Bitka za Unu i Trgovsku goru

Bosna i Hercegovina vodi pravne bitke na više frontova kako bi sprečila susednu Hrvatsku da izgradi skladište radioaktivnog otpada (RAO) iz Nuklearne elektrane (NE) Krško na Trgovskoj gori, a nakon prvog sučeljavanja stavova pred komitetom u Ženevi, već se formulišu nove strategije.

Dok odgovorni za ovo pitanje u Hrvatskoj tvrde da se sve radi u skladu sa propisima, da će skladišta biti bezbedna i da nema straha za područje oko Une, predstavnici institucija Republike Srpske i Bosne i Hercegovine imaju drugačiji stav.

Upozorenja o riziku za 250.000 stanovnika

Sa BiH strane granice upozoravaju da nisu dobili ni studiju uticaja, kao jedan od ključnih dokumenata u vezi sa namerama odlaganja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva na mestu bivše kasarne „Čerkezovac“, i istrajno tvrde da se time ugrožava 250.000 života u slivu reke Une, koji je takođe zaštićeno područje.

Kako bi dokazali da su u pravu u svojim tvrdnjama, ceo slučaj je predstavljen međunarodnom Komitetu ESPO konvencije, a sredinom maja, po prvi put, na jednoj od ključnih adresa u Ženevi, stranke su iznele zašto su „za“ i „protiv“ skladištenja RAO na Trgovskoj gori, odmah uz granicu BiH i Hrvatske kod Novog Grada.

Čekaju se odgovori Zagreba

Prvo suočavanje pred Komitetom za prekogranično zagađenje, prema rečima delegacije BiH, potvrdilo je da Hrvatska nije imala odgovore na mnoga pitanja i da nije poštovala sva pravila i propise.

Koordinator ekspertskih timova u BiH zaduženih za pitanje Trgovske gore, Borislav Bojić, podseća da je Komitet ESPO zadužio zvanični Zagreb da dostavi odgovore u pisanoj formi.

- Očekujemo pisane odgovore Hrvatske, o kojima ćemo moći da damo mišljenje. Trebalo bi da ih dostave do sredine ovog meseca, a zatim bi sekretarijat ESPO-a trebalo da nam ih pošalje - rekao je Bojić za „Glas“.

Pripremaju se nove međunarodne tužbe i inicijative

U međuvremenu, finalizovana je aplikacija koja će biti podneta u okviru Arhuske konvencije, međunarodnog sporazuma kojim se utvrđuju prava na životnu sredinu. Bojić je dodao da su u ovaj deo uključeni i Arhuski centar iz Sarajeva i Zeleni tim iz Novog Grada, dok su, što se tiče Berlinske konvencije, uključene institucije sa svih nivoa vlasti i fakulteti iz Bihaća i Banjaluke.

- Nastavljamo da koristimo sve mogućnosti iz potpisanih međunarodnih konvencija. Kada sve iscrpimo i dobijemo određene odgovore, razmotrićemo i druge opcije, o kojima već razgovaramo sa međunarodnom stručnom advokatskom firmom Labord, kako dalje postupati, jer je evidentno da Hrvatska krši međunarodne sporazume, kao što je evidentno da već izvodi određene radove na Trgovskoj gori. Ne bih sada želeo da ulazim u detalje - naglasio je Bojić.

Cilj je da se zaustave radovi na Trgovskoj gori

Vidljivo je, međutim, da Hrvatska sada, kao što se može videti iz poruka posle Ženeve, poziva bosansku stranu da se obavesti o aktivnostima koje sprovode.

- To znači da menjaju svoj pristup, ali to ne znači da treba da prekinemo naše aktivnosti. Uopšte im ne verujemo. Svesni smo činjenice da neće odustati, pa preduzimamo sve potrebne mere da ostvarimo naš cilj. Prva je da Hrvatskoj treba dati privremenu meru obustave svih radova na Trgovskoj gori, a sve ostalo ćemo videti kasnije kada vidimo rezultate koje će moći da ponudi ne samo nama, već i međunarodnoj javnosti u vezi sa istraživanjem. Imamo rezultate i znamo da prema njima ta lokacija nije prihvatljiva za izgradnju bilo koje vrste otpada niti za njegovo odlaganje. Radimo organizovano i promišljeno - zaključio je Bojić.

Istraživanja na bosanskoj strani reke Une pokazuju da bi objekat na Trgovskoj gori imao daleko veći uticaj na Srpsku i Federaciju Bosne i Hercegovine nego na Hrvatsku, piše Glas Srpske.

Pravna pomoć

Domaćim stručnjacima i advokatima u borbi protiv hrvatske namere da ovaj otpad odlaže tik uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom pomaže i francuska advokatska kancelarija. Međutim, Hrvatska je sve bliža svom cilju da „Čerkezovac“ pretvori u skladište radioaktivnog otpada iz nuklearne elektrane, što je nedavno otvoreno potvrdio i hrvatski član uprave elektrane, rekavši da će Slovenija polovinu otpada odlagati u Vrbini, pored same elektrane, a Hrvatska na Trgovskoj gori do 2028. godine.