Švajcarski eksperiment kakav nikada ranije nije viđen

Ovog vikenda, građani Švajcarske glasaju na istorijskom i neviđenom referendumu o desničarskom predlogu da se broj stanovnika ove zemlje zakonski ograniči na najviše 10 miliona do 2050. godine.

Dok zagovornici tvrde da štite švajcarski način života, ekonomisti i vlada upozoravaju na potencijalno katastrofalne posledice po ekonomiju ove bogate evropske zemlje.

Predlog pod nazivom „Ne Švajcarskoj od 10 miliona“ pokrenula je desničarska Švajcarska narodna partija (SVP), najveća stranka u švajcarskom parlamentu od 1999. Švajcarski sistem direktne demokratije dozvoljava da svaka inicijativa ode na nacionalni referendum ako prikupi 100.000 potpisa u roku od 18 meseci, alat koji SVP tradicionalno i veoma uspešno koristi za promovisanje antiimigracionih tema.

Ako građani zaokruže „da“, švajcarska vlada će biti ustavno obavezna da preduzme rigorozne korake kako bi osigurala da broj stanovnika ne pređe granicu od 10 miliona pre sredine veka.

Plan predviđa uvođenje „kočnice“ u nekoliko faza:

Prvi prag (9,5 miliona stanovnika): Ako Švajcarska dostigne ovaj broj pre 2050. godine, vlada mora uvesti stroga ograničenja u vezi sa ponovnim spajanjem porodica, izdavanjem dozvola za boravak i odobravanjem azila.

Drugi prag (10 miliona stanovnika): Ukoliko se ova brojka i dalje prekorači, Švajcarska bi bila primorana da suspenduje Sporazum o slobodnom kretanju ljudi sa Evropskom unijom. To bi automatski značilo gubitak pristupa jedinstvenom tržištu EU, koje je stub švajcarske ekonomije.

Argumenti desnice: „Nekontrolisani rast uništava Švajcarsku“

Trenutno, oko 27 odsto stanovništva Švajcarske nema švajcarsko državljanstvo. Zagovornici ograničenja tvrde da je priliv radnika, uglavnom iz zemalja Evropske unije, stvorio nepodnošljiv pritisak na infrastrukturu, tržište nekretnina, škole, transportni sistem i socijalni sistem.

„Nekontrolisana imigracija uzrokuje prebrz rast Švajcarske. Negativne posledice su opipljive u svim sferama života“, rekao je SVP tokom kampanje.

Poslanik ove stranke u parlamentu, Tomas Mater, odbacio je optužbe da je u pitanju radikalizam: „Nismo protiv imigracije, ali ona mora biti umerena i kontrolisana. Nekada smo imali kvalitativnu imigraciju, a sada imamo kvantitativnu.“

S druge strane, švajcarska sedmočlana vlada (koja uključuje i ministre iz same SVP) kolektivno je pozvala građane da odbace inicijativu. Vlada upozorava da bi usvajanje ovog plana ugrozilo nacionalnu stabilnost, nanelo ogromnu štetu ekonomiji i direktno ugrozilo švajcarski prosperitet.

Jasna većina u oba doma parlamenta glasala je protiv predloga, kao i Švajcarski sindikat, Udruženje poslodavaca i „Economiesuisse“, glavna krovna poslovna organizacija u zemlji.

Rudolf Minš, glavni ekonomista organizacije „Economiesuisse“, oštro je kritikovao desničarski plan: „Ovo je populistički pokušaj rešavanja složenih problema pojednostavljenim, veštačkim plafonom. Prodaje se iluzija besplatnog ručka, a ovo zapravo neće rešiti naše stambene probleme niti saobraćajne gužve.“

Demografska stvarnost i ekonomske brojke

Podaci pokazuju da je švajcarsko stanovništvo raslo znatno brže nego susedne zemlje EU, od 2002. godine, kada je stupio na snagu sporazum o slobodnom kretanju, broj stanovnika je povećan za 23 procenta. Međutim, vladini podaci takođe pokazuju da je u istom periodu bruto domaći proizvod (BDP) porastao za 24 procenta, što znači da je ekonomski rast direktno pratio priliv radne snage.

Demografi ističu da Švajcarska, kao i većina evropskih zemalja, pati od pada stope nataliteta i ubrzanog starenja stanovništva. Očekuje se da će udeo ljudi starijih od 65 godina skočiti sa sadašnjih 21 odsto na više od 27 odsto do 2055. godine. Bez imigracije, švajcarskom penzionom i zdravstvenom sistemu, kao i tržištu rada, preti kolaps.

Filip Vaner, stručnjak za demografiju na Univerzitetu u Ženevi, ističe da, iako mnoge nacije ograničavaju imigraciju, nijedna zemlja u istoriji nikada nije glasala za eksplicitno ograničavanje ukupnog broja stanovnika (osim zakonskih mera kontrole rasta poput nekadašnje kineske politike jednog deteta).

Iako desničarski populistički pokreti širom Evrope (kao što su oni u Nemačkoj, Francuskoj ili istorijski Bregzit u Velikoj Britaniji) uspešno kapitalizuju na strahu od migracije, u Švajcarskoj ishod bi mogao biti tesan.

Najnovije ankete pokazuju da je kampanja protiv predloga dobila na zamahu poslednjih nedelja. Međutim, predviđa se tesna trka u kojoj bi opozicioni tabor („Ne“) mogao da pobedi sa oko 52 odsto glasova.

Da bi inicijativa prošla, nije dovoljno samo dobiti većinu ukupnih glasova građana (narodni glas), već mora dobiti i većinu u većini od ukupno 23 puna i 6 polukantona Švajcarske.

Iako se biračka mesta nakratko otvaraju u nedelju, čak 90 odsto Švajcaraca glasa putem pošte, tako da se prvi preliminarni rezultati ovog istorijskog glasanja očekuju u nedelju popodne.