Turska se zalaže za reforme UN

An­ka­ra je po­bor­nik ko­re­ni­tih re­for­mi si­ste­ma od­lu­či­va­nja u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma po­što svet­ska or­ga­ni­za­ci­ja de­ce­ni­ja­ma ni­je u sta­nju da re­ši mno­ge iza­zo­ve ko­ji po­tre­sa­ju pla­ne­tu. Na uda­ru kri­ti­ka na­šao se pre sve­ga Sa­vet bez­bed­no­sti, od­no­sno pet stal­nih čla­no­va tog te­la ko­ji u ovom te­lu kro­je sud­bi­nu čo­ve­čan­stva ona­ko ka­ko to nji­ma od­go­va­ra.

„U po­sled­nje vre­me in­sti­tu­ci­je svet­skog si­ste­ma su do­ži­ve­le krah. Uje­di­nje­ne na­ci­je ni­su is­pu­ni­le svo­ju mi­si­ju. Jed­no­stav­ni­je re­če­no UN ne zna­če mno­go vi­še od obič­ne kan­ce­la­ri­je u Nju­jor­ku, one se ne raz­li­ku­ju mno­go ni od ne­kog ka­fi­ća u tom ame­rič­kom gra­du. One ne­ma­ju ni­ka­kav uti­caj, ne mo­gu da re­še ni­je­dan su­kob na sve­tu, ne mo­gu da za­u­sta­ve ni­jed­nu agre­si­ju, ne mo­gu ni­jed­nom zlo­čin­cu da ka­žu da je kriv, da je zlo­či­nac. One su u po­sled­nje vre­me u sta­nju pot­pu­ne bes­po­moć­no­sti”, re­kao je bez dla­ke na je­zi­ku Nu­man Kur­tlu­maš, pred­sed­nik tur­skog par­la­men­ta, či­ju iz­ja­vu je pre­ne­la no­vin­ska agen­ci­ja Ana­do­li­ja.

Ovo te­ško upo­zo­re­nje Tur­ske ni­je slu­čaj­no. Ono sti­že u tre­nut­ku ka­da svet­ska or­ga­ni­za­ci­ja tre­ba da do­bi­je no­vog ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra po­što An­to­ni­ju Gu­te­re­su is­ti­če man­dat. On je, na po­čet­ku, obe­ća­vao re­for­me, ali one su iz­o­sta­le, tvr­de u An­ka­ri. Tur­ska se već du­že vre­me za­la­že za pro­me­ne si­ste­ma UN ko­ji je, ka­ko se tvr­di, u me­đu­vre­me­nu pre­ga­zi­lo vre­me. Na uda­ru je pre sve­ga Sa­vet bez­bed­no­sti, od­no­sno pet stal­nih čla­no­va tog te­la (SAD, Ki­na, Ru­si­ja, Fran­cu­ska i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja) ko­ji ima­ju pra­vo ve­ta i mo­gu da blo­ki­ra­ju sva­ki pred­log ko­ji im ne od­go­va­ra, od­no­sno nji­ho­vim sa­ve­zni­ci­ma.

Kam­pa­nju za re­for­me si­ste­ma od­lu­či­va­nja u svet­skoj or­ga­ni­za­ci­ji za­po­čeo je još pre ne­ko­li­ko go­di­na pred­sed­nik Re­džep Ta­jip Er­do­gan pod ge­slom „svet je ve­ći od pet” (stal­nih čla­no­va SB). To po­tvr­đu­ju oru­ža­ni su­ko­bi ko­ji se go­di­na­ma po­vla­če u Ga­zi i uop­šte na Bli­skom is­to­ku, u Ukra­ji­ni, na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, mno­go ra­ni­je na Ki­pru i u Ko­re­ji... Sud­bi­na 197 ze­ma­lja, ko­li­ko ih ima u sve­tu, sa­da za­vi­si od moć­ni­ka ko­ji ima­ju pra­vo ve­ta, dok osta­lih de­set čla­no­va SB sa­mo sta­ti­ra­ju. Pred­sed­nik Tur­ske se za­la­že za ko­re­ni­tu re­for­mu si­ste­ma od­lu­či­va­nja svet­ske or­ga­ni­za­ci­je, od­no­sno za ogra­ni­če­nje ovla­šće­nja SB.

