Selo koje se mora voleti

Mrkonjić Grad – Radomir Đuza je lekar, a njegova supruga Mirjana ekonomista. Kćerka Milana u Banjaluci završava arhitekturu, a sin Miodrag medicinu. Drugi sin Žarko je odličan učenik gimnazije, a treći, Veljko, jedan od najboljih mrkonjićgradskih osnovaca. I svi su u rodnoj Podrašnici, selu desetak kilometara daleko od Mrkonjić Grada. Ne pada im na pamet da ga napuste. Uzgajaju krave, svinje, perad. Oru njive, peku rakiju. Raduju se svakom novom danu.

– Živimo onako kao su živeli naši preci. Tamo gde su deda i otac radili, mi smo nastavili. Imali smo bezbroj prilika da odemo iz Podrašnice, ali pitomina rodnog kraja to nije dala. Neverovatno, ali deca su više zagrejana da ostanu nego li nas dvoje. Ništa nismo izgubili što smo ostali, kaže Radomir.

U Podrašnicu, nakon gotovo šezdeset godina odsustvovanja, vratila se Borjana Janković. Ni pet godina nije imala kada je otišla iz rodnog kraja. Vratila se posle ratnih strahota. Došla u Podrašnicu da iz nje više nigde ne ode.

– Radost i zadovoljstvo, poistovećenost sa prirodom pronašla sam u Podrašnici, selu koje je, u bivšoj nam domovini, još dalekih šezdesetih, bilo obuhvaćeno programom razvoja seoskog turizma, priča Borjana.

Iz Podrašnice nije otišao ni Boro Janković. Iako su svi objekti njegovog eko-etnoparka Zelenkovac od drveta, ipak nisu zapaljeni tokom poslednjeg rata u Bosni. Lepotu su znali ceniti i hrvatski vojnici koji su ovuda protutnjali.

– Zelenkovac je svih poratnih godina mesto u kome druguju muzičari, ekolozi, etnolozi. Organizovali smo i susrete hajduka, ali i pesničke večeri. Gosti Zelenkovca bili su i brojni političari i visoki oficiri mirovnih snaga u Bosni. I mnoge poznate ličnosti iz bivše zemlje, ponosno će Boro.

U Podrašnicu se vratio i Vaso Malidža. Starina koji je ceo radni vek drugovao sa čekićem i nakovnjem.

– Kovača ima samo dok je konja. Kada njih nema, onda nema ni zanata koga nikad nisam prestao da volim. Plaćao sam nekim momcima da nastave moj posao. Ali ih zanatu kovača ni tada nisam privoleo. Danas naoštrim poneko crtalo pluga i sekiru. Na metalnu cev zavarim šlem ostao iz prošlog rata. Treba ljudima da zahvataju kominu iz kace kad peku rakiju. A i bolje je da je u kaci nego na glavi. Jer kada je na glavi samo ratu i zlu se možemo nadati, sa setom će starina Vaso.

– U Podrašnici je, za vreme rata porušeno više od stotinu kuća. I crkvica Pokrova presvete Bogorodice nije pošteđena. Uništen je stočni fond i objekti komunalne infrastrukture. Ali nismo se dali. Danas je u selu dvadesetak pogona i u njima stotinak zaposlenih. Imamo i jedino seosko obdanište u našoj Republici Srpskoj. I Udruženje žena koje od zaborava žele sačuvati prošlo vreme i običaje naših predaka, ponosno će Žarko Danilović.

U Podrašnici, podno Dimitora i Lisine danas je hiljadu duša. Među njima i stotinak osnovaca. Sedamdeset odsto seljana radilo je ili još arbajtuje uglavnom u zemljama Evropske unije. I nikom ni na kraj pameti nije da tamo ostane.

– Vraćaju se gotovo svi. Sa rukama punim žuljeva, leđima koja su nosila teret prošlog vremena, ali i novcem mukom zarađenim, svi dolaze u njihovu i našu Podrašnicu. U selo u kome su i Radomir Đuza, i supruga mu Mirjana. Tamo gde su već i Boro Janković i prezimenjakinja mu Borjana. I čiča Vaso Malidža i starica Rosa Čivčija koja u devedeset i sedmoj još uvlači konac u iglu i to bez naočara, završava priču Žarko Danilović.

-----------------------------------------------------------

Ikona spasila kuću

Dragica, žena Mile Jakice iz Podrašnice, pred sam rat kupila je ikonu Majke božije. Nije ni slutila da će zbog te ikone hrvatski vojnici poštedeti kuću, jednu od malobrojnih koja nije srušena. Kuća ostala čitava. I stvari netaknute. Niko ni iglu nije odneo. Sve je bilo na svom mestu osim ikone Majke božije koja je, sa ružom uz nju, umesto na zidu bila na kuhinjskom stolu.

– Hrvatski vojnik, najverovatnije vernik, poštedeo nam je imanje samo zbog ikone. Kuću nam nije porušio jer je mislio je da je kuća vlasništvo katolika, pošto je umesto Majke božije, koju sam ja kupila, na zid bila okačena rimokatolička ikona Blažene device Marije. Ni na kraj pameti mi ne bi moglo pasti da će greška koju sam, naravno, nenamerno napravila, spasiti kuću. Ikona „spasiteljica” i danas je na zidu i nikad je nećemo skinuti, kaže Dragica Jakica.