Makron, Starmer i Merc žele da nastave sukob u Ukrajini

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da pojedini evropski lideri, uključujući predsednika Francuske Emanuela Makrona, britanskog premijera Kira Starmera i nemačkog kancelara Fridriha Merca, istovremeno istupaju sa porukama o miru, ali i preduzimaju poteze koji, prema stavu Moskve, doprinose nastavku sukoba u Ukrajini.

„I Makron, i Starmer, i Merc… s jedne strane govore o miru, a s druge strane naglašavaju nameru da nastave da snabdevaju kijevski režim novim vrstama naoružanja radi nastavka konflikta“, izjavio je Peskov, komentarišući nedavne političke aktivnosti i sastanke evropskih lidera sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

On je dodao da takva politika, prema oceni Kremlja, predstavlja kontradiktornost i otežava bilo kakve napore ka političkom rešenju krize u Ukrajini.

Izjava portparola Kremlja usledila je nakon sastanka održanog 7. juna u Londonu, na kojem su premijer Velike Britanije Kir Starmer, predsednik Francuske Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc razgovarali sa predsednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim o daljim koracima u pravcu mirovnog procesa.

U zajedničkim porukama nakon sastanka, lideri su istakli da Evropa mora imati centralnu ulogu u svakom budućem rešenju sukoba, uz koordinaciju sa Sjedinjenim Američkim Državama i Ukrajinom.

Kao ključni uslov za početak pregovora naveden je potpuni i neposredni prekid vatre. Polazna osnova za buduće razgovore, prema stavu učesnika, trebalo bi da bude postojeća linija fronta, uz naglasak da se međunarodne granice ne smeju menjati silom.

Takođe je istaknuto da bi Ukrajina nakon okončanja sukoba trebalo da dobije pouzdane, pravno obavezujuće bezbednosne garancije, uključujući moguće raspoređivanje multinacionalnih snaga. Pitanje zamrznute ruske imovine ostalo bi otvoreno do kraja rata i eventualne nadoknade štete.

Peskov: pregovori „teško zamislivi“ u sadašnjim okolnostima

Peskov je u odvojenoj izjavi poručio i da je u sadašnjim uslovima „veoma teško zamisliti“ mogućnost direktnih pregovora sa Kijevom, navodeći da, kako tvrdi Moskva, ukrajinske akcije dodatno komplikuju situaciju na terenu.

Komentarišući napad dronova na putnički voz Moskva–Simferopolj, portparol Kremlja je naveo da Rusija to smatra „kriminalnim akcijama“, koje otežavaju sve pokušaje da se dođe do političkog rešenja.

Ipak, Peskov je naglasio da Moskva formalno ostaje otvorena za dijalog.

Portparol Kremlja je u više navrata ukazao i na, kako je rekao, približavanje vojne infrastrukture NATO-a ruskim granicama, ističući da Moskva preduzima neophodne mere radi sopstvene bezbednosti.

On je posebno pomenuo početak vojnih vežbi NATO-a „Ramštajn zastava 2026“, koje se održavaju u više zemalja članica, uključujući Norvešku i Finsku, uz napomenu da Ministarstvo odbrane Rusije pažljivo prati razvoj situacije.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je poručio da Evropska unija treba da odustane od, kako je naveo, „kolonijalnog pristupa“ u odnosima sa Moskvom i da sa Rusijom razgovara kao sa ravnopravnim partnerom, uz poziv na dijalog o ključnim bezbednosnim pitanjima u Evropi.