„Sud­bi­na sko­ro 200 ze­ma­lja, ko­li­ko ih ima u sve­tu, sa­da je u ru­ka­ma stal­nih čla­no­va SB UN. Oni ve­dre i obla­če” i kro­je i pre­kra­ja­ju sud­bi­nu pla­ne­te ona­ko ka­ko to nji­ma od­go­va­ra. Neo­p­hod­na je su­štin­ska re­for­ma si­ste­ma UN. Svet ne mo­že da bu­de pre­pu­šten na mi­lost i ne­mi­lost pet moć­ni­ka u SB, dok dru­gih de­set pro­men­lji­vih čla­no­va tog te­la sa­mo ami­nu­ju. Sud­bi­na 194 ze­mlje, ko­li­ko ih sa­da ukup­no ima u GS, u ru­ka­ma je jed­nog od pet moć­ni­ka u SB”, is­ti­če pred­sed­nik Tur­ske.

On je po­zvao sve dr­ža­ve čla­ni­ce UN da pre­du­zmu kon­kret­ne ko­ra­ke ka­ko bi UN opet ima­le sta­tus na­de čo­ve­čan­stva, kao što su to bi­le ka­da su osno­va­ne 1945. go­di­ne na kra­ju Dru­gog svet­skog ra­ta. U An­ka­ri sma­tra­ju da bi tre­ba­lo oja­ča­ti ulo­gu Ge­ne­ral­ne skup­šti­ne UN na ra­čun Sa­ve­ta bez­bed­no­sti, od­no­sno pet stal­nih čla­no­va tog te­la. To se ilu­stru­je po­da­ci­ma: do­sad je za­hva­lju­ju­ći ve­tu pet moć­ni­ka blo­ki­ra­no 240 pred­lo­že­nih re­zo­lu­ci­ja, ka­ko bi od­bra­ni­li svo­je in­te­re­se ili in­te­re­se ze­ma­lja ko­je po­li­tič­ki po­dr­ža­va­ju.

Po­bor­ni­ci re­for­mi si­ste­ma Uje­di­nje­nih na­ci­ja uka­zu­ju na mno­ge ne­lo­gič­no­sti u nje­go­voj or­ga­ni­za­ci­ji: Afri­ka, ko­ja ima še­zde­set dr­ža­va, ne­ma ni­jed­nog stal­nog čla­na u SB, od­no­sno pra­vo ve­ta. Isto je slu­čaj i sa Ju­žnom Ame­ri­kom ili Austra­li­jom. Taj sta­tus ne­ma­ju ni islam­ske ze­mlje ko­jih u sve­tu ima 57. U nji­ma sa­da ži­vi mi­li­jar­du i 800 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka. U Sa­ve­tu bez­bed­no­sti, kao stal­ni čla­no­vi, ni­su za­stu­plje­ne ni naj­mno­go­ljud­ni­je ze­mlje na pla­ne­ti kao što su In­di­ja, Bra­zil, In­do­ne­zi­ja. U Tur­skoj se ču­ju ide­je da tre­ba raz­mo­tri­ti mo­guć­nost da se uki­ne pra­vo ve­ta u Sa­ve­tu bez­bed­no­sti jer je to če­sto blo­ki­ra­lo ras­pra­vu o re­ša­va­nju mno­gih pro­ble­ma. U tom slu­ča­ju Ge­ne­ral­na skup­šti­na Uje­di­nje­nih na­ci­ja bi tre­ba­lo da do­bi­je ve­ća ovla­šće­nja u od­lu­či­va­nju pri­li­kom re­ša­va­nja ključ­nih pro­ble­ma na pla­ne­ti. Pre­ma ne­kim ini­ci­ja­ti­va­ma GS bi tre­ba­lo da bi­ra čla­no­ve Sa­ve­ta bez­bed­no­sti ko­ji bi u tom slu­ča­ju bio ne­ka vr­sta vla­de svet­ske or­ga­ni­za­ci­je. Pro­tiv­ni­ci re­for­mi, me­đu­tim, stra­hu­ju da bi is­hi­tre­ne i ra­di­kal­ne pro­me­ne za ko­je se za­la­žu po­je­di­ne ze­mlje, mo­gle da ugro­ze sa­da­šnju ka­kvu-ta­kvu rav­no­te­žu sna­ga u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma.