SAD i Kina u vezi bez presedana

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 22.februara – Dok je danas kupovao odeću za produženu zimu, ovdašnji potrošač nije ni pomislio, kao ni dok podržava plan predsednika Baraka Obame za stabilizaciju domaće ekonomije, da tako učestvuje i u vrhunskoj diplomatiji. Jer: i roba po ceni pristupačnoj uznemirenoj masi i podrška smirivanju potresenog tržišta kapitala dolaze iz – Kine, što je kao bitnu odliku u odnosima između dveju zemalja naglasila i šefica Stejt departmenta Hilari Klinton posle upravo završenih razgovora s političkim vrhom Pekinga.

Nemojte da prestanete da ulažete u nas– preneta je dovde njena poruka predsedniku Hu Đintaou i njegovim saradnicima. U jednom od niza intervjua je, kako je preneo AP, naglasila da će, u cilju jačanja sopstvene ekonomije, Amerika morati dodatno da se zaduži, tako da će Kina „pametno odlučiti” ako nastavi da investira u ovdašnje finansijske instrumente (kupovinu obveznica državnog duga), jer Pekingu „nije u interesu da mi ne pokrenemo domaću ekonomiju” a jeste da „potvrdi našu povezanost”. I ocenila: „Mi ćemo zaista ili rasti ili pasti zajedno, mi smo u istom čamcu”…

Neobična simbioza

Ovakav iskaz može da se doživi kao potvrda „simbioze” bez presedana u istoriji: da najveća sila kapitalizma, i uopšte, apeluje da joj privredni i socijalni oporavak finansira partner kome je na vlasti Komunistička partija. Ujedno, međutim, treba imati u vidu da se sistem Azijskog džina, iako jednopartijski, poodavno preobratio u „namensko pluralistički” i da napreduje po šemi u kojoj je prvobitna namena gesla „jedna zemlja, dva sistema” (za očuvanje teritorijalnog integriteta) proširena u kombinaciju profitiranja po pravilima (prilagođenog) kapitalizma i smernica (takođe prilagođenih) programa KP.

Prisustvujemo pa i učestvujemo, reklo bi se, u jedinstvenom činu unutar višeslojne globalne drame– u kome ideološke barijere padaju, ili se bar osetno smanjuju, pred naletom praktičnih potreba i pojačanih iznudica. Šta će to značiti za svet, pogotovu za sporednije igrače, ostaje da se vidi, ali se sve češće čuje da će odgovor na tu nedoumicu više nego ikad zavisiti od veze između Vašingtona i Pekinga, odnosa koji bi ključni globalni odnos mogao da premesti sa Atlantika na Pacifik (što je počelo još uzletom sada donekle posustalog Japana).

Posle kraha pokliča „Amerika i Engleska biće zemlja proleterska”, kao da je u toku testiranje– sa ishodom koji bi mogao da reprizira prethodnu preambicioznost– gesla „Kinezi i Amerikanci su kao sijamski blizanci”. Ovu drugu originalnost je ovdašnji analitičar lansirao još pre nekoliko godina da bi opisao rastuću međuzavisnost tih sila, koja je počela krajem sedamdesetih, pre okončanja hladnog rata, kada su obe u bivšem SSSR-u videle zajedničkog protivnika…

Doguralo se dotle do stanja međuzavisnosti koje ih čini praktično nerazdvojivim – ocenio je direktor Orvil Šel, direktor Centra za američko- kineske odnose u njujorškoj organizaciji Azijsko društvo. Povezuju ih tvrde činjenice da Amerika ima trgovinski deficit s Kinom od 246 milijardi dolara, koji i ovde uvozom a tamo izvozom doprinosi socijalnom miru, i da je Kina najveći kupac obveznica američkog duga naraslog na 10,8 biliona dolara.

Tolika međuzavisnost mogla bi da dovede do rezultata koji se graniče i s najlagodnijim i s najneugodnijim nedoumicama. S jedne strane– ako se već toliko prožimaju Amerika i Kina, zašto ne bi mogli i drugi koji se međusobno manje razlikuju? S druge: ako se taj dvojac toliko „ušemi”, šta će preostati drugima?

Stvari su, dakako, daleko od pojednostavljivanja u stilu ili-ili. „Činjenice govore više od reči a činjenica je da dve zemlje dobro sarađuju i da smo spremni za nastavak dijaloga”– prenete su ovde reči šefa kineske diplomatije Jang Điječija. Zabeleženo je i da je šefica američke diplomatije dala prednost kooperaciji nad konfrontacijom.

Često pominjana američka kritika na račun stanja ljudskih prava u Kini ostala je u senci forsiranja „onoga što nas spaja”. „Ljudska prava neće se mešati sa globalnom ekonomskom krizom, globalnim klimatskim promenama i pitanjima bezbednosti” – preneo je Si-En-En reči Klintonove u Pekingu, gde je tamošnji njen boravak okarakterisao kao „poslednju i najvažniju etapu” na njenoj turneji po Dalekom istoku, u kojoj je prethodno posetila Japan, Indoneziju i Južnu Koreju.

Tamo gde je novac…

„Suštinski je važno da SAD i Kina imaju pozitivne, kooperativne odnose”– izjavila je. Zbog njenog „potiskivanja ljudskih prava (koja ostaju sporna tačka) u drugi plan” protestovale su Amnesti internešenel, protibetanske grupe. Hroničari podsećaju da je sadašnji nastup Klintonove, pod Obaminim rukovodstvom, prema Kini bio blaži nego kad je 1995. godine, kao ondašnja američka prva dama, na Svetskoj konferenciji žena u Pekingu kritikovala i tamošnje stanje odnosa među polovima.

Takva ublažavanja ne znače da će nestati razlike između Vašingtona i Pekinga. Ali, sugerišu da će obe zemlje imati „nova” a taktički prilično ustaljena„preča posla”, u kakva spada saradnja za „denuklearizaciju Severne Koreje i Irana, borbu protiv terorizma. U međuvremenu je ovde zapažena i okolnost da je Peking „raširio pipke” na sve strane. Da jača saradnju, pogotovu radi zadovoljavanja energetskih potreba, s Rusijom, Venecuelom, Brazilom, afričkim zemljama.

Stvar je prosta, sugerišu pojedini eksperti. Mnogima u tekućoj krizi treba novac, a Kina ga ima – devizne rezerve su joj, kako kažu, blizu 2.000 milijardi dolara, najveće na svetu– pa ga od nje sve više i traže. Amerika kao da ne želi da zaostane– u tom pogledu.

-----------------------------------------------------------

Rakete čekaju odluku Kremlja

Abu Dabi - Rusko Ministarstvo odbrane spremno je da razmesti raketni sistem „iskander” u Kalinjingradskoj oblasti, ukoliko tu odluku odobri politička administracija u Kremlju, rekao je jučes šef ruskog Generalštaba, general Nikolaj Makarov.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev više puta je izjavljivao da Moskva neće razmestiti raketni sistem „Iskander” u Kalinjingradskoj oblasti ako SAD ne postave delove svog antiraketnog štita u centralnoj Evropi. „Za razmeštanje „iskandera” neophodna je politička odluka. Ako ona bude doneta, mi smo spremni da to učinimo. Ukoliko se to ne dogodi, „Iskander” će biti pripojen jedinicama u drugim vojnim distriktima”, rekao je general Makarov novinarima na vojnoj izložbi u Abu Dabiju. „Naše snage već poseduju rakete „iskander”, koje smo prikazali na vojnim paradama i priključivali vojnim jedinicama”, rekao je Makarov, prenela je ruska agencija Itar-Tas.