Starmer vodi borbu za politički opstanak

Britanski ministar odbrane Džon Hili podneo je u četvrtak ostavku, optuživši premijera Kira Starmera da ne ulaže dovoljno novca u vojsku i da zemlju ostavlja „znatno ispod nivoa” koji joj je potreban da bi se zaštitila u opasnom svetu. Iako je važio za jednog od Starmerovih najodanijih saveznika, Hili je pojasnio da je obavešten kako premijer namerava da predstavi plan ulaganja u odbranu koji bi povećao vojnu potrošnju na 2,68 odsto BDP-a do 2030, što je manje od tri odsto, o kojima su njih dvojica ranije razgovarali. Posle kraće tišine, iz kabineta premijera stigao je odgovor. U njemu je Starmer branio svoja ulaganja i istakao da će odluke o finansiranju vojske biti „održive i pravedne”.

Posrnula britanska ekonomija otežava Starmeru da pronađe novac za veliko povećanje vojne potrošnje bez politički nepopularnih mera poput povećanja poreza ili značajnog zaduživanja. Sa druge strane, premijer se istovremeno suočava sa pritiskom levog krila svoje Laburističke partije da više ulaže u zdravstvo, infrastrukturu, saobraćaj koji su godinama bili zapostavljeni. Zato je sredinom maja i ministar zdravlja Ves Striting napustio vladu.

Sve to ide naruku liderki konzervativaca Kemi Bejdenok, koja je Hilijev potez ocenila kao častan i istakla da se Starmerova vlada „raspada”. Dodala je da ne razume kako premijer uopšte može da ostane na funkciji nakon odlaska dvojice ključnih ministara u samo nekoliko nedelja. Lider krajnje desničarske stranke Reform UK Najdžel Faraž takođe je iskoristio ostavku da pojača pritisak na premijera, poručivši da Starmer neće izdržati na funkciji ni do jeseni.

Zapravo, Starmer vodi borbu za politički opstanak još od katastrofalnih rezultata lokalnih izbora 7. maja. Izbori su pokrenuli širu krizu poverenja unutar Laburističke partije: 100 od 402 njihovih poslanika tada je javno zatražilo Starmerov odlazak. A Endi Bernam, popularni gradonačelnik Mančestera, potvrdio je da će pokušati da se vrati u parlament 18. juna na dopunskim izborima za upražnjeno mesto u skupštini, u nastojanju da preuzme stranačku štafetu od Starmera.

Od referenduma o Bregzitu 2016. godine, u Dauning stritu je sedelo pet premijera, dok se nižu i pozivi za šestog. Iako je prvi laburistički premijer na ovoj listi, Starmer se može posmatrati kao još jedan u nizu nesrećnih lidera. Kao i Mej i Sunak, on je kompetentan profesionalac, ali njegove slabosti su možda još izraženije. Starmer nikada nije jasno znao šta želi da postigne. Nije došao na vlast sa planom ili teorijom zašto je sve krenulo loše pre njega. Kako je rekao u intervjuima za „New Statesman” pre nešto manje od godinu dana, smatrao je da zemlji nije potrebna radikalna reforma. Sistem Britanije i njene ekonomije, rekao je, uglavnom funkcioniše. U lakšim vremenima to bi možda bilo dovoljno, ali sa ratom u Ukrajini, zatvorenim Ormuskim moreuzom i Donaldom Trampom u Beloj kući, čini se da su promene neophodne.