Ima li desnica snage da ispumpa blokadere

Da se vanredni parlamentarni izbori održavaju pre leta, gotovo je izvesno da bi opoziciona desnica formirala najmanje tri izborne liste. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je na jesen izlazak na birališta i nije isključeno da u narednim mesecima dođe do novih podela među partijama sa desnog spektra opozicije, koje bi mogle da obrazuju još neku kolonu. Umesto ukrupnjavanja, među strankama ove orijentacije poslednjih meseci sve je više razmimoilaženja i cepkanja. Poseban ugao u ovim obračunima predstavlja i pojava nove, „blokaderske desnice”, za koju niko tačno ne može da kaže koga predstavlja i šta joj je program, ali pretenduje da preotme određeni deo nacionalkonzervativnog biračkog tela od dosadašnjih desničarskih lidera.

Da će desnica imati ozbiljnih problema ukoliko se ne ukrupni, svedoči i činjenica da studenti u blokadi ozbiljno koketiraju sa desnim sentimentom. Posle programa za Kosovo i Metohiju, ali i zbog činjenice da bi na njihovoj izbornoj listi mogao da se nađe i istoričar Milo Lompar, ne bi bilo iznenađenje da ovaj pokret ne „ukrade” malo glasova i od suverenističke desnice. Ukoliko bi im uzeli više glasova ne bi bilo iznenađenje da uprkos potencijalu od 15 odsto glasova, koliko je „teška” desnica, dovede do toga da i ove partije ostanu ispod i tog umanjenog cenzusa od tri odsto. Deo ovih studenata na ulicama nosi ikone, mašu trobojkama, čestitaju Dan Republike Srpske, objavljuju Memorandum o Kosovu i Metohiji, puštaju pesme poput „Živeti slobodno”, ali za njom „Veseli se, srpski rode”...

Svako će se od „tvrđih” birača na kraju opredeliti po pameti i osećaju, a trenutno im je u igri, bar sudeći prema medijskim tumačenjima, izbor između Mila Lompara, Miloša Jovanovića, Branimira Nestorovića, Vojislava Mihailovića… „Nedavni protesti su pokazali da studenti izbegavaju ta ideološka pitanja, posebno nacionalna. Tu se vidi da kalkulišu, jer teško je kada nemaju jasnu političku partiju i hijerarhiju da se uklopi Milo Lompar sa drugima koji imaju drugačije stavove od njega. Pitanje je ko će biti na njihovoj izbornoj listi. Upravo zbog toga je pitanje da li će oni uspeti da ’ukradu’ veći procenat glasova desnici, jer niko ne može unapred da kaže kako će ta lista zaista da izgleda”, naglasio je programski direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus” Predrag Lacmanović.

Unutar već definisanih partijskih desničarskih kolona dolazi do ozbiljnih potresa i to se moglo zaključiti kada je još prošle godine javnost saznala za ozbiljne sukobe, koji su rezultirali podelom u Pokretu obnove Kraljevine Srbije (POKS) kada su se dve struje potpuno razišle.

Prema jednoj grupaciji, predsednik POKS-a je ostao Vojislav Mihailović, a po drugoj, on je razrešen i izabran za počasnog predsednika. Zbog sumnje suprotstavljene struje da navodno sarađuje s nekim ljudima bliskim vladajućoj strukturi došlo je do razlaza u koaliciji NADA. To je dovelo do sukoba koji je rezultirao razlazom sa Novom Demokratskom strankom Srbije, pa se ubrzo potom ispostavilo da ova koalicija, koja je jedina među tradicionalnim strankama sa desnog opozicionog spektra preskočila cenzus i politički opstala, nije uspela da politički preživi sujete lidera. Naime, Mihailović i njegovi saradnici su saopštili da je Pokret obnove Kraljevine Srbije „stavio tačku” na učešće u koaliciji NADA i u Skupštini Srbije formirao novu poslaničku grupu pod nazivom POKS. U saopštenju su, svojevremeno, naveli da novu grupu pored Mihailovića, čine i poslanici Vladimir Đorđević, Ljubinko Đurković, Igor Braunović, kao i Slobodan Nikolić, koji je inače nedavno napustio ovaj poslanički klub.

