Merc i Makron digli ruke od zajedničkog borbenog aviona

Francuska i Nemačka odustale su od zajedničke izgradnje borbenog aviona nove generacije, centralnog dela programa FCAS, vrednog oko 100 milijardi evra, pošto vodeće kompanije dve zemlje nisu uspele da postignu dogovor o podeli posla, upravljanju projektom i tehnološkim pravima, prenosi Rojters.

Nemački kancelar Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron razgovarali su o sudbini projekta prošle nedelje na marginama samita Evropske unije i Zapadnog Balkana u Crnoj Gori. Prema navodima nemačkih zvaničnika, dvojica lidera su zaključila da više nema realnog prostora da se prevaziđe višemesečni zastoj između kompanija uključenih u program.

Merc je, prema istim izvorima, preporučio Makronu da se odustane od daljih pokušaja oživljavanja zajedničkog borbenog aviona. Jelisejska palata je potvrdila da su lideri o tome detaljno razgovarali i da su izrazili žaljenje što industrijski partneri nisu uspeli da se dogovore.

Ključni spor vodio se između francuske kompanije „Daso avijacija” i „Erbasa”, koji u tom programu predstavlja nemačke i španske interese. Francuska strana insistirala je na vodećoj ulozi u razvoju aviona, dok je druga strana tražila uravnoteženiji odnos u podeli odgovornosti i pristupu tehnologiji.

Projekat je 2017. godine pokrenuo Makron zajedno sa tadašnjom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Zamišljen je kao najambiciozniji evropski vojni program, sa ciljem da do 2040. godine stvori novu generaciju borbenog aviona, bespilotnih letelica i digitalne borbene mreže.

Odustajanje od zajedničkog aviona predstavlja ozbiljan udarac za evropske planove o većoj vojnoj samostalnosti. Odluka dolazi u trenutku kada zapadne zemlje povećavaju vojne budžete, pozivajući se na rusku pretnju, a Sjedinjene Države sve jače traže od evropskih saveznika da preuzmu veći deo tereta sopstvene odbrane.

Iako je zajednički borbeni avion praktično stavljen van igre, deo programa koji se odnosi na prateće sisteme, uključujući digitalnu borbenu mrežu i povezivanje bespilotnih platformi, mogao bi da bude nastavljen u nekom novom obliku.

Analitičari ocenjuju da ovaj neuspeh pokazuje koliko je Evropi teško da velike političke najave pretvori u zajedničke vojne programe. Spor Francuske i Nemačke nije bio samo tehnički, već i strateški: Pariz želi da sačuva kontrolu nad sopstvenom vazduhoplovnom industrijom, dok Berlin ne želi da finansira program u kojem bi imao sporednu ulogu.