Omaž prvim darodavcima i kulturnom blagu

Spomen-soba Isidore Sekulić u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković” u Beogradu čuva njene knjige, nameštaj, njenu fotelju, predmete, umetničke slike. Isidorin stari zidni sat, sa klatnom, još tačno pokazuje vreme, a ono odbrojava čitav jedan vek postojanja Univerzitetske biblioteke, koja će cele ove godine podsećati na svoju stogodišnjicu, svoje darodavce, i pokazivaće svoje blago javnosti. Deo tih dragocenosti je i ova spomen-soba.

  Povodom veka postojanja Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” organizovala je Centralnu proslavu koju prate dve izložbe. S obzirom na značaj ovog jubileja, kao i na izuzetnu priliku da Biblioteka široj javnosti predstavi najvredniju građu koju brižljivo čuva u svom fondu, priređena je postavka „Dragocenosti Univerzitetske biblioteke u Beogradu”. Reč je o pravom blagu iz Odeljenja retkosti – rukopisnim knjigama iz 14, 15. i 16. veka, starim i retkim štampanim izdanjima, arhivskoj građi i zbirkama mapa, izuzetnih po svojim umetničkim i istorijskim obeležjima i od neprocenjive vrednosti za kulturno i istorijsko nasleđe. Autorke izložbe su Svetlana Pucarević i Dragana Mihailović.

Izložba „Vreme, ljudi, biblioteka: vek pamćenja Univerzitetske biblioteke”, u galerijskom prostoru na spratu zdanja u Bulevaru kralja Aleksandra, predstavlja svojevrsno putovanje kroz istoriju njenog rada. Kroz originalne predmete, dokumenta i tehničku opremu, posetioci imaju priliku da sagledaju njen razvoj od analognog do digitalnog doba, a autorke izložbe su Dragana Janković, Svetlana Pucarević i Olja Krnulović. Bogat fotografski materijal, koji upotpunjuje izložbene postavke, rad je Nataše Matović.

Ove dve izložbe trajaće do kraja juna, a tokom godine biće predstavljene i druge vrednosti iz trezora. Univerzitetska biblioteka ima šest zbirki koje su kulturno dobro od izuzetnog značaja. Ova institucija kulture nije bila sravnjena sa zemljom tokom šestoaprilskog nacističkog bombardovanja Beograda 1941. godine, kao Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu, ali joj nije ni vraćeno 2.000 zaplenjenih vrednih knjiga posle oslobođenja.

Koautorka izložbe o dragocenostima Dragana Mihailović izdvaja vrednosti onoga što se može videti:

– Pored ovih izuzetnih artefakata od značaja za našu kulturnu istoriju, izdvojila bih i dve posebne dragocenosti koje se čuvaju u našem fondu. Reč je o originalnom prvom izdanju Kantove disertacije „Gedanken von wahren Schätzung der leben Kräft” iz 1746, koja je dragulj fonda naše biblioteke, budući da u svetu postoji samo par primeraka ovog izdanja. Takođe, Univerzitetska biblioteka u Beogradu poseduje u svom fondu jedno od najznačajnijih izdavačkih poduhvata 18. veka – „Encyclopédie, ou dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des”, kapitalno delo evropskog prosvetiteljstva, koje su uređivali Deni Didro i Žan le Ron Dalamber. Reč je o prvom izdanju „Enciklopedije”, ukrašenom ilustracijama i bakrorezima, velike umetničke vrednosti. Objavljivana u Francuskoj od 1751. do 1772. godine, „Enciklopedija” nije predstavljala tek sistematizovani korpus znanja, već i filozofski projekat zasnovan na prosvetiteljskom uverenju u moć razuma, kritičkog mišljenja i obrazovanja kao preduslova društvenog napretka.

  Mihailovićeva ističe da dragocenosti Univerzitetske biblioteke ne čine samo knjige i rukopisi izuzetne vrednosti, već i mesta pamćenja, prostori koji čuvaju tragove života i stvaralaštva i duh jedne epohe – Dom Vojislava Jovanovića Maramboa i spomen-soba Isidore Sekulić, u kojima se njihovo nasleđe sagledava u jednoj intimnijoj dimenziji. 

– Rukopisna zaostavština darodavaca, kao i prepiska sa istaknutim ličnostima naše književne i umetničke scene predstavljaju dragoceno svedočanstvo naučnog, kulturnog i duhovnog horizonta jednog vremena – kaže za naš list Dragana Mihailović.