„Ovim potezom POKS je stavio tačku na učešće u koaliciji NADA, odlučan da više ne deli politički front sa pojedincima čije brojne afere i kompromitujuće mrlje iz prošlosti bacaju senku na istinski opozicionu borbu. Nova poslanička grupa POKS ostaje ponosni nosilac desničarske ideje i oštra opozicija sadašnjem režimu, očišćena od tuđih afera i usmerena isključivo na zaštitu državnih interesa i obnovu Kraljevine Srbije”, navedeno je u saopštenju prilikom formiranja nove poslaničke grupe.

Preostali deo koalicije NADA, koju sada čine Novi DSS i Monarhisti, zvanično je nedavno ušao u predizbornu kampanju za parlamentarne izbore. Poručili su da će kao autentična desnica sa svim ostalim opozicionim akterima učestvovali u smeni režima. „Jedini garant da će doći do promene vlasti i da će se stvoriti mogućnost za promenu politike jeste ova koalicija Nove Demokratske stranke Srbije i saveza pod nazivom Monarhisti – Pokret za Kraljevinu Srbiju”, rekao je predsednik Novog DSS Miloš Jovanović.

Vladimir Jelić, predsednik Monarhista, kaže da će Pokret za Kraljevinu Srbiju na narednim izborima nastupiti zajedno sa Novim DSS-om u okviru Srpske koalicije NADA, koja, kako ističe, danas predstavlja autentičnu desnicu u Srbiji. Da li će se tom savezu pridružiti još neke političke organizacije, udruženja građana ili ugledni pojedinci koji dele naše vrednosti, pokazaće vreme. Za „Politiku”, Jelić ističe da su otvoreni za saradnju sa svima koji Srbiju vide kao suverenu, nacionalno odgovornu i demokratsku državu.

„Posebno želimo da istaknemo dobru saradnju koju razvijamo sa veteranima Srbije. Naš cilj je da ljudi koji su branili otadžbinu budu tretirani kao zaslužni građani i patriote, a ne kao socijalna kategorija o kojoj se institucije sete samo pred izbore. Svako ko želi političku saradnju sa nama mora prihvatiti dva osnovna principa. Prvi je da je Srbiji neophodna smena aktuelne vlasti i duboka promena načina upravljanja državom. Drugi je da snage koje čine autentičnu desnicu moraju postići saglasnost oko pravca kojim će Srbija krenuti nakon te promene. Nije dovoljno samo zameniti pojedince na vlasti; potrebno je promeniti politiku koja je zemlju dovela u sadašnje stanje”, kaže Jelić.

Podseća da su stranke tog političkog spektra na prethodna dva izborna ciklusa osvajale ukupno oko 15 odsto glasova. On je uveren da je potencijal daleko veći i da većinska Srbija po svojim uverenjima pripada konzervativnom i nacionalno odgovornom političkom centru i desnici. „Verujemo da će sve veći broj građana prepoznati razliku između autentične i deklarativne desnice. Naš cilj nije samo smena vlasti već promena državnog kursa. Želimo Srbiju koja će voditi samostalnu nacionalnu politiku, štititi svoje resurse, podržavati domaću privredu i dosledno braniti državne i nacionalne interese”, navodi Jelić.

