Alarm iz engleskih bolnica: deset puta više smrti nego pre deceniju

Više od 1.300 pacijenata mesečno u Engleskoj umire zbog predugog čekanja na lečenje u odeljenjima hitne medicinske pomoći, što je čak deset puta više nego pre deset godina, objavio je britanski list „Gardijan”, pozivajući se na analizu Kraljevskog koledža za hitnu medicinu (RCEM).

Prema podacima ove organizacije, tokom 2025. godine više od 300 smrtnih slučajeva nedeljno bilo je povezano sa dugotrajnim čekanjem na prijem i zbrinjavanje pacijenata, dok je 2015. godine taj broj iznosio oko 30 nedeljno.

Predsednik RCEM-a, dr Ijan Higinson, upozorio je da razmere problema zahtevaju mnogo veću pažnju javnosti i političara.

„Moramo se zapitati zašto ovaj zastrašujući problem nije u središtu javne pažnje i političkih rasprava. Broj smrtnih slučajeva povezanih sa dugim boravkom u našim odeljenjima hitne pomoći jasno pokazuje da sistem ne uspeva da ispuni svoju osnovnu ulogu”, poručio je Higinson.

Za procenu takozvane prekomerne smrtnosti RCEM se oslonio na istraživanje objavljeno 2021. godine u stručnom časopisu „Emergency Medicine Journal”, koje je obuhvatilo podatke o više od pet miliona pacijenata britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS). Rezultati su pokazali da na svaka 72 pacijenta koja su u hitnom prijemu provela između osam i dvanaest časova pre dobijanja bolničkog kreveta dolazi jedan smrtni ishod koji se dovodi u vezu sa odlaganjem lečenja.

Istraživanje je takođe utvrdilo da rizik od smrti počinje značajno da raste nakon pet sati čekanja, a da se sa svakim narednim satom dodatno povećava.

Primenom ove metodologije, Kraljevski koledž za hitnu medicinu procenio je da je tokom 2025. godine čak 15.860 smrtnih slučajeva u Engleskoj bilo povezano sa prekomernim čekanjem u bolnicama.

Generalna sekretarka i izvršna direktorka Kraljevskog koledža medicinskih sestara, profesorka Nikola Rejndžer, ocenila je da je reč o katastrofi koja je predugo ostajala izvan fokusa zdravstvenih vlasti.

„Da bismo stali na put ovom problemu, neophodna su sistemska, dugoročna i održiva rešenja. To podrazumeva hitna ulaganja u bolničke kapacitete i medicinsko osoblje, bolju dostupnost primarne zdravstvene zaštite i dodatna ulaganja u rad medicinskih sestara u lokalnim zajednicama”, istakla je Rejndžerova.

Problemi britanskog zdravstvenog sistema nisu novost. Još u aprilu upozoreno je da se Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije suočava sa ozbiljnim nedostatkom medicinskog kadra, zbog čega medicinske sestre i lekarski asistenti sve češće preuzimaju poslove koji su ranije bili rezervisani za kvalifikovane lekare. Stručnjaci su tada upozorili da takva praksa može ugroziti kvalitet zdravstvene zaštite i bezbednost pacijenata.