Preminuo od ujeda pčele

Vra­nje – U Vra­nju je re­gi­stro­van slu­čaj da je pa­ci­jent pre­mi­nuo po­sle uje­da pče­le, po­tvr­dio je za „Po­li­ti­ku” dr Sla­đan Sta­ni­sa­vlje­vić, na­čel­nik Hit­ne po­mo­ći.

Pre­ma re­či­ma dok­to­ra Sta­ni­sa­vlje­vi­ća, „sa po­ra­stom tem­pe­ra­tu­ra i če­šćim bo­rav­kom gra­đa­na u pri­ro­di, po­ve­ćan je broj oso­ba ko­je se le­ka­ri­ma ja­vlja­ju zbog uje­da raz­li­či­tih vr­sta in­se­ka­ta”.

„Na­ža­lost, po­sled­njih da­na re­gi­stro­va­li smo slu­čaj ko­ji se za­vr­šio smrt­nim is­ho­dom na­kon uje­da pče­le. Pa­ci­jent je bio aler­gi­čan i do­šlo je do te­ške re­ak­ci­je. Za­to ape­lu­jem na sve ko­ji zna­ju da su aler­gič­ni da iz­be­ga­va­ju me­sta na ko­ji­ma ima pče­la, osa i str­šlje­na. Kao i sva­ke go­di­ne u ovom pe­ri­o­du oče­ku­je­mo ve­ći broj pa­ci­je­na­ta sa uje­di­ma pče­la, osa i str­šlje­na. Ima­mo i hro­nič­ne bo­le­sni­ke, ast­ma­ti­ča­re i dru­ge pa­ci­jen­te, ali bih po­seb­no skre­nuo pa­žnju na opa­snost od uje­da in­se­ka­ta. Lju­di vi­še vre­me­na pro­vo­de u pri­ro­di i sa­mim tim su iz­lo­že­ni­ji ri­zi­ku”, upo­zo­rio je Sta­ni­sa­vlje­vić.

On is­ti­če da oso­be ko­je su aler­gič­ne na uje­de in­se­ka­ta uvek tre­ba sa so­bom da no­se pro­pi­sa­nu te­ra­pi­ju – an­ti­hi­sta­mi­ni­ke, kor­ti­ko­ste­ro­i­de i adre­na­lin­sku in­jek­ci­ju.

Iz Slu­žbe hit­ne me­di­cin­ske po­mo­ći u Vra­nju upo­zo­ri­li su da je po­sled­njih da­na pri­me­tan po­rast bro­ja oso­ba ko­je tra­že po­moć zbog uje­da in­se­ka­ta. Le­ka­ri na­vo­de da su naj­če­šće re­gi­stro­va­ni slu­ča­je­vi in­ter­ven­ci­ja na­kon uje­da pče­la, osa, str­šlje­na i kr­pe­lja, jer je u to­ku se­zo­na uvo­da u le­to sa vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma.

„U slu­ča­ju uje­da, oso­be ko­je su već ima­le aler­gij­ske re­ak­ci­je tre­ba od­mah da pri­me­ne te­ra­pi­ju ko­ju im je pre­po­ru­čio le­kar. To mo­že bi­ti pre­sud­no za spre­ča­va­nje ana­fi­lak­tič­kog šo­ka. Če­sto se ta­kvi do­ga­đa­ji de­ša­va­ju na uda­lje­nim me­sti­ma, pa je vre­me do do­la­ska Hit­ne po­mo­ći od iz­u­zet­ne va­žno­sti”, na­gla­ša­va ovaj le­kar. Pr­vi simp­to­mi na­kon uje­da naj­če­šće su otok, cr­ve­ni­lo, bol i svrab. Po­seb­no su opa­sni uje­di u pre­de­lu gla­ve, vra­ta i usne du­plje.

„Uko­li­ko se ja­ve muč­ni­na, po­vra­ća­nje, ote­ža­no di­sa­nje ili ose­ćaj gu­še­nja, neo­p­hod­no je od­mah po­tra­ži­ti le­kar­sku po­moć. Kao pr­vu me­ru tre­ba sta­vi­ti hla­dan oblog na me­sto uje­da”, sa­ve­tu­je na­čel­nik Hit­ne po­mo­ći.

Le­ka­ri u Vra­nju ape­lu­ju na gra­đa­ne da pri­li­kom bo­rav­ka u pri­ro­di ko­ri­ste ade­kvat­nu za­šti­tu i iz­be­ga­va­ju pod­ruč­ja sa po­ve­ća­nim pri­su­stvom in­se­ka­ta, na­ro­či­to str­šlje­na, zmi­ja i di­vljih pče­la. Hro­nič­nim bo­le­sni­ci­ma se pre­po­ru­ču­je da to­kom naj­to­pli­jeg de­la da­na iz­be­ga­va­ju du­ži bo­ra­vak na otvo­re­nom i uno­se do­volj­ne ko­li­či­ne teč­no­sti, kao i re­dov­nu te­ra­pi­ju, što če­sto pa­ci­jen­ti u cen­tral­noj op­šti­ni Pčinj­skog okru­ga iz­be­ga­va­ju, već po­se­žu za le­ko­vi­ma ka­da ose­te zdrav­stve­ne te­go­be, za­be­le­ži­li smo u Hit­noj po­mo­ći u Vra­nju.