Čeka se da „Gaspromnjeft" pristane na prodaju

Jasna Petrović Stojanović

Saga o „Naftnoj industriji Srbije” (NIS) se nastavlja i posle duže od godinu i po dana koliko je kompanija pod američkim, ničim zasluženim, sankcijama. Tako bi ukratko mogao da glasi zaključak posle najnovije izjave ministarke energetike Dubravke Đedović Handanović da je sada sve u rukama ruske i mađarske strane.

„Mi smo naš posao završili, sada je sve u rukama ruske i mađarske strane, da one postignu sporazum o izlasku ruskog vlasništva i da to američka administracija i odobri”, kazala je juče ona. Navela je da je Srbija sa MOL-om vodila intenzivne i teške pregovore kako bi se njena poziciju u vlasničkom udelu NIS-a poboljšala, ističući da je u tome uspela.

I mađarski MOL je juče na berzi objavio da su uspešno okončali pregovore sa Vladom Srbije u vezi sa zaključivanjem akcionarskog sporazuma koji se odnosi na sticanje većinskog udela u NIS-u. „Pregovori sa prodavcem i nadležnim institucijama i dalje su u toku kako bi se finalizovala predmetna transakcija”, navodi se u saopštenju mađarske kompanije, i dodaje da su pregovori značajno napredovali i dodatno produženje licence omogućava finalizaciju transakcione dokumentacije.

Upitani koliko smo sada bliži konačnom rešenju za NIS i čime smo uspeli da ubedimo MOL da prihvati sve što smo im predložili, a što im do skoro nije odgovaralo, iz Ministarstva energetike za „Politiku” kažu da su pregovori sa mađarskim MOL-om bili intenzivni i teški, ali neophodni da bismo poboljšali našu poziciju u NIS-u. U tome smo uspeli i ukoliko se transakcija do kraja realizuje, Srbija će imati mehanizme kojima će moći da štiti svoje tržište, i prava kakva nije imala u vreme prodaje NIS-a 2008. godine. Sada konačan ishod zavisi isključivo od glavnih aktera potencijalne kupoprodaje, a to su „Gaspromnjeft” i MOL, da oni finalizuju svoj dogovor i da za to dobiju odobrenje američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK).

– Srbija je u ovim pregovorima sve vreme imala jasne ciljeve i jasne „crvene linije”, a rafinerija nafte u Pančevu je bila centralna tema pregovora, kao strateški važan kapacitet za snabdevanje domaćeg tržišta. Prema postignutom dogovoru sa MOL-om, osigurali smo da rafinerija radi u kapacitetima barem onolikim koliki je NIS imao u prošlosti i to u najboljim godinama svog rada, što će omogućiti da se naše tržište naftnih derivata zadovoljava pre svega radom rafinerije u Pančevu – ističu u resornom ministarstvu.

Budući da licenca i za nastavak pregovora i za rad NIS-a ističe 16. juna, bilo je neophodno i da OFAK zna kako pregovori napreduju. Sada kada je od Mađarske i Srbije stiglo uveravanje da su se dogovorili, realno je očekivati da Amerika odobri novi, duži rok rok za nastavak priče. Ono što je još važnije jeste da OFAK ovog puta produži operativnu licencu na više meseci kako bi „Rafinerija Pančevo” nastavila da radi, „Janaf” isporučuje naftu da tržište Srbije kao i do sada bude dobro snabdeveno svim vrstama derivata. Inače, NIS-u 31. decembra ove godine ističe i ugovor o isporuci nafte preko ovog hrvatskog naftovoda.

Dakle, loptica je u ruskom dvorištu, te ukoliko većinske gazde NIS-a ne prihvate ovaj predlog, mogli bi biti glavni krivci za neuspelu transakciju. NIS je, inače, objavio ranije u sredu da je podneo zahtev za dobijanje nove posebne licence.

Upitan kako čita izjavu ministarke da su uspešno zatvorena sva pitanja sa mađarskim MOL-om i postignut kompromis kada je u pitanju ugovor akcionara (šerholder agriment), advokat Vojin Biljić, stručnjak za evropsko pravo kaže za „Politiku” da se čini da dogovor između Republike Srbije i MOL-a zadovoljava ključne uslove na kojima je država insistirala u dosadašnjem toku pregovora, a to su uslovi koji se odnose na nastavak rada rafinerije, povećanje učešća države u kapitalu i veća ovlašćenja u organima upravljanja.

– To suštinski znači da je država dobila sve na čemu je u pregovorima insistirala. Preduslov za zaključenje transakcije je naravno saglasnost „Gasproma” i MOL-a i prihvatanje ovih dogovorenih uslova i od te kompanije. Treba imati u vidu da je dogovor Srbije i MOL-a samo dogovor zainteresovanih strana vođenih ekonomskim, ali ne i geopolitičkim interesima, a da će buduća odluka „Gasproma” dominantno zavisiti od geopolitičke prihvatljivosti dogovora – kaže Biljić.

Pitanje koje ostaje otvoreno je način na koji je do ovih prihvatanja uslova naša zemlja došla.

– Da li je Srbija ponudila neku drugu pogodnost MOL-u ili ako jeste, koja je to pogodnost? Na ovu mogućnost ukazuje izjava ministarske u delu u kojem koristi termin kompromis. S druge strane, ukoliko je MOL jednostavno prihvatio uslove države i pored toga što ti uslovi nisu u liniji sa interesom te kompanije, odgovor treba tražiti u strateškom dijalogu između Srbije i SAD, u kojem se poseban fokus stavlja na energetiku. Ne isključujem mogućnost da je MOL pristao na uslove Srbije pod direktnim ili indirektnim uticajem Amerike. To bi moglo da ukaže na viši nivo odnosa u odnosima ove dve države – kaže naš sagovornik.

Ne treba zaboraviti, ističe Biljić, da je Amerika u poslednje vreme demonstrirala i konstruktivnost i strpljivost, kada su u pitanju interesi Srbije, pa ne bi bilo iznenađenje da nakon toga usledi i direktna podrška koja bi se ogledala u jačanju pozicije države u oblasti energetike. Moguće je da je ovo bio prvi korak u tom pravcu, kaže on.

Pregovarači ne smeju da prenebregnu činjenicu da je međudržavni sporazum Rusije i Srbije 2010. godine mogao da padne na socijalnom programu. Jer da ga ruska strana nije prihvatila onako kako je tada na tome insistirao reprezentativni sindikat NIS-a kod novog poslodavca, pitanje je kako bi se sve završilo. A najvažnija tačka socijalnog programa odnosila se na to da bez volje zaposlenih ne može da prestane radni odnos. Neophodno je da se radnici zaštite i ovog puta jer je reč o 13.500 zaposlenih, plus „Petrohemija”.

Šta ako Rusi ne prihvate dogovor

Upitani šta šta ukoliko „Gaspromnjeft” ne prihvati ovaj predlog MOL-a i Ministarstva energetike, iz ovog ministarstva odgovaraju da sankcije NIS-u opterećuju energetski sistem Srbije punih 18 meseci.

– Mnogo je teškoća i iskušenja bilo za to vreme, ali je država svojim merama i odgovornom politikom uspela da sačuva sigurnost snabdevanja, a građani i privreda nisu osetili posledice sankcija prema naftnoj kompaniji. Verujemo da je pronalaženje održivog rešenja blizu, čemu je srpska strana dala svoj doprinos kroz pregovore i postignuti dogovor sa kompanijom koja pregovara o preuzimanju većinskog paketa akcija u NIS-u – odgovaraju iz resornog ministarstva.