Trampova obećanja drže cenu nafte pod kontrolom

Svet­ski tr­gov­ci naf­tom sa od­lo­že­nim da­tu­mom ku­po­vi­ne ener­gen­ta u bu­duć­no­sti, još ne re­a­gu­ju na re­al­nost u ko­joj broj­ni po­tro­ša­či ba­re­la opa­snom br­zi­nom tro­še ras­po­lo­ži­ve po­sto­je­će fi­zič­ke re­zer­ve „cr­nog zla­ta”. Ako ta po­tro­šnja bu­de na­sta­vlje­na sa­da­šnjim tem­pom, is­pum­pa­va­nje iz stra­te­ških re­zer­vo­a­ra mo­gli bi vr­lo br­zo da do­tak­ne „ope­ra­tiv­ni pa­tos” ko­ji ugro­ža­va funk­ci­o­ni­sa­nje do­tič­nih skla­di­šta: u tom slu­ča­ju ce­na ba­re­la naf­te la­ko bi mo­gla da od­le­ti na iz­me­đu 150–200 ame­rič­kih do­la­ra.

Ovo dra­ma­tič­no upo­zo­re­nje Me­đu­na­rod­ne agen­ci­je za ener­gi­ju i slič­ne ne­dav­ne po­ru­ke ru­ko­vod­sta­va ame­rič­kih naft­nih gi­ga­na­ta „Eks­on mo­baj­la” i „Še­vro­na” ve­za­na su za po­tre­bu hit­ne nor­ma­li­za­ci­je iz­vo­za naf­te kroz Or­mu­ski mo­re­uz. Upr­kos ovim uza­stop­nim sig­na­li­ma za uz­bu­nu svet­ske naft­ne ber­ze u od­re­đi­va­nju ce­na ba­re­la već vi­še od tri me­se­ca po­kre­će i oba­ra – jed­na na­da.

A to je, da će ka­ko sa i bez pret­nji Te­he­ra­nu i sve­tu po­ru­ču­je šef Be­le ku­će Do­nald Tramp – spo­ra­zum sa Ira­nom bi­ti po­stig­nut „usko­ro”, „sle­de­će sed­mi­ce”, „za dve ne­de­lje”... Ili, će ka­ko je ju­če po­ru­čio 47. pred­sed­nik SAD, Iran mo­ra­ti da pla­ti, što to­li­ko du­go odu­go­vla­či da pri­hva­ti spo­ra­zum „ko­ji bi bio do­bar za njih”. Na tu vest ber­ze su ju­če, na­kon vi­še­dnev­nog oba­ra­nja ce­na ba­re­la, po­no­vo po­di­gle vred­nost stra­te­ške si­ro­vi­ne: brent je po­sku­peo na oko 93,19 do­la­ra (plus 1,9 od­sto u od­no­su na uto­rak), dok je la­ka tek­sa­ska naf­ta išla za oko 90,11 do­la­ra (plus 2,7 od­sto ne­go dan ra­ni­je).

Da li je na po­mo­lu još že­šći su­dar Ame­ri­ka­na­ca i Ira­na­ca u Per­sij­skom za­li­vu i ši­re, ne­iz­ve­sno je, po­go­to­vo na­kon la­vi­ne po­ru­ka i dej­sta­va Va­šing­to­na i Te­he­ra­na od po­čet­ka sed­mi­ce...

