Deca kao politički aktivisti

Delovalo je van pameti, ali očito se vremena menjaju, da se maloletnici, posebno deca, koriste u svrhu političkog aktivizma. Autor ovih redova nikada neće pristati da se tako nešto uvede kao normalnost, no u više navrata suočeni smo sa činjenicom da je to uvedeno kao praksa, te da oni koji to rade smatraju da je tako nešto neophodno. Uostalom, setite se samo gostovanja Mile Pajić, profesionalne blokaderke koja je trenutno u bekstvu na teritoriji „Lije njihove”, koja je gostovala u televizijskoj emisiji kod Zorana Kesića, gde je držala predavanje deci o tome kako je najnormalnije da se oni bune i da je to čak poželjno.

Da ne govorimo o tome kako je na početku revolucionarnog zanosa krajem 2024. i početkom 2025. godine bilo sijaset primera gde su nastavnici izvodili decu od prvog do četvrtog razreda da blokiraju ulicu, što je naravno ozbiljna zloupotreba dece i težak disciplinski prekršaj nastavnika, jer niko nema pravo da deci uskraćuje nastavu, a posebno nema pravo da ih izvodi na ulicu dok traju politički performansi, tim pre jer prethodno nisu ni pitali roditelje za saglasnost. Setimo se i primera vaspitačica u jednom beogradskom vrtiću koje su bez trunke stida deci oblačile majice sa krvavom šakom i pripremale priredbu sa predškolcima sa tematikom započete revolucije.

Ne znam da li su vaspitačice i pomenuti nastavnici kažnjeni, mada je skandal ako nisu i to najstrože udaljenjem sa posla i dobijanjem otkaza, ali za neverovati je da su njihove skandalozne gestove pojedini „profesionalni” mediji branili. Čak su i podsticali decu na pobunu, što je dodatna sramota. Posle se pitamo u šta će ta deca da izrastu, a verujte da ćemo imati kao društvo ozbiljne probleme, jer je njima već sada kao malima usađeno da ne poštuju nikakav autoritet, posebno ne autoritet države, pa je logično da od njih očekujemo da postanu takođe profesionalne bundžije i aktivisti čim budu malo stasali.

Sve ovo pišem jer sam nedavno šetajući naseljem u kojem živim od rođenja naišao na prilično brojnu ekipu klinaca, ne stariju od nekih petnaest godina, koja je gde god je stigla lepila nalepnice sa natpisom „Studenti pobeđuju”. Inače sam se danima unazad pitao odakle tolike nalepnice sa tim natpisom, jer poznajem prilično dobro naselje u kojem živimo, znam da ne postoji takav vid organizovanosti da se tako obimne akcije odrade. Sasvim slučajno, naleteh na te klince i onda mi se upalila lampica. Dakle, ta deca nemaju pravo glasa, ali pošto su zastali kod jednog lokalnog grila da jedu u pauzi lepljenja i da popiju piće, sve mi je bilo jasno. Neko je platio maloletne klince, računajući da je to njima zabava i da će se osećati bitnim, jer su sada oni Bože moj mangupi koji su antićaci, dao im je dodatno i novac da imaju da kupe da jedu i piju, pa je žurka mogla da počne. Dečaci i devojčice, maloletnici, neki od njih još uvek osnovci, do ranih jutarnjih časova bauljali su kroz naselje i lepili besomučno dobijene nalepnice kako bi opravdali finansije koje su dobili za džeparac. Jadno da jadnije ne može biti, no to pokazuje sav mogući besmisao lažnog studentskog pokreta i njihove politike.

Najpre, jasno je da taj pokret nema nikakvu širu narodnu podršku, posebno ne među ozbiljnim ljudima koji razumeju kako društvo i sistem funkcionišu. Otuda, verovatno niko i neće da im se prihvati ozbiljnije da im radi kampanju, jer ljudi u tome ne vide perspektivu. Dakle, preostala su im deca koju će vremenom oblikovati i pretvoriti u poslušnu vojsku, a koja će trenutno da im odrade kampanju sa nalepnicama, jer im je potrebno da se pokaže tobožnja masovnost u podršci lažnom pokretu. Nije svejedno kada se vidi na desetine nalepnica na nekoj autobuskoj stanici, javnom panou, saobraćajnim znacima i banderama, jer to ukazuje na navodnu masovnu podršku studentima.

Sa druge strane, vrlo pokvareno je izabran metod da deca lepe nalepnice, jer ako bi došlo do nekog sukoba u slučaju da se sretnu sa nekom ozbiljnom ekipom koja je za vlast tokom noći kada se akcije sprovode, pa dođe do sukoba, a klinci umeju da budu i drski i bezobrazni sa provokacijama, onda će ispasti kako je vlast tukla decu. Složićemo se, pokvarenost na kub. Baš u naselju gde živim bila je jednom prilikom provokacija kada je klinac vozio bicikl kružeći oko štanda Srpske napredne stranke i vulgarno dobacujući ljudima za štandom. Zamislite da ga je neko dohvatio i naučio pameti. Sava i Dunav ga ne bi oprali, jer bi ispalo da je istukao dete, a niko neće uzeti u obzir da je to dete prethodno ciljano bilo poslato da vređa ljude, da im psuje sve do desetog kolena i da bukvalno traži sukob. Dok vi to objasnite, perje je odavno rasuto i ne može da se skupi, jer će se svuda objaviti kako su pristalice vlasti istukle dete.

Uostalom, metode unajmljivanje maloletnika, čak i dece, nisu novost. Za teška krivična dela odavno ih unajmljuju razne kriminalne grupe, što smo inače svedoci na beogradskim ulicama već duže vreme. Dete do 14. godine je krivično neodgovorno, pa shodno tome posledice su gotovo nikakve kada učini krivično delo. To su negde provalili i lažni studenti, te je i to negde razlog zašto im je isplativije da unajmljuju decu za njihove političke aktivnosti. Deluje nam svima kao da je to nadrealno, ali moramo biti svesni da se to događa i da je to nešto što je postalo normalno. Nisam siguran da smo kao društvo spremni da se protiv te pošasti izborimo, jer društvene mreže dodatno pojačavaju i afirmišu ovaj vid političkog aktivizma. Zato nemojte da vas čudi kada u buduće budete viđali decu na štandovima političkih stranaka, kao i nastavnike u osnovnim i srednjim školama koji će decu izvoditi na proteste. Za anarholevičarske pokrete koji su suštinski predvodnici obojene revolucije u Srbiji, ovaj vid političkog delovanja je poželjan i trudiće se da ga što više primenjuju.

Praktično, u maniru mladih janjičara, otimaće vam decu i učiti ih da autoriteti nisu bitni, da je porodica nevažna, da država i poredak nisu bitni, a da je bitno samo buntovništvo i borba protiv sistema. Videvši pre neki dan tu decu u sitnim noćnim satima kako krstare ulicama naselja u kom živim i lepeći drsko te nalepnice, čak i na privatnu imovinu, shvatio sam da je kucnuo poslednji čas da se ustane protiv zloupotrebe dece u političke svrhe. Da li će država reagovati, ne znam, ali plašim se kako vreme bude odmicalo i kako sve ovo budemo nemo gledali, dobićemo generacije dece koja će smatrati da je anarhija normalno stanje, a tada, plašim se, otići ćemo dovraga kao zemlja.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista