Bugarska dodatno uslovljava Skoplje na evropskom putu

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Sko­plje – Na su­sre­tu pred­sed­ni­ca Bu­gar­ske i Se­ver­ne Ma­ke­do­ni­je Ili­ja­ne Jo­to­ve i Gor­da­ne Si­lja­nov­ske-Dav­ko­ve, odr­ža­nom na mar­gi­na­ma Sa­mi­ta pro­ce­sa sa­rad­nje u ju­go­i­stoč­noj Evro­pi u So­fi­ji, otvo­re­no je pi­ta­nje da li će ustav­ne iz­me­ne, od­no­sno uno­še­nje bu­gar­ske za­jed­ni­ce u Ustav Se­ver­ne Ma­ke­do­ni­je bi­ti do­vo­ljan uslov za na­sta­vak pri­stup­nih pre­go­vo­ra sa Evrop­skom uni­jom. Sve je iz­ve­sni­je da se, po­red tog zah­te­va, otva­ra pro­stor i za do­dat­na pi­ta­nja ko­ja pro­iz­i­la­ze iz bi­la­te­ral­nih pro­to­ko­la i ra­da za­jed­nič­ke isto­rij­ske ko­mi­si­je, od­no­sno raz­li­či­tih tu­ma­če­nja isto­rij­skih i iden­ti­tet­skih pi­ta­nja iz­me­đu dve ze­mlje.

Gor­da­na Si­lja­nov­ska-Dav­ko­va je iz­ja­vi­la da su ona i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Tim­čo Mu­cun­ski že­le­li ne­po­sred­no da ču­ju sta­vo­ve bu­gar­ske stra­ne i da im je po­sta­lo ja­sno da ni­je reč sa­mo o uno­še­nju Bu­ga­ra u Ustav, već i o do­dat­nim zah­te­vi­ma ko­ji pro­iz­i­la­ze iz bi­la­te­ral­nih pro­to­ko­la i ra­da za­jed­nič­ke isto­rij­ske ko­mi­si­je. Ova iz­ja­va ima po­seb­nu te­ži­nu jer se go­di­na­ma tvr­di­lo da je pro­me­na Usta­va po­sled­nja pre­pre­ka za na­sta­vak pre­go­vo­ra Se­ver­ne Ma­ke­do­ni­je sa Evrop­skom uni­jom. Evrop­ska uni­ja je pri­hva­ti­la fran­cu­ski pred­log, ko­ji je po­stao deo pre­go­va­rač­kog okvi­ra, či­me je Sko­plje pre­u­ze­lo oba­ve­zu da u Ustav une­se bu­gar­sku za­jed­ni­cu kao uslov za na­sta­vak pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa.

Za ve­li­ki deo ma­ke­don­ske jav­no­sti to pred­sta­vlja na­sta­vak ni­za te­ških po­li­tič­kih kom­pro­mi­sa. Se­ver­na Ma­ke­do­ni­ja je već pro­me­ni­la svo­je ustav­no ime na­kon Pre­span­skog spo­ra­zu­ma, uz obe­ća­nje otva­ra­nja evrop­ske per­spek­ti­ve. Ipak, naj­kon­kret­ni­ji re­zul­tat tog bol­nog kom­pro­mi­sa bi­lo je član­stvo u NA­TO-u, dok je evrop­ski put ostao op­te­re­ćen no­vim blo­ka­da­ma i zah­te­vi­ma. Za­to se da­nas po­sta­vlja pi­ta­nje po­ve­re­nja u evrop­ska obe­ća­nja. Ako se na­kon pro­me­ne ime­na dr­ža­ve i zah­te­va za ustav­nim iz­me­na­ma po­ja­vlju­ju no­vi uslo­vi u ve­zi s isto­ri­jom, iden­ti­te­tom i je­zi­kom, otva­ra se di­le­ma da li se evrop­ski kri­te­ri­ju­mi jed­na­ko pri­me­nju­ju na sve kan­di­da­te i da li bi­la­te­ral­ni spo­ro­vi dr­ža­va po­sta­ju in­stru­ment po­li­tič­kog pri­ti­ska.

Upra­vo se u ra­du za­jed­nič­ke isto­rij­ske ko­mi­si­je na­la­ze ne­ka od naj­o­se­tlji­vi­jih pi­ta­nja. Me­đu nji­ma je i pi­ta­nje isto­rij­skih lič­no­sti po­put Go­ce Del­če­va, re­vo­lu­ci­o­na­ra ko­ga i ma­ke­don­ska i bu­gar­ska isto­ri­o­gra­fi­ja sma­tra­ju de­lom sop­stve­nog na­ci­o­nal­nog na­sle­đa. Po­seb­nu sim­bo­li­ku u ovom spo­ru ima i ulo­ga pred­sed­ni­ce Ili­ja­ne Jo­to­ve. Ona je 2022. go­di­ne, ta­da kao pot­pred­sed­ni­ca Bu­gar­ske i pred­stav­ni­ca pred­sed­ni­ka Ru­me­na Ra­de­va, bi­la član bu­gar­ske de­le­ga­ci­je ko­ju je u Bi­to­lju pred­vo­dio ta­da­šnji pre­mi­jer Ki­ril Pet­kov pri­li­kom otva­ra­nja bu­gar­skog cen­tra „Van­čo Mi­haj­lov”. Taj do­ga­đaj iza­zvao je oštre re­ak­ci­je u Se­ver­noj Ma­ke­do­ni­ji, jer je Mi­haj­lov kon­tro­verz­na isto­rij­ska lič­nost ko­ju mno­gi isto­ri­ča­ri po­ve­zu­ju sa sa­rad­njom sa na­ci­stič­kim i fa­ši­stič­kim po­kre­ti­ma.

Slič­ne re­ak­ci­je iza­zva­lo je i otva­ra­nje klu­ba „Car Bo­ris Tre­ći” u Ohri­du. Bo­ris Tre­ći je bio bu­gar­ski mo­narh to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta, ka­da je So­fi­ja bi­la sa­ve­znik na­ci­stič­ke Ne­mač­ke. To­kom nje­go­ve vla­sti do­net je Za­kon o za­šti­ti na­ci­je, an­ti­se­mit­ski pro­pis, a sa te­ri­to­ri­je da­na­šnje Se­ver­ne Ma­ke­do­ni­je pod bu­gar­skom upra­vom de­por­to­va­no je vi­še od 7.000 Je­vre­ja u lo­gor „Tre­blin­ka”, gde su ubi­je­ni.

Kri­ti­ča­ri evrop­ske po­li­ti­ke pro­ši­re­nja sma­tra­ju da Evrop­ska uni­ja ni­je po­ka­za­la istu od­luč­nost pre­ma ovim isto­rij­skim kon­tro­ver­za­ma ka­da je pri­hva­ti­la da bu­gar­sko-ma­ke­don­ski spor po­sta­ne deo pre­go­va­rač­kog okvi­ra. Zbog to­ga pre­mi­jer

Hri­sti­jan Mic­ko­ski tra­ži ga­ran­ci­je da na­kon ustav­nih pro­me­na ne­će usle­di­ti no­vi zah­te­vi ko­ji se od­no­se na ma­ke­don­ski iden­ti­tet, je­zik i isto­ri­ju.