Opozicionari menjaju stranke brže nego stavove

Srpska opoziciona scena poslednjih godina sve više liči na političku železničku stanicu — dolasci, odlasci, promene tabora i novi savezi smenjuju se gotovo iz nedelje u nedelju. Najnoviji primer ponovo je otvorio pitanje koliko su pojedinim opozicionim akterima ideologija, principi i program zaista važni, a koliko su političke funkcije i lični interesi jedini motiv.

U centru pažnje ovoga puta našla se Branislava Pandurov, koja je nakon napuštanja Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa pre dve godine, sada odlučila da napusti i odborničku grupu Miše Bačulova.

Svoju odluku saopštila je kratkom porukom koja je osvanula na društvenim mrežama:

„Dragi Mišo, želim da te obavestim da sam danas izašla iz tvoje odborničke grupe, jer se politika Radničke partije u mnogome razlikuje od tvoje. Tebi hvala za sve i želim ti sve najbolje u životu.“

Iako je poruka formalno korektna, javnost je odmah primetila da je reč o još jednom u nizu političkih „preletanja“ koja su postala gotovo zaštitni znak dela opozicije. Od Đilasovog SSP-a, preko Bačulovljeve političke priče, pa do novog, za sada nepoznatog političkog pravca — mnogi građani postavljaju pitanje šta zapravo predstavljaju političari koji tako lako menjaju stranke i saveznike.

Politički analitičari već dugo ukazuju da je jedan od najvećih problema srpske opozicije nedostatak jasne ideologije i stabilne politike. Stranke se formiraju oko ličnosti, a ne oko programa, pa samim tim i promene tabora postaju svakodnevica. Jučerašnji najbliži saradnici preko noći postaju politički protivnici, a nova partnerstva traju dok postoji zajednički interes.

Građani su zbog toga sve skeptičniji prema opozicionim porukama o „novoj politici“ i „borbi za principe“. Kada neko u kratkom roku promeni više političkih adresa, teško je uveriti birače da je reč o doslednoj borbi za ideje, a ne o potrazi za boljom političkom pozicijom.

Posebno je zanimljivo što se ovakve situacije najčešće dešavaju upravo unutar opozicionih blokova koji se u javnosti predstavljaju kao alternativa postojećem sistemu. Umesto jedinstva i stabilnosti, javnost sve češće svedoči međusobnim sukobima, cepanjima pokreta i konstantnim promenama političkih savezništava.

Poslednjih godina na opozicionoj sceni zabeleženo je više političkih „preletanja“, odnosno prelazaka iz jedne opozicione stranke ili pokreta u drugi.

Među zapaženijim primerima su: osim Branislave Pandurov — iz Stranke slobode i pravde prešla kod Miše Bačulova, a potom napustila i njegovu odborničku grupu.

Opozicione čiopice PRELEĆU