Graja nalivena viskijem

Ulica Strahinića Bana u Beogradu odavno je postala čuvena, sa najviše ekskluzivnih kafića i imućnih posetilaca po kvadratnom metru, ali noćna šetnja ovom ulicom može uvek prijatno da iznenadi. Posebno nekoga ko tri puta pogleda u novčanik pre nego što obrne turu u kafani. Ne iz piroćanskih razloga, nego da se ne izblamira ako mu zafali.
A lepo je videti i parking ispred bleštećih lokala, koji izgleda kao da je u toku sajam automobila na otvorenom.
Čak i u nedelju, iako je u kafićima znatno praznije, ima gostiju i odjekuje vesela graja, podmazana skupim pivom i žestokim pićima. Jedan mladić, krupan i kratko ošišan, pokušava da reši veliki problem: kako da parkira ogroman džip, koji više liči na tenk, nego na prevozno sredstvo za prosečnog smrtnika. On je preprečio prilično usku ulicu Strahinića Bana, i čak je otvorio vrata da bi bolje sagledao situaciju i izbegao da ogrebe svog džinovskog mezimca.

– Polako, brate. Polako, brate – pomaže mu prijatelj, koji sa još dvojicom drugara stoji ispred metalne grdosije i usmerava ga, centimetar po centimetar. Na parking-mestu pored njega, sav se skupio "stojadin", kao da strahuje od znatno krupnijeg kolege. Simpatičan mali uljez između be-em-veova i mercedesa.

U kafiću "Insomnija", okupila se blizu ponoći uglavnom mlađa ekipa. Bučni i dobro raspoloženi momci uglavnom pijuckaju pivo po ceni od 190 dinara, a ko voli, može da cevči "sok od ječma" i po ceni od 250 dinara. Viski košta oko 400 dinara, u zavisnosti od vrste.

Nikola Pešut, di-džej menadžer lokala, kaže da je "Insomnija", kao i cela ulica Strahinića Bana, osim domaćeg, postalo i stecište svetskog džet-seta.

– Svraćali su ovde i Džo Koker i kompletna postava grupe "Brend nju hevis" i drugi koji su ovde držali koncerte. Dolaze nam i košarkaši, vaterpolisti i stranci u poseti Beogradu. Recimo, čitava košarkaška ekipa Zadra, obavezno dođe da popije nešto kod nas pre povratka u Hrvatsku – veli Pešut.

Među posetiocima je nedavno bio i teniser Janko Tipsarević. A gde su poznate face, ima i lepih devojaka spremnih za druženje. Nema šta, prijatno izgledaju, malo su napadnije našminkane, prosek im je od 20 do 23 godine. Merkaju okolinu i momke. Potpisnik ovih redova je, neprimetno, ali prilježno, pokušavao da utvrdi da li su nekoj od njih grudi hirurški dorađene, kako bi ulica opravdala svoj žargonski, pomalo ciničan naziv – "silikonska dolina". Na prvi pogled, reklo bi se da je sve stopostotno prirodno, a ako je za opravdanje, poprsja žena su prilično dobro skrivena ispod džempera, pa je teško utvrditi. Za tu vrstu novinarskog istraživanja potrebno je sačekati sledeće proleće. Mladić, koji sedi u društvu tri devojke i dva drugara, napadno poziva dve mlade dame da se slikaju za novine.

– Sedite, slobodno, ne grizem. Ajde, šefe, slikaj – koordinira akciju samouvereni momak.

Nikola Pešut kaže da je za većinu ovih mladih ljudi poseta kafićima u "silikonskoj dolini" puko zagrevanje i priprema za ozbiljniji provod. Pijuckanje, ili pak pijenje, traje do jedan čas po ponoći, a ekipa se posle toga razmili po noćnim klubovima. Računica je prosta: za društvance od sedam momaka i devojaka ne gine ceh od 100 evrića, čak i da su prilično umereni. A kad se tome doda nastavak žurke u nekom od noćnih klubova, gde je piće još skuplje nego u kafićima, eto i ideje kako dve prosečne srpske plate čovek spiska u roku od šest-sedam časova.

No, svakom svoja muka i provod. Ako si viđen u ulici Strahinića Bana, znaš da si na dobrom putu da bez većih tegoba preguraš tranziciju u Srbiji. Imena kafića su svetska: "Langolo", "Kandahar", "Naćos", "Plezir". Preko dana, pored ljudi koji uživaju u kafici, u lokalima sede predstavnici raznih elita, organizuju se ručkovi i susreti, za poslovne, strateške, političke ili neke druge partnere. Uveče dolazi do smene generacija, a imućniji mladi ljudi preuzimaju stvar u svoje ruke. Na obodu ulice Strahinića Bana, u podnožju Skadarlije, na ćošku je nedavno stajala grupa Roma i dobro se zabavljala. Smejali su se, verovatno bez dinara u džepu. Među njima je i zagrljani zaljubljeni par. Para nemaju, a u kafiće u Strahinića Bana, da se naslutiti, ne zalaze. Može i tako.