​Izmene Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Ministarstvo finansija počelo je od 1. juna da sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Krajnji rok kako stvari sada stoje je 21. jun 2026, do kada mogu da stižu primedbe, predlozi i

sugestije elektronskim putem preko portala „e-konsultacije”. Na pitanje da li je ovo usaglašavanje sa evropskim propisima ili ima i dodatnih izmena postojećeg Zakona o porezu na dobit pravnih lica iz Ministarstva finansija, za „Politiku” potvrđuju da je pokrenuta javna rasprava o dva nacrta zakona i to Nacrta zakona o globalnom minimalnom porezu

na dobit i Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dobit pravnih lica. Nacrt zakona o globalnom minimalnom porezu na dobit ima za cilj usklađivanje domaćeg poreskog zakonodavstva sa Direktivom Saveta Evropske unije

od 14. decembra 2022. o obezbeđivanju globalnog minimalnog nivoa oporezivanja za grupe multinacionalnih preduzeća i velike domaće grupe u Uniji, čime bi se stvorili uslovi za uvođenje takozvanog „dopunskog poreza” u situacijama kada je efektivna poreska stopa privrednog društva koje je član multinacionalne grupe preduzeća u nekoj jurisdikciji niža od 15 odsto.

– Predloženi zakon ne zamenjuje postojeći porez na dobit, nego uvodi dopunski porez za velike međunarodne i velike domaće grupe koje porez na dobit plaćaju po efektivnoj stopi nižoj od 15 procenata u svakoj državi u kojoj posluju, bez obzira na razlike u nacionalnim poreskim sistemima. Zakon će primenjivati na multinacionalne grupe preduzeća koje ispunjavaju uslov koji se odnosi na visinu prihoda. Naime, konsolidovani prihod krajnjeg matičnog društva mora iznositi najmanje 750.000.000 evra u najmanje dve od četiri poreske godine koje prethode godini za koju se primenjuje minimalni porez – objašnjavaju u Ministarstvu finansija.

Što se tiče Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica on se odnosi na usklađivanje važećeg Zakona o porezu na dobit

pravnih lica sa pravilima koja su sadržana u više direktiva Saveta EU, pre svega Direktivom Saveta o zajedničkom sistemu oporezivanja koji se primenjuje na spajanja, podele, delimične podele, prenose imovine i razmene akcija privrednih društava iz različitih država članica i na prenos sedišta evropskog društva (SE) i evropske zadruge (SCE) iz jedne države članice u drugu, izmenjenom i dopunjenom Direktivom Saveta EU.

Takođe su izvršena usklađivanja sa propisima Evropske unije u oblasti državne pomoći, kao i sa pravnim tekovinama EU. Pravila koja se odnose na oporezivanje ekstraprofita nisu predmet usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU, tako da oporezivanja ekstraprofita nije deo navedenih nacrta zakona.