Ce­na jed­nog pi­ta­nja

Sen­ka D. Pa­vlo­vić Čo­trić*

In­ci­dent ko­ji se do­go­dio 7. ju­na na tri­bi­ni gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve „Pro­Glas” u te­a­tru „Ka­pi­tol” u ne­mač­kom gra­du Ofen­ba­hu u jav­no­sti je od­mah do­če­kan kroz ma­tri­cu po­li­tič­kog i me­dij­skog ra­ta u Sr­bi­ji. Ovaj do­ga­đaj je, za­pra­vo, uka­zao na du­bo­ku pro­gram­sku pra­zni­nu i agre­siv­nu is­klju­či­vost onih ko­ji se de­kla­ra­tiv­no za­la­žu za de­mo­kra­ti­ju i to­le­ran­ci­ju, te su za­to po­žu­ri­li da in­ci­dent pred­sta­ve kao „una­pred re­ži­ra­nu pro­vo­ka­ci­ju” sa ci­ljem da se kom­pro­mi­tu­ju go­vor­ni­ci na bi­ni.

Prem­da su or­ga­ni­za­to­ri sku­pa na­knad­no po­ku­ša­li da pri­pi­šu ulo­gu pro­fe­si­o­nal­nog ome­ta­ča Zo­ra­nu Vi­ce­la­re­vi­ću, du­go­go­di­šnjem no­vi­na­ru i fo­to-re­por­te­ru dnev­nog li­sta „Frank­furt­skih ve­sti”, či­nje­ni­ce su, u nje­go­vom slu­ča­ju, li­še­ne bi­lo ka­kve po­li­tič­ke mi­sti­fi­ka­ci­je. Vi­ce­la­re­vić je na po­me­nu­tu tri­bi­nu pod na­zi­vom „Bez te­be ne­ma ni nas” do­šao bi­ci­klom, kao gra­đa­nin Ofen­ba­ha, ured­no ku­piv­ši ula­zni­cu ko­ja je ko­šta­la dva­de­set evra. Ni­je tra­žio no­vi­nar­sku akre­di­ta­ci­ju, ni­ti je po­ku­ša­vao da se sa­kri­je iza pro­fe­si­o­nal­nog imu­ni­te­ta. Ka­da je do­šao red na pi­ta­nja iz pu­bli­ke, Vi­ce­la­re­vić je po­stu­pio po svim uzu­si­ma pri­stoj­nog di­ja­lo­ga. Do­bio je mi­kro­fon od mo­de­ra­to­ra Fi­li­pa Švar­ma, pred­sta­vio se pu­nim ime­nom i pre­zi­me­nom, na­veo svo­ju pro­fe­si­ju i bez ika­kve žur­be i po­vi­še­nog to­na po­sta­vio dva pot­pu­no le­gi­tim­na pi­ta­nja: „Za­što sma­tra­te da smo mi iz di­ja­spo­re kri­tič­na ma­sa?” i „Ko­ji je vaš pro­gram? Za­što bi­smo mi, ko­ji ni­smo ća­ci i ni­smo za Vu­či­ća, gla­sa­li za vas?”

Od­go­vor na nje­go­vo pi­ta­nje ni­je sti­gao sa bi­ne, već iz hi­ste­rič­ne re­ak­ci­je pu­bli­ke. Ume­sto ar­gu­men­to­va­ne ras­pra­ve, usle­di­lo je gla­sno ne­go­do­va­nje, zvi­ždu­ci i pre­ka pre­su­da ma­se. Vi­ce­la­re­vi­ća su za­tim dvo­ji­ca mu­ška­ra­ca gru­bo, uz ču­pa­nje, fi­zič­ki iz­ne­la iz sa­le. Pre­ma sve­do­če­nju sa­me žr­tve, na­si­lje se na­sta­vi­lo i iz­van vi­do­kru­ga ka­me­ra, gde je za­do­bio dva udar­ca u pre­de­lu oka.

Re­ak­ci­ja šo­u­me­na i jed­nog od ključ­nih go­vor­ni­ka tri­bi­ne Zo­ra­na Ke­si­ća u tim tre­nu­ci­ma bi­la je simp­to­ma­tič­na za du­bo­ki jaz iz­me­đu sa­lon­skog za­la­ga­nja za ljud­ska pra­va i po­li­tič­ke stvar­no­sti. Ke­sić je sa bi­ne, naj­pre, za­hva­lio na pi­ta­nju, upu­tiv­ši de­kla­ra­ti­van apel da se na­si­lje pre­ki­ne. Na Vi­ce­la­re­vi­će­vo pi­ta­nje o di­ja­spo­ri od­go­vo­rio je štu­ro, pod­se­ća­ju­ći da je o to­me bi­lo re­či to­kom tri­bi­ne, a na spor­no pi­ta­nje o pro­gra­mu, is­ta­kao je da „Pro­Glas” ne­ma pro­gram, jer ni­je po­li­tič­ka stran­ka. Me­đu­tim, čo­vek ko­ji je pi­ta­nje po­sta­vio, ni­je do­če­kao da ču­je od­go­vor, jer je već bio bru­tal­no iz­ba­čen iz sa­le, što se ja­sno vi­di na vi­deo-snim­ci­ma sa ove tri­bi­ne.

Ka­sni­je go­sto­va­nje Zo­ra­na Ke­si­ća u ju­tar­njem pro­gra­mu na te­le­vi­zi­ji N1 do­dat­no je osve­tli­lo du­bo­ko ne­ra­zu­me­va­nje i od­su­stvo em­pa­ti­je po­li­tič­kih eli­ta pre­ma po­je­din­cu. On je naj­pre u svom sa­ti­rič­nom ma­ni­ru po­ku­šao da re­la­ti­vi­zu­je in­ci­dent, ša­le­ći se pred vo­di­telj­kom ka­ko je „on lič­no pre­bio po­je­di­ne lju­de u pu­bli­ci” (na­vo­de­ći ko­ga i za­što), što je tre­ba­lo da po­slu­ži kao iro­ni­čan od­go­vor na kon­kret­ne op­tu­žbe jav­no­sti, ali i pred­sed­ni­ka dr­ža­ve ko­ga spo­mi­nje u svom go­sto­va­nju. Ipak, su­o­čen sa či­nje­ni­com da je Vi­ce­la­re­vić pre­tr­peo fi­zič­ko na­si­lje, Ke­sić je bio pri­nu­đen da pro­me­ni na­ra­tiv, jav­no se iz­vi­ni i pri­zna da u po­sta­vlje­nom pi­ta­nju ni­je bi­lo ni­čeg uvre­dlji­vog. Me­đu­tim, to na­knad­no iz­vi­nje­nje ne mo­že da po­ni­šti či­nje­ni­cu da je na sa­mom do­ga­đa­ju me­ha­ni­zam lin­ča ma­se pu­šten u rad bez ika­kve za­dr­ške.

Zo­ran Vi­ce­la­re­vić je pla­tio ce­nu u vi­du te­le­snih po­vre­da sa­mo za­to što je na­glas iz­go­vo­rio ono što mi­sli zna­ča­jan broj na­ših gra­đa­na u ra­se­ja­nju, ko­ji od­bi­ja­ju da sle­po pra­te pro­gla­se sa­mo­zva­ne po­li­tič­ke i kul­tur­ne eli­te. Nje­gov is­kaz „Ni­sam za Vu­či­ća, ali za­što bih gla­sao za vas?” za­pra­vo je raz­ob­li­čio sav be­smi­sao i pro­gram­sku pra­zni­nu ini­ci­ja­ti­ve „Pro­Glas”. Po­ka­za­lo se da gru­pa­ci­ja, ko­ja se jav­no­sti nu­di kao ne­ka­kva mo­ral­na i de­mo­krat­ska al­ter­na­ti­va, za­pra­vo ne tr­pi ni­ka­kvo kri­tič­ko mi­šlje­nje ni­ti ima od­go­vo­re na ele­men­tar­na pi­ta­nja gra­đa­na. Ume­sto ar­gu­me­na­ta, po­nu­di­li su si­lu, po­ka­zu­ju­ći ti­me da je sva­ka pri­ča o njihovoj to­le­ran­ci­ji i evrop­skim vred­no­sti­ma sa­mo fa­sa­da iza ko­je se kri­je agre­siv­na is­klju­či­vost pre­ma sop­stve­nom na­ro­du.

Slu­čaj iz Ofen­ba­ha za­to pred­sta­vlja ozbilj­nu opo­me­nu i ogo­lja­va pa­ra­doks onih ko­ji sva­ko­dnev­no op­tu­žu­ju dru­gu stra­nu za na­vod­no na­si­lje dok isto­vre­me­no nji­ho­ve pri­sta­li­ce pri­me­nju­ju me­to­de pre­kog su­da. Isti­na na­la­že da se stva­ri na­zo­vu pra­vim ime­nom: u Ofen­ba­hu ni­su bi­li ugro­že­ni go­vor­ni­ci na bi­ni, ni­ti je me­ta bio „Pro­Glas”. Ta­mo je žr­tva bio obi­čan, slo­bod­no­mi­sle­ći čo­vek, a vi­nov­nik je agre­siv­ni me­ha­ni­zam onih ko­ji bi da upra­vlja­ju Sr­bi­jom, dok u prak­si ni­su u sta­nju da obez­be­de ele­men­tar­nu bez­bed­nost i pra­vo na reč čak ni na sop­stve­noj tri­bi­ni u di­ja­spo­ri.

*Spe­ci­ja­li­sta po­li­ti­ko­log za me­đu­na­rod­ne po­slo­ve