Miloš Jovanović dodaje da su njihovi kriterijumi za zajednički rad jasni, a to su saradnja sa svima u borbi za smenu vlasti, ali i promena politike i stava prema integracijama u EU. „To znači saradnja da, ali ne i članstvo”, naglašava Jovanović. Navodi da su „neki poput doktora Branimira Nestorovića već otpali zato što sa opozicijom i studentima ne žele da menjaju ovu vlast”. Pošto je „odjavio” Nestorovića, čiji je pokret, a potom i stranku napustio deo poznatih lica, ne slažući se oko politike koju vodi, Miloš Jovanović je obrazlažući koncept autentične desnice rekao da se ovaj termin vrlo brzo odomaćio u medijima. Čak i kod njihovih političkih protivnika i naglasio da, kako je rekao, kada se nešto tako brzo „primi”, to sigurno znači da ima i svoju suštinu i svoju podršku.

Upravo zbog odbijanja da sarađuje sa svim partijama i pokretima koji su protiv vlasti, došlo je do razlaza sa Branimirom Nestorovićem i njegovom organizacijom „Mi snaga naroda”. Nestorović je rekao da po određenim pitanjima postoje neslaganja između njegove političke opcije i Novog DSS, a tiču se potencijalne saradnje ili koalicije sa drugim političkim strukturama suprotstavljenim režimu Aleksandra Vučića. Lider „Mi snaga naroda” za naš list kaže da je više puta razgovarao sa predsednikom Nove Demokratske stranke Srbije na temu objedinjavanja desne, suverenističke strane uoči vanrednih parlamentarnih izbora. Kao glavni kamen spoticanja je ukazuje na „tvrd stav” Jovanovića koji je, kako kaže, postojao i uoči prošlih parlamentarnih izbora 2023.

„Pitate gde je naše razilaženje sa Milošem Jovanovićem? Pre svega to je njegova druga tačka, koja je ista kao i pre tri godine, dakle 2023, gde nismo sa njim na istoj talasnoj dužini. A to je da treba ući u koaliciju sa bilo kim ko je protiv Aleksandra Vučića. Znaš, to za mene nije prihvatljivo. Jednostavno ne mogu da uđem u koaliciju sa ovim takozvanim probriselskim strankama zato što bi to bio pakt sa đavolom. To nije prirodno ni mudro. Mi ne možemo zajedno i takva vrsta saradnje bi bila krajnje neiskrena”, poručio je Nestorović.

Dodaje da je jedan od uslova za predizbornu saradnju desnice koji dolazi od koalicije NADA, odlučno i čvrsto obavezivanje da će se nakon izbora rušiti vlast Aleksandra Vučića sa bilo kojim drugim opozicionim subjektom. Kao primer navodi još nedefinisanu studentsku listu, ali i sa listom proevropske opozicije. „Ako studenti ostanu na ovim procentima i u ovom sastavu, i ako SNS ostane na ovim pozicijama, a oni su u padu, onda bi jedna tako potencijalno oformljena koalicija bila ’jezičak na vagi’, da uceni vladajuću stranku ili manjinskom podrškom ili nekom oročenom koalicijom koja bi pripremila neke naredne izbore. Smatram da je mnogo važno da vlast ne osvoji 50 odsto”, istakao je Nestorović.

Opet, za neobaveštene to je bilo iznenađenje, ali u poslednje vreme, da li zbog zalaganja sa čvršću saradnju pre svega sa Rusijom, ali i Kinom, sve češći su kontakti Nestorovića i lidera Pokreta socijalista Aleksandra Vulina. Vulinova partija organizovala je nedavno tribinu „Put Srbije u EU”, na kojoj je govorio i Branimir Nestorović. Tom prilikom Nestorović je istakao da uprkos ideološkim razlikama sa Pokretom Socijalista postoji saglasnost da Srbija ne sme da ostane na Zapadu i da pripada tom bloku zemalja.

A predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić kaže da nije tačan narativ koji stiže od Miloša Jovanovića da su samo oni autentična desnica. U intervjuu za „Politiku” istakao da je to jedan pomalo arogantan stav koji čini mi se nema realno pokriće. „To nas sve zajedno udaljava od ideje da se cela ta suverenistička politička strana okupi na jednom mestu. Mi smo u redovnoj komunikaciji oko saradnje na izborima sa Pokretom koji predvodi doktor Branimir Nestorović. Čuo sam da razgovaraju i sa Radničkom strankom koja je takođe skoro registrovana kao politička partija”, kazao je Gajić.