Svetlana Pucarević istakla je da je postavka o dragocenostima ove ustanove omaž prvim darodavcima biblioteke. Pre svih mitropolitu Josifu Cvijoviću, koji je oktobra meseca 1926. godine uputio pismo tadašnjem rektoru Pavlu Popoviću, u kojem na poklon Univerzitetskoj biblioteci nudi 35 rukopisnih i 30 štampanih knjiga, koje je sakupio u poverenoj mu eparhiji u Bitolju.

– To su bile prve stare i retke knjige koje su dale temelje našem Odeljenju retkosti. Mitropolit Cvijović (1878–1957) prisustvovao je otvaranju Univerzitetske biblioteke 24. maja 1926. godine i bio je iskreno oduševljen onim što je video. Smatrao je da te knjige ne bi imao ko da proučava i da bi možda i propale u eparhiji u Bitolju. Drugi važan darodavac Univerzitetske biblioteke je Gedeon Dunđerski, koji je poklonio vrednu biblioteku Petra Stojadinovića, u kojoj se nalazi mnogo štampanih knjiga iz 16. veka, sve do početka 19. veka. Treći darodavac, kome smo hteli da se odužimo, i koji nam je darovao svoju bogatu i vrednu biblioteku, važnu za našu istoriju i kulturu, jeste Jovan Joca Vujić. Možda su kasnije dolazile i neke vrednije knjige, ali želeli smo prevashodno da podsetimo na darodavce koji su pomogli naše Odeljenje za rukopise i staru štampu, od samog osnivanja biblioteke i nekoliko godina potom – objašnjava Svetlana Pucarević.

Ona ukazuje na prvu kupljenu rukopisnu knjigu 1926. godine, a to je knjiga pohvala Svetih otaca „Panegirik” iz 1595. godine, bogata vinjetama, koju je rukopisao Venijamin u Manastiru Svete Trojice kod Pljevalja. To je prva rukopisna knjiga srbulja u Univerzitetskoj biblioteci, koja nosi oznaku R, kao retkost. Naše sagovornice napominju da je među izuzetnim izloženim knjigama „Arhijerejski služabnik” s kraja 17. i početka 18. veka, najdekorativniji rukopis u fondu Univerzitetske biblioteke, ali i „Oktoih”, štampan na Cetinju 1494. godine, što je prva štampana knjiga Srba i kod Južnih Slovena.

Među izloženim štampanim izdanjima je i „Stematografija” Hristofora Žefarovića, remek-delo srpske barokne umetnosti i grafike, koje sadrži 56 grbova južnoslovenskih i drugih zemalja, stihove, portret cara Dušana i svetaca. Izloženi „Psaltir” s posledovanjem (1652–1735), iz Hopova, ima vrlo vredan povez, kao i dva zapisa Dositeja Obradovića.

Koristeći ga je dok je boravio u manastiru, na stranici 170. Dositej je zapisao: „Pomeni Gospodi raba Tvoego Dositea diakona Hopovskago.”

– Imamo i vrlo vrednu zbirku od 397 rukopisnih knjiga na orijentalnim jezicima, u 633 sveske, na arapskom, persijskom i turskom, iz prava, medicine, filozofije i drugih oblasti. Knjige su izvanredno ukrašene i sve su digitalizovane. Najstariji rukopis iz ove Orijentalne zbirke je iz 1206. godine – navodi Pucarevićeva.

Kako dodaje, te knjige nastajale su u našim južnim krajevima i većinom su kupljene, dok je manji broj poklonjen.

– Pažljivo rukujemo starim primercima rukopisne i štampane zbirke, nosimo rukavice, čuvamo ih pod određenom temperaturom i preporučujemo da se koristi digitalizovana građa. Naši rukopisi, od kojih su neki pisani na pergamentu i kojih ima oko 90, dva su puta zaštićeni, mikrofilmovani su i digitalizovani, a čuvaju se u specijalnim kutijama. Orijentalna zbirka je digitalizovana i dostupna u katalogu biblioteke. Postoji registar koji može svako da izlista pod nazivom „stara i retka knjiga”, ali specifičnost je da se knjige iz posebnih biblioteka ne iznose i čitaju se samo u čitaonici – objašnjava ona.

Inače, kako saznajemo u ovom razgovoru, Univerzitetska biblioteka ima mnogo dragocenosti, ali je ograničena izložbenim prostorom i vremenom tokom kog tako vredne knjige mogu da budu izvan trezora. Ova ustanova ima i bogatu zbirku mapa, koje se čuvaju u tom trezoru, a neke od njih digitalizovane su i nalaze se na portalu biblioteke. Međutim, ovo je izuzetna prilika da publika vidi originalna dela, onako kako su izrađena u svom vremenu, a jedna od izloženih dragocenosti je i mapa opsade Beograda iz 1717. godine.