Šampionat u četiri vremenske zone

Kao nikada do sada, geografski položaj gradova domaćina mogao bi da utiče na borbu za titulu svetskog prvaka u fudbalu, imajući u vidu zemljopisne karakteristike 23. šampionata sveta, koji organizuju Sjedinjene Američke Države, Meksiko i Kanada (11. jun – 19. jul). Pre četiri godine, u Kataru, utakmice su se igrale u krugu od 35 kilometara, a sada bi novi šampion mogao da prevali više od 12.000 km na putu do titule. Recimo, ako Španija, jedan od favorita, bude prva u svojoj grupi, do pehara svetskog prvaka trebalo bi da pređe 12.593 kilometra.

Na ovom istorijskom mundijalu neće biti Srbije, što je malo koga iznenadilo. Naš fudbal je imao previše promašaja da bi se našao na ovom događaju, na kojem će učestvovati i Kurasao, zemlja koja ima manje stanovnika nego grad Niš. Bilo je promašaja i na terenu i van terena (FSS je čvrsto obećao Amerikancima glas, a onda glasao za Maroko kada se odlučivao domaćin šampionata), tako da je ovakav epilog logičan.

Svetska fudbalska federacija (Fifa) odlučila je pre sedam godina da proširi mundijal sa 32 na 48 reprezentacija, što su mnogi stručnjaci kritikovali, dok su neki u tome videli više politički nego sportski potez, odnosno pokušaj Đanija Infantina da dobije glasove na izborima za predsednika Fife, početkom 2016. Format takmičenja nije se menjao od 1998, a prvi je na ideju o povećanju broja učesnika imao Mišel Platini 2013. godine, u vreme dok je vodio Evropsku fudbalsku uniju (Uefa).

Došlo se do toga da će sada na završnom turniru učestvovati bezmalo četvrtina zemalja članica Fife. Grupe su raspoređene u 16 gradova u tri zemlje – u SAD: Dalas, Njujork/Nju Džerzi, Atlanta, Kanzas Siti, Hjuston, San Francisko, Los Anđeles, Filadelfija, Sijetl, Boston, Majami; u Meksiku: Meksiko Siti, Monterej, Gvadalahara; i u Kanadi: Toronto, Vankuver.

U A grupi su: Meksiko, Južnoafrička Republika, Koreja i Češka; u B grupi: Kanada, Bosna i Hercegovina, Katar i Švajcarska; u C grupi: Brazil, Maroko, Haiti i Škotska; u D grupi: SAD, Paragvaj, Australija i Turska; u E grupi: Nemačka, Kurasao, Obala Slonovače i Ekvador; u F grupi: Holandija, Japan, Švedska i Tunis; u G grupi: Belgija, Egipat, Iran i Novi Zeland; u H grupi: Španija, Zelenortska Ostrva, Saudijska Arabija i Urugvaj; u I grupi: Francuska, Senegal, Irak i Norveška; u J grupi: Argentina, Alžir, Austrija i Jordan; u K grupi: Portugalija, DR Kongo, Uzbekistan i Kolumbija; u L grupi: Engleska, Hrvatska, Gana i Panama.

Ovaj šampionat igraće se u čak četiri vremenske zone, sa razdaljinom između pojedinih gradova većom od 4.000 kilometara: Vankuver–Majami (4.375), Sijetl–Majami (4.300), Boston – Meksiko Siti (4.500), Los Anđeles – Boston (4.180). Pored toga što će imati 16 reprezentacija više, šampionat će trajati 10 dana duže nego pre četiri godine u Kataru (sada 39 dana, onda 29), a logično, biće i veći broj mečeva (104 umesto 64) i 12 umesto osam grupa. Za loptom će trčati čak 1.248 igrača, a dva najbolja tima će do finala odigrati osam utakmica, umesto sedam. U poređenju sa Katarom, biće tri puta više gradova domaćina (16 umesto pet), stadiona (16 umesto osam), vremenskih zona (četiri umesto jedne). Novo je i to što drugi krug takmičenja, nokaut faza, počinje šesnaestinom finala (32 ekipe) umesto osminom finala (16 ekipa).

Od 1.248 igrača, 357 već ima iskustvo sa mundijala, dok čak 891 fudbaler debituje. Razlika između najmlađeg i najstarijeg igrača je veća od 25 godina: Kreg Gordon (Škotska) počinje šampionat sa 43 godine i 162 dana, dok Hilberto Mora (Meksiko) debituje sa 17 godina i 240 dana.

