Svinjska jetra i bubrezi presađeni čoveku
(Printscreen CGTN)
Nedostatak donorskih organa jedan je od najvećih izazova savremene medicine. Hiljade pacijenata širom sveta godinama čekaju transplantaciju koja bi mogla da im spase život, dok naučnici intenzivno tragaju za novim rešenjima koja bi mogla da ublaže hronični nedostatak donora. Upravo zato vest iz Kine izazvala je veliko interesovanje stručnjaka, jer bi mogla da predstavlja važan korak ka budućnosti u kojoj će transplantacija životinjskih organa ljudima postati stvarnost.
Kako prenosi kineska državna televizija CGTN, pozivajući se na navode novinske agencije Sinhua, kineski medicinski tim izveo je prvu eksperimentalnu kombinovanu ksenotransplantaciju genetski modifikovane svinjske jetre i dva svinjska bubrega u ljudsko telo. Reč je o značajnom dostignuću u oblasti multiorganske ksenotransplantacije, odnosno presađivanja više organa između različitih vrsta.
Operaciju je predvodio profesor Sun Sjujong iz Druge pridružene bolnice Medicinskog univerziteta Guangsi. Zahvat je uključivao ortotopsku transplantaciju, proceduru tokom koje se presađeni organi postavljaju na svoja prirodna anatomska mesta u organizmu.
Primalac organa bio je 53-godišnji muškarac sa potvrđenom moždanom smrću, a operacija je obavljena uz saglasnost njegove porodice.
Genetske modifikacije na minijaturnim svinjama
Kao donori korišćene su genetski modifikovane minijaturne svinje Bama, rase poreklom iz kineske pokrajine Guangsi.
Da bi se povećale šanse za uspešnu transplantaciju, naučnici su na donorskim životinjama sproveli šest preciznih genetskih izmena. Uklonjeni su geni za koje se zna da izazivaju hiperakutno odbacivanje kod ljudi, dok su istovremeno ubačeni ljudski geni povezani sa zgrušavanjem krvi i imunološkom kompatibilnošću. Cilj ovih modifikacija bio je da se organizmu primaoca omogući da lakše prihvati presađene organe.
Tokom petodnevnog perioda pažljivog praćenja, transplantirani organi pokazivali su ohrabrujuće znake funkcionalnosti. Lekari su zabeležili stabilno snabdevanje krvlju, proizvodnju urina u presađenim bubrezima i lučenje žuči iz presađene jetre, što ukazuje da su organi nastavili da obavljaju svoje osnovne funkcije.
Rezultati istraživanja objavljeni su u uglednom naučnom časopisu „Med”, a zatim ih je predstavio i časopis „Nature”, čime je ovo dostignuće privuklo pažnju međunarodne naučne zajednice.
Značajan eksperiment
Značaj ovog eksperimenta prepoznali su i vodeći svetski stručnjaci. Leonardo Riela, lekar-naučnik sa Univerziteta Harvard i Opšte bolnice Masačusets, koji je učestvovao u prvoj transplantaciji svinjskog bubrega živom pacijentu 2024. godine, ocenio je da je presađivanje više organa istovremeno znatno složenije od transplantacije jednog organa. Ipak, prema njegovim rečima, kineska studija pokazala je da je takav zahvat tehnički izvodljiv i da otvara nove mogućnosti za budući razvoj ksenotransplantacije.
Iako su potrebna dodatna istraživanja i dugoročnija ispitivanja kako bi se procenila bezbednost i efikasnost ovakvih procedura, stručnjaci smatraju da bi upravo ksenotransplantacija mogla da postane jedno od ključnih rešenja za globalni nedostatak donorskih organa.
Ako buduća istraživanja potvrde ove rezultate, svet medicine mogao bi da se nađe na pragu potpuno nove ere transplantacione hirurgije.