Izrael obustavio napade na Iran

Izrael je, prema navodima izraelskih medija i bezbednosnih izvora, privremeno obustavio vazdušne napade na Iran nakon direktnog zahteva predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, što predstavlja prvi ozbiljniji signal mogućeg smirivanja jedne od najopasnijih kriza na Bliskom istoku u poslednjih nekoliko godina.

Visokorangirani izraelski zvaničnik, koji nije želeo da bude imenovan, potvrdio je da je odluka doneta posle intenzivnih diplomatskih kontakata između Vašingtona i Tel Aviva. Prema njegovim rečima, izraelsko vojno rukovodstvo procenilo je da bi dalje širenje sukoba moglo da izazove regionalni rat nesagledivih posledica, posebno nakon uključivanja Hezbolaha i otvorenih pretnji iz Teherana.

Ipak, uprkos obustavi direktnih udara na iranske ciljeve, sukob nije završen. Napadi Hezbolaha iz Libana na sever Izraela se nastavljaju, dok izraelska avijacija i dalje gađa južna predgrađa Bejruta, koja se smatraju glavnim uporištem ove šiitske organizacije. Situacija na granici Libana i Izraela ostaje izuzetno napeta, a stanovništvo u pograničnim područjima dane provodi u skloništima.

Dodatnu težinu celoj situaciji daje saopštenje iranske centralne komande, u kojem se navodi da Teheran za sada prekida napade na Izrael, ali uz jasno upozorenje da će odgovor biti nastavljen ukoliko Izrael ne prekine operacije protiv Libana. Time Iran praktično pokušava da sebe predstavi kao zaštitnika Hezbolaha, ali i da izbegne direktan veliki rat sa Izraelom i potencijalno SAD.

Analitičari upozoravaju da je ovo možda samo kratkotrajno zatišje, a ne trajni prekid neprijateljstava. Bliski istok se već mesecima nalazi na ivici šire eskalacije, posebno zbog rata u Gazi, sve agresivnijih aktivnosti Hezbolaha i rastućeg rivalstva između Irana i Izraela. Svaki novi incident mogao bi ponovo da aktivira lanac odmazdi i dovede region u stanje otvorenog rata.

U celu priču snažno se uključio i Donald Tramp, koji je pozvao obe strane na hitan prekid napada. Njegova administracija pokušava da spreči scenario u kojem bi SAD bile uvučene u još jedan veliki bliskoistočni sukob u osetljivom političkom trenutku. Vašington strahuje da bi direktan rat Izraela i Irana izazvao destabilizaciju čitavog regiona, rast cena nafte i novu globalnu bezbednosnu krizu.

Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da se u sukob indirektno uključuju i druge regionalne sile. Sirija je već podignuta u stanje visoke pripravnosti, dok proiranske grupe u Iraku i Jemenu prete napadima na američke baze i brodove u regionu. Istovremeno, evropske zemlje pozivaju na hitnu deeskalaciju, svesne da bi novi ratni talas mogao da izazove dodatni migrantski pritisak i novu ekonomsku nestabilnost.

Iako trenutna obustava izraelskih udara na Iran deluje kao pozitivan signal, situacija ostaje krajnje nepredvidiva. Dovoljna je jedna raketa, jedan napad ili jedna pogrešna procena da čitav region ponovo sklizne u otvoreni rat čije posledice oseća ceo svet.