Osvajanje stvaralačke slobode

U Galeriji Grafički kolektiv večeras u 19 časova biće otvorena izložba radova „The best of Sadko”, vizuelnog umetnika Sadka Hadžihasanovića. 

Sadko Hadžihasanović (1959) tri decenije živi i stvara u Torontu, uspevajući da razume i premosti modele kulture Zapada i tranziciju Istoka. Među srećne okolnosti spada i slikareva edukacija u kojoj je asimilovao kvalitete sarajevske i beogradske umetničke škole. Isto tako, tokom osamdesetih godina, učešćem na relevantnim, izložbama stekao je u Jugoslaviji reputaciju afirmisanog mladog umetnika. Izmene u poetskom i likovnom konceptu njegovog dela tokom decenija logične su i svaka promena sredine na magistralnim tačkama njegovih putovanja od Sarajeva do Beograda i Toronta pojačala je inicijalno pitanje identiteta, ideologije, estetike i etike, mejnstrima i lokalnog, autonomije umetničkog dela, kulture slikarskog jezika. Preseljenje u Kanadu svakako je predstavljao novi veliki izazov. Sadko Hadžihasanović je izborom koncepcije fluidne strategije osvojio novi ambijent i kontinuirano nastavio da stvara, stekao svog galeristu, a pri tom pažljivo neguje i prisustvo na regionalnoj sceni svoje primarne domovine.

Tokom protekle dve decenije ovaj slikar je samostalno izlagao u Beogradu nekoliko puta, a nova postavka u Grafičkom kolektivu predstavlja nastavak izoštravanja poetskog diskursa njegovih razuđenih struktura autopoetičnosti. Ističući samoironičnim naslovom „The best of Sadko”, preuzetog sa Hadžihasanovićeve beogradske izložbe iz 2005, ovaj savremeni nomad uspeo je, uprkos svemu, da sačuvao sopstveni slikarski hedonizam.

 Upadljiv je slikarev koncept osvajanja stvaralačke slobode vezan za korišćenje recikliranih materijala – dekorativni elementi, patern industrijske štampe tapeta ili štampanog platna; najčešće figuralni ili floralni – u svojoj suštini integrisani su u sam rad.

Tokom prethodnih godina Hadžihasanović je svoj umetnički potencijal usmerio ka istraživanjima u mediju umetničke grafike i digitalne tehnologije; nevelike bakarne ploče su matrice za grafiku, ali i crtež/sliku, a u digitalnoj tehnologiji kadrovi surove stvarnosti čitaju se u stotinama ručno crtanih animacija.

Teme identiteta, sećanja i migracija u sinergiji društvene kritike, crnohumornog tona i emigrantskog iskustva izraženi su u crtežima, slikama, kolažima, grafikama, asamblažima i video-radovima koji će biti izloženi u Grafičkom kolektivu.

Bio je aktivan član umetničke grupe „Zvono” iz Sarajeva osamdesetih godina 20. veka i brusio je ideje grupe koja je uz očekivnje kolektivne kreativnosti težila poštovanju individualnosti. Duhovno bratstvo sa „Zvonom” blisko je opciji izjednačiti umetnost sa svakodnevicom iz koje proizlaze i u koju se u različitim fazama vraća.

Sadko Hadžihasanović je svom vizuelnom stvaralaštvu, pre više od decenije, dodao i medij grafike ostvarujući značajnu produkciju. Oko 50 radova iz svoje grafičke mape donira Kolekciji Grafičkog kolektiva što je svakako velikodušni profesionalni gest.