Puca li savez Trampa i Netanjahua

Odnos američkog predsednika Donald Trump i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua godinama je predstavljan kao jedan od najčvršćih političkih saveza na svetu. Međutim, najnoviji izveštaji o žestokom telefonskom razgovoru dvojice lidera pokazuju da iza zatvorenih vrata raste ozbiljno nepoverenje, pa čak i otvoreni sukob interesa.

Navodi da je Tramp tokom razgovora Netanjahua nazvao „potpuno ludim“ zbog nastavka napada na južna predgrađa Bejruta nisu samo diplomatski incident. Oni otkrivaju mnogo dublji problem – sve veći raskorak između američkih političkih interesa i strategije izraelske vlade u regionu.

Tramp prvi put javno pokazuje distancu

Tramp je dugo važio za najvećeg političkog saveznika Izraela u modernoj američkoj istoriji. Tokom svog mandata priznao je Jerusalim kao glavni grad Izraela, podržao izraelske stavove o Golanskoj visoravni i vodio oštru politiku prema Iranu.

Upravo zato sadašnje tenzije deluju toliko značajno.

Kada američki predsednik javno kaže da je „uznemiren“ potezima Izraela i kada iza kulisa zahteva obustavu udara na Bejrut, to pokazuje da je Vašington počeo da procenjuje da nastavak sukoba više šteti nego što koristi američkim interesima.

Prema izveštajima, Tramp je Netanjahuu poručio da „svi mrze Izrael zbog ovoga“. Ta rečenica nije samo emotivna reakcija, već politička procena. U Beloj kući očigledno raste strah da bi produženi rat u Libanu i šira regionalna eskalacija mogli postati ozbiljan teret za Trampa pred izbore.

Amerika ima svoj problem – američke birače

Za razliku od izraelskog rukovodstva, koje sukob sa Hezbolahom posmatra kao pitanje nacionalne bezbednosti, Tramp sve više gleda u pravcu domaće politike.

Američka javnost je umorna od bliskoistočnih ratova, a svaki novi sukob u koji je Vašington direktno ili indirektno uključen postaje politički rizik. Prema anketama, veliki deo američkih birača ne podržava širenje konflikta u Libanu, posebno ako postoji opasnost od direktnog sukoba sa Iranom.

Zato Tramp pokušava da se predstavi kao lider koji „smiruje situaciju“, a ne kao predsednik koji uvodi Ameriku u novi dugotrajni rat.

To objašnjava i njegovu žurbu da nakon razgovora objavi kako su se Izrael i Hezbolah složili oko prekida napada. Ta poruka bila je pre svega namenjena američkoj javnosti.

S druge strane, Netanjahu se nalazi u potpuno drugačijoj političkoj poziciji. Za njega bi svako popuštanje Hezbolahu moglo biti predstavljeno kao slabost.

Izraelski premijer već mesecima trpi žestoke kritike opozicije, ali i dela javnosti koji smatra da je bezbednosna situacija izmakla kontroli. Zato on pokušava da pokaže da Izrael neće zaustaviti vojne operacije dok god Hezbolah gađa sever zemlje.

Upravo tu dolazi do sudara sa Trampom.

Dok Vašington želi deeskalaciju kako bi izbegao širi regionalni rat, Netanjahu smatra da bi prekid udara bez jasne pobede samo ohrabrio protivnike Izraela.

Da li Izrael gubi manevarski prostor?

Posebno je zanimljiva reakcija lidera izraelske opozicije Jaira Lapida, koji je optužio NetaNjahua da je Izrael pretvorio u „američki protektorat“.

To je ozbiljna politička optužba jer sugeriše da ključne bezbednosne odluke Izraela više ne donosi isključivo Tel Aviv, već Vašington.

Takav utisak može biti veoma opasan za NetaNjahua unutar Izraela, gde politička kultura snažno insistira na nezavisnosti bezbednosnih odluka. Ukoliko se stvori percepcija da izraelski premijer popušta pod američkim pritiskom, to bi moglo ozbiljno ugroziti njegovu poziciju pred izbore.

Javni sukob koji menja odnose

Predsednik izraelskog tink-tenka Mitvim Nimrod Goren ocenio je da su razlike između Trampa i Netanjahua sada „veoma javne“.

Vašington i Tel Aviv su i ranije imali nesuglasice, ali su one uglavnom rešavane daleko od očiju javnosti. Sada se prvi put stiče utisak da obe strane namerno puštaju informacije u medije kako bi oblikovale politički narativ.

To znači da odnosi više nisu samo saveznički, već i takmičarski – svaka strana pokušava da zaštiti sopstvene interese, čak i po cenu javnog konflikta.

Da li je ovo početak većeg raskola?

Iako je malo verovatno da će SAD prekinuti stratešku podršku Izraelu, aktuelna kriza pokazuje da američko-izraelski odnosi ulaze u novu fazu.

Tramp želi kontrolisanu krizu i brzu deeskalaciju, dok Netanjahu veruje da je Izraelu potrebna dugoročna vojna dominacija nad protivnicima u regionu.

Ukoliko se rat u Libanu nastavi ili ako dođe do direktnijeg sukoba sa Iranom, pritisak između Vašingtona i Tel Aviva mogao bi dodatno da raste.

A upravo to je najveća opasnost za čitav Bliski istok – jer kada se interesi najvažnijeg saveznika i najmoćnije bliskoistočne sile počnu razilaziti, prostor za nekontrolisanu eskalaciju postaje mnogo veći.