Podseća da je u poslednja dva izborna ciklusa desnica imala najbolju perspektivu, a sada su doši do toga da ne može da se kaže ko je najjača snaga u njihovim redovima. Posle prošlih i pretprošlih izbora imali su auto-put do 15 odsto podrške, ali ni u jednom trenutku nisu pokazali zrelost, kaže Gajić. Zaključuje da se previše bave „rekla – kazala” i naglašavanjem mana, a manje pravljenjem konstruktivnih dogovora.

Predrag Lacmanović: Moraće da progutaju gorku pilulu, samostalno neće preći cenzus

Programski direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus” Predrag Lacmanović kaže da će ako desnica bude heterogena, kao takvi teško ostvariti solidan rezultat. Za „Politiku” navodi da većina, ako i ne sve, te partije samostalno ne mogu preći cenzus bez ujedinjenja. „Na izborima će se voditi najveća bitka između vladajuće koalicije, studentske liste i možda ujedinjene opozicije, a što se tiče same desnice koja najteže prilazi koalicijama i najteže se uklapa u mozaik drugih koalicija, oni jednostavno moraju da razmisle u kom pravcu će ići. Prvo treba da izmere svoj rejting koji je pojedinačno jako nizak, i kada su na granici nekog cenzusa, to ne garantuje da će uspeti da prebace. Njihov problem je što će sledeći izbori biti pod velikim nabojem i u tom slučaju birači se opredeljuju za one koji mogu najviše da osvoje i ne gledaju to kao ideološki desnica ili levica i zbog toga se nalaze u nezavidnoj situaciji”, kaže Lacmanović.

Dodaje da upravo zbog toga moraju mudro da sagledaju situaciju i da vide kako će da prežive sledeće izbore. „Oni će gotovo je izvesno, pošto su im neminovna ujedinjenja, morati da progutaju gorku pilulu, jer desnica ima neke čvršće stavove zbog čega ne mogu sebi da pronađu partnera. Razlog tome su nacionalno pitanje i u našem slučaju to je pitanje statusa Kosova i Metohije”, kazao je Lacmanović.

Vladimir Jelić: Ne želimo da obmanjujemo

Monarhisti smatraju da Srbija treba da razvija najbolje moguće odnose sa EU na ekonomskom, kulturnom i svakom drugom planu, ali na osnovu principa obostrane koristi i uzajamnog poštovanja. Ipak, smatraju da bi punopravno članstvo Srbije u Uniji bilo štetno po naše vitalne nacionalne interese. „Ne želimo da obmanjujemo građane tvrdnjama da je moguće istovremeno zastupati ulazak u EU i boriti se za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Predstavnici EU više puta su jasno stavili do znanja da je preduslov za članstvo prihvatanje tzv. kosovske nezavisnosti, što je za nas neprihvatljivo. Srbija ne sme odustati od svojih tradicionalnih vrednosti i porodičnog modela koji predstavlja temelj našeg društva. Uvereni smo da država treba da čuva svoj identitet, kulturno nasleđe i vrednosti koje su vekovima oblikovale naš narod, a ne gej brakove i termine roditelj jedan i dva, umesto oca i majke”, kaže Jelić.

Dodaje da iskustva brojnih država istočne Evrope pokazuju i drugu stranu evropskih integracija. Nakon ulaska u EU, mnoge zemlje su se suočile sa masovnim iseljavanjem mladih, obrazovanih i radno sposobnih ljudi, dodaje on. Danas se Rumunija, Bugarska i Hrvatska suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom radne snage i demografskim padom, a Srbija, tvrdi Jelić, već ima težak problem sa odlivom stanovništva i ne sme sebi dozvoliti dodatno pražnjenje zemlje.