Vajanje je velika sreća

Milica Murgić, mlada vajarka, dobitnica je značajne nagrade „Risto i Beta Vukanović”, za celokupan rad tokom studija za 2007/08. godinu na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. To priznanje donelo joj je priliku da održi prvu samostalnu izložbu u galeriji FLU tokom januara ove godine i prikaže publici i stručnoj javnosti studentske radove: akvarele i skulpture u drvetu, bronzi i gipsu. Prve reakcije bile su pozitivne, što svakako ide na čast njenom profesoru Nikoli Vukosavljeviću, koji je u katalogu izložbe napisao: „Imam nepogrešiv utisak da Milica Murgić nikada nije bila student već kultivisani tumač vlastitih motivskih opredeljenja. Postoji puno primera koji pokazuju njeno pažljivo i prefinjeno traženje karaktera akta i portreta”.

– Nagrada „Risto i Beta Vukanović”, osim samostalne izložbe kojom sam se već predstavila, omogućiće mi da u maju mesec dana odem na studijsku razmenu u Diseldorf, gde će biti obezbeđen prostor za rad i kontakti sa profesorima sa njihove akademije. Planiram da se pripremim za boravak u Nemačkoj, napravim skice i tamo realizujem neke nove radove i napravim prezentaciju. Inače, mnogi su mi rekli da je dobro što sam imala prilike sada, posle diplomiranja, da izložim svoje studentske radove, jer kasnije ne bih imala šanse za to – kaže Milica Murgić za „Politiku”.

Mlada vajarka je do sada dobila, osim priznanja „Risto i Beta Vukanović”, još tri nagrade na fakultetu koje se dodeljuju za razne oblasti. Prva nagrada „Kuzmanović” joj je dodeljena za autoportret odliven u bronzi, na drugoj godini studija, druga iz fonda „Vladete Petrića” za skulpturu velikog formata, a treća iz fonda „Sreten Stojanović, vajar” za skulpturu u drvetu „Portret Marine Stojanović” i za dvostruki akt.

– Sva ova priznanja su mi draga. Kad studenta pohvalite i dodelite mu nagrade, to je motivacija za dalji rad. Ipak, prva nagrada mi je najdraža, a ova poslednja je značajna zato što otvara vrata za dalje. I to jeste važno zato što se događa da studenti završe fakultet i silom prilika naprave pauzu u radu, a ja ću ovaj period iskoristiti da se organizujem za put u Diseldorf, da ostavim dobar utisak, i kada se budem vratila da napravim i ovde izložbu i tako održim kontinuitet. Cilj mi je da nastavim da se bavim ovim poslom. Upisala sam i doktorske studije koje traju tri godine. Na fakultetu imam uslove za rad jer nemam privatan prostor gde bih vajala.

Na komentar da bavljenje skulpturom, rad u kamenu ili bronzi zahteva veliku energiju i prostor, Milica Murgić dodaje:

– Skulptura jeste zahtevna, traži energiju, a i program FLU je dobro uobličen, uvede vas u taj svet i stvori vam kondiciju za rad. Drvo i modelovanje u gipsu, što je priprema za livenje u bronzi, najviše mi leže. To sam kod sebe prepoznala i vajanje me čini srećnom.

Milica Murgić ne potiče iz umetničke porodice. Kao devojčurak bavila se odbojkom i mislila da će DIF biti njen izbor, ali je kurs za crtanje sve promenio. Kaže da je kao gimnazijalka prepoznala u momentu šta odgovara njenom senzibilitetu.

– Skulptura je poseban svet, ona u vizuelnom i ambijentalnom smislu može da se veže sa objektima, pozorištem, slikarstvom. Multimedijalna je sama po sebi. A tradicionalni materijali su dobro učilo. Mogućnosti su neverovatne.