Ame­ri­ka će ob­ja­vi­ti „to­tal­nu po­be­du” nad Ira­nom u sle­de­će dve sed­mi­ce, po­ru­čio je Tramp istog da­na ka­da je ar­mi­ja SAD po­go­di­la dva re­zer­vo­a­ra vo­de u iran­skom pri­mor­skom gra­du Si­rik, uz „pro­por­ci­o­nal­no sa­mo­od­bram­be­no dej­stvo­va­nje” pro­tiv ni­za iran­skih pro­tiv­va­zdu­ho­plov­nih i ra­dar­skih si­ste­ma na­do­mak Or­mu­za. Ta če­tvo­ro­ča­sov­na dej­stva voj­ske SAD usle­di­la su ina­če na­kon još ne­ra­sve­tlje­nog uzro­ka pa­da ame­rič­kog rat­nog he­li­kop­te­ra „apač” to­kom noć­ne pa­tro­le iz­nad te­ri­to­ri­jal­nih vo­da Oma­na. Va­šing­ton je ube­đen da su ga obo­ri­li Iran­ci, što Te­he­ran od­luč­no de­man­tu­je. Što je, sa­mo po se­bi, neo­bič­na si­tu­a­ci­ja: obič­no u ra­to­vi­ma onaj ko ima va­zdu­ho­plov­nu si­lu ka­da iz­gu­bi le­te­li­cu tvr­di da je u pi­ta­nju „kvar”, dok pro­tiv­nik či­ja PVO dej­stvu­je, tvr­di da je „obo­re­na”. Sa­da Ame­ri­kan­ci bez us­te­za­nja ka­žu da je nji­hov moć­ni „apač” obo­ren, a Te­he­ran pre­ko po­lu­zva­nič­nih me­di­ja ne že­li da mu se pri­pi­še taj voj­nič­ki uspeh, tvr­de da ne­ma­ju ve­ze sa „pa­dom” he­li­kop­te­ra.  

Iran­ski mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Abas Arak­či upo­zo­ra­va da „Ame­ri­ka te­sti­ra od­luč­nost” Te­he­ra­na, kao i da „stra­ne tru­pe ako že­le da bu­du bez­bed­ne, mo­ra­ju da na­pu­ste re­gi­on”. To je iz­ja­vio na­kon što je Iran (na­kon ame­rič­kih dej­sta­va) ga­đao ni­zom ba­li­stič­kih ra­ke­ta (pro­ce­ne se kre­ću iz­me­đu če­ti­ri i dva­de­set jed­ne) voj­ne ba­ze u Jor­da­nu, Ku­vaj­tu i Ba­hre­i­nu.

Zbi­va­nja u Per­sij­skom za­li­vu ne ukla­nja­ju či­nje­ni­cu da se ame­rič­ke stra­te­ške re­zer­ve naf­te spu­šta­ju ka ni­vou ko­ji ni­je vi­đen još od 2003. go­di­ne. Naj­no­vi­ji po­da­ci ot­kri­va­ju da su re­zer­ve naf­te sa­mo pret­hod­ne ne­de­lje pa­le za 9,1 mi­li­on ba­re­la, dok su re­zer­ve ben­zi­na sni­že­ne za oko 1,2 mi­li­o­na ba­re­la. Upr­kos rat­nim dej­stvi­ma, ame­rič­ki mi­ni­star ener­ge­ti­ke Kris Rajt pro­ce­nju­je da „naft­ni sa­o­bra­ćaj kroz Or­mu­ski mo­re­uz zna­čaj­no ra­ste”, pri če­mu će ipak bi­ti po­treb­ni me­se­ci da se vra­ti nor­mal­nim to­ko­vi­ma.

Me­đu­na­rod­na agen­ci­ja za ener­gi­ju upo­zo­ra­va da svet ide ka „ne­vi­đe­noj de­struk­ci­ji tra­žnje” stra­te­škog ener­gen­ta i nje­go­vih de­ri­va­ta. Na­i­me, svet­ska tra­žnja ben­zi­na u dru­gom kvar­ta­lu ove go­di­ne (za­ključ­no sa ju­nom) pa­la je za oko 2,45 mi­li­o­na ba­re­la dnev­no. Reč je o opa­snom sig­na­lu za glo­bal­nu pri­vre­du, pro­ce­nju­je po­me­nu­ta agen­ci­ja. 

Da li je Ame­ri­ka pred Tram­po­vom „to­tal­nom po­be­dom nad Ira­nom”, od­no­sno da li će „Te­he­ran mo­ra­ti sa­da da pla­ti ce­nu”? Ili će kao što pre­ti Te­he­ran „stra­ne tru­pe ra­di svo­je bez­bed­no­sti mo­ra­ti da na­pu­ste re­gi­on”? Mo­žda i ni­je čud­no što naft­ne ber­ze, bar u ovom tre­nut­ku, još od­bi­ja­ju da pri­hva­te mo­guć­nost naft­nog „ar­ma­ge­do­na”.