Ukupno 22 igrača ima manje od 20 godina, a sedmorica više od 40, među njima i jedna od najvećih zvezda svetskog fudbala, portugalski as Kristijano Ronaldo, kome će ovo biti šesti mundijal i poslednja šansa da osvoji trofej. Njegov najveći rival u poslednjih petnaestak godina, u borbama za razna pojedinačna priznanja – Lionel Mesi – pokušaće sa Argentinom da odbrani titulu, a za vreme prvenstva proslaviće 39. rođendan (24. juna). Pored njih dvojice, i meksički golman Giljermo Očoa ulazi u istoriju sa rekordnim šestim učešćem na najvećoj smotri svetskog fudbala.

Četiri zemlje prvi put učestvuju na šampionatu. To su Zelenortska Ostrva, Kurasao, Jordan i Uzbekistan. Na prvenstvo dolaze igrači iz 449 kluba i 71 nacionalne lige.

Selektor Gane portugalski stručnjak Karlos Keioroz već peti put uzastopce učestvuje na šampionatima sveta (sa Portugalijom 2010, Iranom 2014, 2018, 2022), po čemu se izjednačio sa našim trenerom Borom Milutinovićem, koji je jedinstven po tome što je pet različitih selekcija vodio na mundijalima (Meksiko 1986, Kostarika 1990, SAD 1994, Nigerija 1998, Kina 2002).

Kad je reč o poseti utakmicama svetskih prvenstava u fudbalu, na prvom mestu je i dalje šampionat u SAD 1994. godine, sa 3,6 miliona gledalaca na 52 utakmice (prosek 69.000), gde je finalni meč između Brazila i Italije u Pasadeni posmatralo 94.194 gledaoca.

Kampovi 48 reprezentacija

Za uspeh na ovom najvećem fudbalskom šampionatu svih vremena važan je bio i odabir trening kampa. Sa tako mnogo dugih putovanja i promena vremenskih zona, svako je pokušao da se smesti tamo gde će i lokalni uslovi i transport ka stadionima biti najlakši.

Fudbalski kampovi su uglavnom rezervisani samo za prvi deo takmičenja (11–27. jun). Evo gde su smeštene sve selekcije na šampionatu: Alžir (Lorens, Kanzas Siti), Argentina (Kanzas Siti), Australija (Okland, Kalifornija), Austrija (Santa Barbara, Kalifornija), Belgija (Renton, Vašington), Bosna i Hercegovina (Sent Luis), Brazil (Njujork i Nju Džerzi), Kanada (Vankuver), Zelenortska Ostrva (Tampa), Kolumbija (Gvadalahara, Meksiko), Hrvatska (Aleksandrija, Virdžinija), Kurasao (Palm Bič), Češka (Mensfild), DR Kongo (Teksas), Ekvador (Kolumbus, Ohajo), Egipat (Vašington), Engleska (Kanzas Siti), Francuska (Voltam, Masačusets), Nemačka (Vinston-Selem, Severna Karolina), Gana (Smitfild, Rod Ajland), Haiti (Nju Džerzi), Iran (Tuskon, Arizona), Irak (Vajt Salfur Springs, Zapadna Virdžinija), Obala Slonovače (Čester, Pensilvanija), Japan (Antioč, Tenesi), Jordan (Portland, Oregon), Meksiko (Meksiko Siti), Maroko (Basking Ridž, Nju Džersi), Holandija (Kanzas Siti), Novi Zeland (San Dijego, Kalifornija), Norveška (Severna Karolina), Panama (Ontario), Paragvaj (San Hose, Kalifornija), Portugalija (Palm Bič, Florida), Katar (Santa Barbara, Kalifornija), Saudijska Arabija (Ostin, Teksas), Škotska (Šarlot), Senegal (Pisketvej, Nju Džersi), Južnoafrička Republika (Pačuka, Meksiko), Južna Koreja (Gvadalahara, Meksiko), Španija (Čatanuga, Tenesi), Švedska (Frisko, Teksas), Švajcarska (San Dijego, Kalifornija), Tunis (Monterej, Meksiko), Turska (Mesa, Arizona), SAD (Irvin, Kalifornija), Urugvaj (Plaja del Karmen, Meksiko), Uzbekistan (Marieta, Džordžija).