Na čijem je meniju Jermenija

Po  rezultatima objavljenim u ponedeljak, Centralna izborna komisija Jermenije saopštila je da je Pašinjanova vladajuća stranka Građanski ugovor obezbedila 49,81 odsto glasova.

To stavlja Pašinjana daleko ispred opozicione stranke Snažna Jermenija, ali to znači da mu možda nedostaje ogroman mandat koji mu je potreban da učvrsti zaokret od Rusije – dugogodišnjeg garanta bezbednosti i trgovinskog partnera zemlje – i da pregovara o trajnom miru sa susedom i dugogodišnjim protivnikom Jermenije, Azerbejdžanom.

Pašinjan je proglasio pobedu nakon što su stigli preliminarni rezultati, iako je konačna raspodela mesta u parlamentu nejasna. Manje stranke moraju da pređu cenzus od 4% da bi osvojile mesta, a u ovoj fazi se ne čini da će Nikol Pašinjan imati dvotrećinsku ustavnu većinu da sprovede najambicioznije delove svoje agende.

Izbori u Jermeniji su široko shvaćeni kao referendum o pravcu spoljne politike zemlje. Pašinjan se kandidovao sa obećanjem da će obezbediti mir sa Azerbejdžanom, normalizovati odnose sa Turskom i ojačati veze sa Evropskom unijom, platformu koja je dobila podršku američkog predsednika Donalda Trampa.

Moskva je oštro reagovala na, kako tvrdi, „otvoreno mešanje Zapada u unutrašnje političke procese Jermenije“, upozoravajući da su zapadne strukture tokom izbornog perioda vršile snažan pritisak na Jerevan da se udalji od Rusije i promeni spoljnopolitički kurs.

 Ruski zvaničnici posebno kritikuju pojačano prisustvo američkih i evropskih diplomata u Jermeniji, kao i sve češće kontakte vlasti Nikola Pašinjana sa NATO i EU strukturama.

Iz Kremlja poručuju da Zapad pokušava da Jermeniju pretvori u još jednu „antirusku platformu“ na postsovjetskom prostoru, slično onome što se, prema ruskom viđenju, dogodilo u Ukrajini i Gruziji.

Ruski mediji i analitičari poslednjih meseci sve češće upozoravaju da Vašington i Brisel koriste političku krizu i nezadovoljstvo dela jermenske javnosti kako bi potisnuli ruski uticaj sa Kavkaza.

Posle izbora, jermenski premijer Nikol Pašinjan nastavlja politiku postepenog distanciranja od Moskve. On je više puta poručio da Jermenija ne može isključivo da se oslanja na Rusiju u pitanjima bezbednosti, posebno posle gubitka Nagorno-Karabaha i sukoba sa Azerbejdžanom. Upravo ta retorika izazvala je dodatne tenzije u odnosima dve zemlje.

Moskva smatra da jermensko rukovodstvo ignoriše činjenicu da je Rusija decenijama bila glavni bezbednosni oslonac Jermenije, uključujući vojno prisustvo i saradnju u okviru Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Istovremeno, ruska strana ukazuje da Zapad Jermeniji nudi političku podršku, ali bez konkretnih garancija u slučaju nove eskalacije sa Azerbejdžanom.

Unutar same Jermenije društvo je duboko podeljeno. Jedan deo javnosti podržava Pašinjanov kurs ka Zapadu, verujući da je Rusija oslabila zbog rata u Ukrajini i da više nije u stanju da štiti jermenske interese na Kavkazu. Drugi deo, međutim, strahuje da bi prekid bliskih odnosa sa Moskvom mogao dodatno da ugrozi bezbednost zemlje.

Opozicija optužuje Pašinjana da je svojom politikom doveo Jermeniju u opasnu geopolitičku poziciju — između Zapada, Rusije i sve snažnijeg Azerbejdžana. Posebno ukazuju na to da Baku, uz podršku Turske, posle pobede u Karabahu deluje samouverenije nego ikada.

Zapad u međuvremenu nastoji da učvrsti prisustvo u Jermeniji. Evropska unija posreduje u razgovorima Jerevana i Bakua, dok Vašington sve otvorenije podržava reforme jermenske vlasti. Ipak, ostaje pitanje da li će Zapad biti spreman da Jermeniji ponudi konkretnu bezbednosnu zaštitu ili će podrška ostati pre svega politička.

Zbog svega toga, Jermenija posle izbora ulazi u period ozbiljne neizvesnosti. Zemlja pokušava da balansira između velikih sila, ali pritisci sa svih strana pokazuju da Kavkaz ponovo postaje jedno od ključnih geopolitičkih žarišta.