući u period duboke političke nestabilnosti, pa čak i unutrašnjih sukoba oko spoljnopolitičkog kursa.

Zato izbori u Jermeniji više nisu samo lokalna politička priča.

Oni postaju deo mnogo šire borbe za novu geopolitičku mapu Kavkaza — regiona koji se ponovo pretvara u prostor velikog nadmetanja sila.

A kada velike sile počnu da se bore za uticaj u malim državama, istorija pokazuje da posledice retko ostaju samo lokalne.