Digitalni umor, nova bolest modernog doba

Iako se usamljenost kao fenomen najčešće vezuje za pripadnike trećeg doba, rezultati najnovijih socio-psiholoških istraživanja govore o epidemiji usamljenosti među mladima, što se najčešće tumači činjenicom da oni sve više vremena provode u digitalnom svetu društvenih mreža, a sve manje u fizičkom kontaktu sa vršnjacima. Rezultati brojnih međunarodnih studija takođe potvrđuju da se blizu polovine mladih, uzrasta od 18 do 24 godine, često ili stalno osećaju usamljeni.

Psiholozi upozoravaju da su deca i mladi posebno izloženi izazovu balansiranja između virtuelnog i stvarnog sveta – iako su društvene mreže i digitalne platforme postale važan deo njihovih identiteta i svakodnevne komunikacije, one istovremeno doprinose osećanju nesigurnosti, izolovanosti, poređenja sa drugima i smanjenju kvaliteta neposrednih socijalnih kontakata.

Rezultati istraživanja „Digitalne navike i socijalna povezanost mladih”, koje je sprovedeno na uzorku od 330 učenika prvih i drugih razreda Medicinske škole Beograd, Tehničke škole Novi Beograd, Desete gimnazije „Mihajlo Pupin”, Tehničke škole Železnik i Geodetske tehničke škole, pokazali su da čak polovina mladih slobodno vreme provodi uz telefon ili kompjuter, a svega četvrtina u direktnom i živom kontaktu sa prijateljima.

Kako je istakla Ružica Petrović-Gašević, predsednica Republičke sekcije psihologa srednjih škola i psiholog u Geodetskoj tehničkoj školi, koja je na nedavnom 74. kongresu psihologa Srbije predstavila svoje istraživanje, od kada je internet postao sastavni deo naših života, između predstavnika humanističkih profesija ne prestaje debata o uticaju interneta na usamljenost.

„Ovo istraživanje pokazalo je da društvene mreže i digitalne tehnologije same po sebi nisu uzrok usamljenosti, već je presudan način na koji ih mladi doživljavaju. Naime, iako postoji statistički značajna veza između vremena provedenog na društvenim mrežama i osećanja usamljenosti, ta veza je relativno slaba. Ono što mnogo snažnije utiče na osećaj usamljenosti jeste digitalni umor i poređenje sa drugima na socijalnim mrežama”, objasnila je Ružica Petrović-Gašević, koja je analizirala na koji način tinejdžeri provode vreme u virtuelnom svetu.

„Kada smo učenicima postavili pitanje koliko često izlaziš ili se družiš sa prijateljima uživo, najveći broj njih odgovorio je – nekoliko puta nedeljno, a tek svaki treći rekao je svaki dan. Na pitanje kako bi najbolje opisali svoj odnos sa društvom i vršnjacima, dve trećine njih odgovorile su: ’Imam sjajnu ekipu i uvek imam sa kim da pričam’, svaki sedmi tinejdžer priznao je da ima nekoliko dobrih drugara, dok je 23 odsto njih priznalo da nema nikoga previše bliskog.

Nešto više od polovine mladih oseća se potpuno prihvaćeno u društvu i sa vršnjacima, trećina njih smatra da je prihvaćena „u većoj meri”, ali se gotovo petina oseća kao „potpuni višak”. Na pitanje kome se obraćaju kada imaju problem, trećina mladih kaže da su to prijatelji, a isti procenat problem deli sa roditeljima. Svaka šesta mlada osoba ne deli problem ni sa kim, a neznatan procenat njih poverava se braći i(li) sestrama, odnosno momku ili devojci”, navela je ona.

Kada je na red ispitivanja stiglo pitanje – koliko sati dnevno provodiš na internetu, najveći broj mladih (44 odsto) odgovorio je između tri i pet sati. Svaka treća mlada osoba na globalnoj informatičkoj mreži provodi više od pet sati, a četvrtina na internetu provodi između jednog i tri sata. Manje od jednog sata na internetu provodi svega dva procenta srednjoškolaca.

Gotovo dve trećine mladih internet najčešće koriste za društvene mreže, 62 odsto za komunikaciju i dopisivanje, a polovina za slušanje muzike i podkasta. Nešto manji procenat mladih internet koristi za gledanje filmova, serija i video-sadržaja, dok trećina igra igrice onlajn. Svega deset odsto mladih internet koristi za informisanje i praćenje vesti, a svaki sedmi tinejdžer za onlajn kupovinu.

Instagram se i dalje nalazi na tronu popularnosti mladih, jer ga koristi 92 odsto tinejdžera, za njim sledi „TikTok” (83 odsto), dok se „Vacap” nalazi na trećem mestu (70 odsto). Polovina mladih društvene mreže koristi za dopisivanje sa društvom, trećina za gledanje fotografija i video-sadržaja, dok ih zanemarljivo mali broj mladih koristi za praćenje vesti, sporta i zabavnih sadržaja.