Bah– pionir elektronske muzike

Džoker slobode za sva vremena čija je misija da zlo natera da izgubi nerve, tako su bar pre nekoliko godina svoju ulogu na muzičkoj sceni definisali članovi slovenačke grupe „Lajbah”. Iz Slovenije su otišli su svet, osnovali svoju državu, a opet joj se stalno vraćaju jer, kako su jednom rekli, jedna je majka, pa joj se stoga, kakva god ona bila, stalno vraćaju. Njihov izraz od samih početaka, sada već davne 1980. godine, jeste „industrijski zvuk i repetativni minimalizam”. Još 1984. godine napravili su „Noje sloveniše kunst”, neformalnu socijalno-političku organizaciju sa ciljem izgradnje „Utopije koja traje”, ali osam godina kasnije ona je prerasla u „državu u vremenu”, državu bez teritorije, organa vlasti, pretenzija… U stvari, jedna postoji– „da sve ovce jednoga dana pripadaju njihovom stadu”.

Imali su bezbroj koncerata po celom svetu, objavili dvadesetak albuma širom planete, radili muziku za domaće i inostrane pozorišne i filmske produkcije, izazivali kontroverze ili zabrane, snimljeno je više filmova i emisija o fenomenu zvanom „Lajbah”, pisane doktorske disertacije…Ovako bi, ukratko, mogla da se sumira karijera benda nastalog u slovenačkom gradiću Trbovlju koji je postao jedan od najuspešnijih sastava na prostoru bivše Jugoslavije.

Posle albuma simboličnih naziva „Okupirana Evropa”, „Kapital” ili „Nato”, pozabavili su se nečim sasvim drugačijim– stvaralaštvom nemačkog kompozitora Johana Sebastijana Baha na kompakt disku „Laibachkunstederfuge”, objavljenom prošle godine. O Bahu, slobodi, greškama, siromaštvu…pred sutrašnji koncert u Beogradu za „Politiku” priča Ivan Novak, jedan od članova „Lajbaha”.

Posle duže pauze (više od godinu i po dana)nastupate u Beogradu. Šta sutra uveče očekuje publiku u Domu omladine?

Pa i nije baš neka pauza…U Beogradu održavamo koncert u sklopu evropske turneje „Laibachkunstederfuge”, gde predstavljamo našu interpretaciju poslednjeg rada Johana Sebastijana Baha– „Umetnost fuge”. Taj program je dosta drugačiji i eksperimentalniji od klasičnih koncerata „Lajbaha” pa se nadamo da će publika to tako i razumeti.Sve ostalo bi bilo obmana i varka.

Posle obrada državnih himni, koje su se našle na prošlom albumu „Volk”, posvetili ste se Bahu. Prilično raznorodan muzički dijapazon?

Nije baš mnogo, ako uzmemo u obzir činjenicu da je Bah napisao dosta himni koje su originalno, zapravo, liturgijske kompozicije, obredne pesme. Osim toga, Baha smo već jednom odavno obradili– na ploči „Jesus Christ Superstars” pesma „Abuse and Confession” počinje sa Bahom.

Zašto ste od celokupnog Bahovog opusa izabrali baš fuge?

Bah je „Umetnost fuge”, navodno, pisao slep i gluv, kad je već bio na samrti, a to je stadijum veoma blizak „Lajbahu”. Osim toga, stvar nije komponovana za nekog određenog gospodara, niti za određeni instrument, pa je zbog toga otvorena za različite interpretacije. „Umetnost fuge” je Bahov crni kvadrat.

Kako je bilo u Lajpcigu, na „Bachfestu” (festivalu posvećenom slavnom kompozitoru koji se održava svake godine)?

Bilo je dobro, odigrali smo na bini partiju šaha za četiri igrača, napili se konjaka i napušili cigara. U nekom smislu to je bio naš rekvijem za slobodu iskonskog praužitka življenja koji sada polako, ali sudbonosno, dekretima zabrane nestaje.

Na albumu „Laibachkunstederfuge” vi Baha vidite kao pionira elektronske muzike?

Tako je, Bah je fuge pisao u nekim svojim matematičkim algoritmima, veoma bliskim kompjuterskom jeziku. A, ionako je već kompletan barok u kompoziciji sličan savremenoj elektronskoj muzici. Mi smo to samo podudarili.

Publika u Beogradu ima priliku da čuje vaše viđenje Bahovih fuga. Zašto je izvođenje ovog dela jedinstveno?

Pre dve godine pozvali su nas na Bahov festival u Lajpcigu, da napravimo interpretaciju bilo kojeg njegovog rada, pa smo se odlučili za „Umetnost fuge”. Prošle godine je objavljena ploča, a sad nas zovu svuda po Evropi da to predstavimo i u koncertnom izdanju, i tako, eto nas i u Beogradu, prvi i jedini put sa ovim delom.

Jednom ste izjavili da originalnost, zapravo, ne postoji. Koliko, onda, interpretacija stvarnosti može biti nova i drugačija?

Samo greškom. Greška je jedini mehanizam koji još uvek omogućava originalnu interpretaciju stvarnosti.

Rekli ste jednom prilikom da su ljudi u Sloveniji u duhovnom i socijalnom smislu siromašni. Da li je, onda, budući da živite u Sloveniji, jedan od vaših zadataka da pokušate da oplemenite njihov život?

Siromaštvo je prokletstvo zbog koga ljudi plaćaju ogromnu cenu. „Lajbah” je socijalna skulptura koja nema cenu, pa oplemenjujemo samo one kojima je siromaštvo bogatstvo.

Posle skoro tri decenije postojanja grupe „Lajbah”, uspeha na prostoru bivše Jugoslavije i, što vas izdvaja od ostalih bendova sa ovih prostora, uspeha širom sveta, šta vas motiviše da idete dalje?

A šta bi drugo? Život ti je bratac– sačulatac!