Izborni utorak

U utorak 24. februara dan posle obeležavanja 99 godina olimpizma u Srbiji biraće se predsednik našeg Olimpijskog komiteta za novi olimpijski ciklus, koji će se završiti 30. letnjim olimpijskim igrama u Londonu.

U tih 99 godina naš olimpijski komitet predvodilo je, duže ili kraće, 20 predsednika. U utorak, ako Skupština OKS da poverenje Ivanu Ćurkoviću, taj broj se neće povećavati, a ako poveri novi mandat Vladu Divcu dobićemo 21. predsednika.

Izbori u OKS su „tema dana” poslednjih meseci u našim medijima, a kako se dan glasanja približava dobijaju i dodatno ubrzanje. Nekad nije bilo tako. Izbori su bili, manje više rutinska stvar.

Prvi predsednik, izabran na osnivačkoj sednici Srpskog olimpijskog kluba 23. februara 1910. bio je general Nikodije Stevanović. Izabran je, koliko je poznato, jednoglasno. Uostalom bio je najstariji po činu među pionirima našeg olimpizma. Između dva rata pri izboru predsednika odlučujuće je bilo gde se nalazi sedište JOK – u Zagrebu ili Beogradu. Dok je bilo u Zagrebu predsednik je bio dr Franjo Bučar, a kada se vratilo u Beograd olimpijski sport vodili su srpski kadrovi.

Posle Drugog svetskog rata još manje je bilo neizvesnosti. Predsednike je nominovala država i njihov izbor nije dovođen u pitanje, ali i tu je bilo reda. Postojao je, kao i u svakom sportskom savezu, redosled po kojem republike i pokrajine daju predsednika i predlog republičkog ili pokrajinskog saveza organizacija za fizičku kulturu je prihvatan aklamacijom.

Početkom devedesetih godina prošlog veka, sa višestranačjem u Srbiji, došlo je i do prvih pravih izbora u Jugoslovenskom olimpijskom komitetu.

– Prve demokratske izbore sa dva kandidata imali smo 1993. godine. Tada su protivkandidati bili dotadašnji predsednik Aleksandar Bakočević, visoki državni funkcioner i dr Milan Muškatirović, legendarni golman naše vaterpolo reprezentacije. Nažalost obojica odavno više nisu sa nama. Glasalo se tajno i Bakočević je ponovo izabran. Sledeći izbori obavljeni su 1996. posle Igara u Atlanti i Bakočevića je u nastojanju da dobije treći mandat zaustavio Dragan Kićanović. I tada se glasalo tajno – podseća Đorđe Perišić, dugogodišnji sekretar JOK, koji je po službenoj dužnosti vodio još jedne izbore.

Posle Igara u Sidneju, prvi put na izborima za predsednika JOK bilo je više od dva kandidata.

– Kandidati su bili aktuelni predsednik Dragan Kićanović, Vlade Divac, Aleksandar Boričić i Miloš Srejović, glasalo se tajno i Kićanović je ubedljivo pobedio – kaže Đorđe Perišić.

Kićanović je dobio 44 glasa (glasalo je 68 delegata Skupštine), Divac 16, a Boričić i Srejović po četiri.

Četiri kandidata bila su i na sledećim izborima, u proleće 2005. i opet se glasalo tajno, u skladu sa Poslovnikom o radu Skupštine. Kandidati su bili dotadašnji predsednik Dragan Kićanović, Filip Cepter, Slobodan Kačar i dr Perić. Pobedio je ugledni biznismen Cepter, ali se na kormilu OKSCG nije dugo zadržao.

Već u julu Skupština OKS mu je izglasala nepoverenje i za v. d. Predsednika izabrala Ivana Ćurkovića, a 7. marta 2006. na poslednjim izborima Ivan Ćurković je bio jedini kandidat. Skupština mu je aklamacijom ukazala poverenje, opet u skladu s Poslovnikom, s tim da od 65 prisutnih delegata četvoro predstavnika Sportskog saveza Srbije se uzdržalo od izjašnjavanja, ne osporavajući Ćurkovićevu kandidaturu, već termin održavanja Skupštine (predlagali su da se izbori obave posle referenduma u Crnoj Gori i razdruživanja).

U utorak Ivan Ćurković imaće protivkandidata u Vladu Divcu, koji je imao jaku izbornu kampanju i, javna je tajna, podršku države u liku nekih predstavnika stranaka na vlasti. Najnovija potvrda toga je sastanak koji je u petak održan u Palati Srbija„” u Novom Beogradu, državnoj zgradi u kojom ni privatna lica ni sportske organizacije ne mogu da zakazuju i drže sastanke. Sa tog skupa u Olimpijski komitet Srbije stiglo je pismo – peticija sa 58 potpisa sportskih poslenika da izbori budu javni (po drugoj verziji 55).

Na stranu što je tajno glasanje tekovina demokratije, pa i Međunarodnog olimpijskog komiteta, ali javno glasanje je i protivno članu 55 Poslovnika o radu Skupštine Olimpijskog komiteta Srbije. Opet, ako se predsednik bira javnim glasanjem trebalo bi i članovi Predsedništva da se biraju na isti način, a tu delegatima Skupštine ne bi mogao da pomogne ni RIK. Kako organizovati javno izjašnjavanje za, recimo, 12 članova Predsedništva iz redova olimpijskih sportova, kada ima 27 kandidata?

U svakom slučaju naš olimpijski pokret očekuje zanimljiv izborni utorak...

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Neshvatljivo mešanje novinara u izbor predsednika OKS

Niš – Sekcija sportskih novinara Niša, koja zvanično postoji više od 30 godina, juče se ogradila od stava Udruženja sportskih novinara Srbije, kojim je aktuelni predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Ivan Ćurković podržan kao kandidat i za novi mandat. U saopštenju za javnost koje je potpisao predsednik niške organizacije sportskih novinara Goran Stanković navodi se:

„Sekcija sportskih novinara Niša (SSNN) ima svog legalnog predstavnika u Upravnom odboru Udraženja sportskih novinara Srbije (USNS), ali oko usvajanja stava i podrške da Ivan Ćurković ponovo bude predsednik Olimpijskog komiteta Srbije predstavnik iz Niša nije konsultovan. Ujedno ističemo da sportski novinari Niša ne žele da se stavljaju na stranu, niti pružaju podršku bilo kom od kandidata. Ovo ističemo iz razloga što svako ima pravo da lično podržava pojedine kandidate ali, kako je SSNN profesionalno, esnafsko udrženje novinara, mišljenja smo da je presedan da novinari odlučuju o ovakvim pitanjima.

SSNN smatra da bi o budućem predsedniku Olimpijskog komiteta Srbije odluku trebalo da donesu sportski savezi i sportisti, a da je naš novinarski posao da o tome obavestimo javnost, sa ili bez komentara”. T. T.