Ostavinski postupak stopirao penziju

Da li postoji rok do kada naslednici moraju da budu pozvani na ostavinsku raspravu ili ne? I šta u slučaju kada suprug pokojnice ne može zbog tog mesecima da podigne njenu zaostalu penziju? Koliko treba da čeka?

Upravo se tim povodom pismom u rubrici „Među nama” oglasio Dušan Milenković iz Beograda u nadi da će dobiti odgovor kakva je procedura u slučaju smrti i nastavka primanja penzija pokojne supruge, utoliko pre ako se zna da on nije jedini koji se našao u ovoj situaciji. Odlučio se da se obrati „Politici” posle razgovora sa poznanicima koji su mu skrenuli pažnju da su neki od njih čekali i više od tri godine da budu pozvani na ostavinsku raspravu.  

– Teško da bih ja to dočekao. Moje pitanje, za koje imam pravo na odgovor, glasi: Kako to da su „nadležni, po službenoj dužnosti”, odmah obavestili i Fond PIO i Poštansku štedionicu o stopiranju već dospele penzije, a nisu sud da pokrene ostavinski postupak. Ko i kako koristi ta ogromna beskamatna sredstva koja godinama očekuju naslednici koji veruju da je „postupak u toku – pita ovaj penzioner.

Ističe da mu je početkom februaru umrla supruga na VMA, nakon čega je od ove bolnice dobio potvrdu o smrti, uz usmeno objašnjenje da će oni o tome, po službenoj dužnosti, obavestiti Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje radi obustave isplate penzija i nadležni sud koji će predmet proslediti određenom notaru radi pokretanja ostavinskog postupka.

– Notar je dužan da me pozove i objasni dalji postupak uz zakazivanje roka za početak ostavinskog postupka. U Poštanskoj štedionici, gde supruga i ja imamo tekuće račune na koje primamo penziju (imali smo uzajamno ovlašćenje jer smo oboje bili u istim godinama) odmah mi je rečeno da je stigla informacija iz Fonda PIO i da je penzija supruge blokirana do okončanja ostavinskog postupka. To sam i očekivao i nisam bio iznenađen, to je tek sledilo. Redovno dobijam „Glas penzionera” pa tako u aprilskom broju pročitam: ... ako je korisnik penzije preminuo početkom meseca, naslednici imaju pravo na penziju iz prethodnog meseca, ali i na penziju za celi mesec u kojem je penzioner preminuo”. Na to me nisu upozorili. U maju su mi došla u posetu deca koja već dugo žive i rade u inostranstvu, i bili su začuđeni što još nisam dobio poziv od notara za ostavinski postupak pa su odmah otišli u Opštinski sud kome pripadamo po mestu stanovanja. U sudu su im objasnili da taj predmet nije ni otvoren jer nemaju nikakvu informaciju iz VMA. Usledilo je traženje matične liste preminulih, pa onda otvaranje predmeta u sudu gde su obećali da će biti dodeljen nekom od notara koji će me zatim pozvati radi otvaranja ostavinskog postupka – navodi Milenković.

U Fondu PIO odgovaraju da u slučaju smrti korisnika prava, iznosi penzije, odnosno novčane naknade pripadaju do poslednjeg dana u mesecu u kojem je korisnik preminuo.

Dospeli, a neisplaćeni iznosi penzija posle smrti korisnika penzije isplaćuju se nasledniku koji je utvrđen pravosnažnim ostavinskim rešenjem nadležnog suda. Po okončanju ostavinske rasprave, potrebno je dostaviti ostavinsko rešenje službi isplate penzija u filijali Fonda PIO koja isplaćuje penzije, kopiju lične karte lica kome će se isplatiti dospele neisplaćene penzije i podatak o broju računa na koji treba da se novac uplati, kažu u penzijskom fondu za naš list.

Potvrdu o dospelim neisplaćenim penzijama zainteresovana stranka može dobiti na osnovu podnetog zahteva ako se obrati isplatnoj službi u filijali fonda. Potrebno je da stranka dostavi na uvid svoju ličnu kartu i izvod iz matične knjige umrlih. Pomenuta potvrda može se dobiti i ako se podnese pisani zahtev filijali koja je vršila isplatu penzije. Podnosilac zahteva treba uz zahtev da priloži kopiju svoje lične karte i izvod iz matične knjige umrlih. U tom slučaju potvrda o dospelim neisplaćenim penzijama biće poslata na kućnu adresu podnosioca zahteva.

Pravno gledano, matičar je taj koji treba da pokrene ostavinski postupak pred Osnovnim sudom na osnovu umrlice. Međutim, zbog velikog broja predmeta usled broja preminulih u Beogradu, dešava se da matičar propusti da pokrene celu stvar i u tom slučaju sami naslednici pokreću ostavinski postupak predlogom nadležnom sudu. U tom slučaju nema potrebe da se čeka na to po tri godine, što važi i u ovom slučaju.