Na Krit dnevno stižu stotine migranata

Atina – Da li južna granica Grčke, posebno ostrva koja su isturena prema Africi, postaju nova kapija Evrope – problem je koji sve više brine ovdašnju javnost jer dnevno na Krit čamcima stiže po nekoliko stotina migranata. Od početka godine došlo ih je oko šest hiljada, a samo od maja pristiglo je oko tri hiljade nevoljnika. Često se dešava da ih krijumčari ljudima ostave na moru, pa ih spasava grčka obalska straža.

Prošle nedelje nedaleko od Krita, kod Gavdosa, spaseno je oko 800 migranata, od tada svakog dana stiže najmanje 200 novih, što izaziva zabrinutost Atine da južna ruta iz Libije sve više prerasta u trajni migracioni koridor. Preciznije, u odnosu na ukupan broj takvih ulazaka u Grčku gotovo 40 posto je vezano za taj pravac koji uglavnom vodi iz oblasti libijskog priobalnog grada Tobruka, što je novina u odnosu na prethodne godine.

 Svi pokušaji da se uspostavi dogovor i nekakva saradnja sa vlastima u istočnoj Libiji i zaustave novi dolasci čamaca sa migrantima, za sada ostaju bez rezultata, što ukazuje na dugoročni problem, ne samo na letnji talas koji je u porastu čim takvu rizičnu plovidbu omogući mirnije more i bolje vreme. Dok je pre nekoliko godina Krit bio sporedna migraciona ruta, jer je glavni pritisak na grčka ostrva bio iz pravca Turske, sada je opravdana bojazan da on može da postane „drugi Lezbos”. Odnosno da upravo taj južni deo Grčke preraste u jedan od glavnih putanja za ilegalne ulaske u zemlje EU. Tokom prošle godine upravo je tuda u Grčku iz Libije ušlo 20.000 migranata, što je čak četiri puta više nego 2024. godine. Jedan od razloga što se sav problem sveo na Krit jeste činjenica da je on daleko od ranijih ruta, pa lokalne vlasti nisu bile pripremljena za toliki broj dolazaka, što su krijumčari ljudi uspeli da iskoriste. Povrh svega na libijskoj obali pronašli su agilne saučesnika. Tamo su državne institucije i kontrola pomorske granice mnogo slabiji tako da migrant iz Sudana, Egipta, Bangladeša i drugih zemalja koje imaju bezbednosne i ekonomske probleme, mnogo lakše stižu do ilegalnih polaznih tačaka za opasna prekomorska putovanja na Stari kontinent.

Zanimljivo je da je na tradicionalnoj ruti iz Turske ka istočnim egejskim ostrvima, koja je gotovo deceniju bila najveći problem za Grčku, zabeležen veliki pad od 60 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Tome je doprinela bolja saradnja sa turskom stranom, pojačana kontrola grčke obalske straže, veće prisustvo Fronteksa, stroži nadzor poznatih prelaza prema Lezbosu, Samosu i Hiosu.

Dakle, migraciona ruta nije nestala, ona je samo promenila pravac. Kada su druge rute postale teške i opasne, deo pritiska se usmerio ka Kritu. U osnovi svega je i širi geopolitički faktor, nestabilnost u delovima Afrike, rat u Sudanu, što je povećalo migracione tokove koji se kreću prema Evropi. Dakle, problem se sa severa preselio na jug i mnogi analitičari su mišljenja da EU u osnovi ne rešava ozbiljno migracione tokove, već ih praktično preusmerava sa jednog koridora na drugi.

Grčka vlada poslednjih godina vodi jednu od najrestriktivnijih migracionih politika u Evropi, koja sem saradnje sa susednim državama podrazumeva i izgradnju prihvatnih centara na ostrvima, ubrzavanje procedure azila ali i deportacije. Ministar migracije Tanos Plevris je zagovornik drakonskih mera i upozorava da bi Grčka mogla da primeni još strože mere ako se nastavi nekontrolisani priliv migranata. To uključuje dodatnu kontrolu granica, ali na tom putu uvek su im prepreka organizacije za ljudska prava koje upozoravaju da mere ne smeju dovesti do kršenja međunarodnih obaveza prema izbeglicama. Grčka se zalaže za realizaciju ideje o izgradnji centara za povratak migranata koji bi bili van teritorije EU, najverovatnije na afričkom kontinentu, kako se odbijeni tražioci azila ne bi zadržavali u Evropi gde neretko, naročito u Grčkoj, uspevaju da „nestanu” i izmaknu kontroli. Atina i dalje insistira da pitanje migranata ne bude samo njen i problem Italije i Španije, već šira evropska tema i dogovori idu u tom smeru, ali sporo…