Od Sremskog fronta do porodičnog bogatstva

Kruševac – Malo je ljudi koji mogu da kažu da su proživeli čitav jedan vek. Još je manje onih koji su za tih sto godina ostavili trag u vremenu, stvorili veliku porodicu i dočekali duboku starost okruženi ljubavlju svojih najmilijih. Upravo takav je Vojislav Stanković, deda Voja, koji je u svom domu u Kruševcu proslavio stoti rođendan.

Okupljeni oko slavljenika bili su članovi porodice, prijatelji, komšije i predstavnici Grada Kruševca, koji su zajedno obeležili veliki jubilej čoveka čiji život predstavlja svedočanstvo jednog burnog veka.

Životni put deda Voje nije bio lak. Kao sedamnaestogodišnjak priključio se partizanskim jedinicama i prošao ratni put koji ga je vodio sve do Zagreba. Posebno su mu u sećanju ostale teške borbe na Sremskom frontu, gde je bio i odlikovan za hrabrost.

Posle rata nije tražio lakši put. Završio je zanat za metalostrugara, kasnije stekao zvanje visokokvalifikovanog majstora i čitav radni vek proveo u privredi. Zahvaljujući znanju, trudu i odgovornosti, jedno vreme obavljao je i posao poslovođe. Posle 38 godina rada otišao je u penziju, a danas sa osmehom kaže da ima više godina penzionerskog staža nego radnog veka.

Najveće bogatstvo ipak nije stekao na radnom mestu, već u svom domu. Danas iza sebe ima ćerku i sina, unuke i praunuke koji su se okupili da zajedno proslave njegov veliki dan.

Njegov sin kaže da je otac tokom celog života bio primer istrajnosti, poštenja i posvećenosti porodici.

„Sa 17 godina odveden je od kuće i priključio se partizanima. Stigao je do Zagreba, učestvovao u borbama na Sremskom frontu i tu bio odlikovan kao borac. Posle rata završio je zanat, radio čitav radni vek i podigao porodicu. Danas smo svi ovde zahvaljujući njemu. Najvažnije je da su nam deca, unuci i praunuci živi i zdravi i da smo na okupu”, rekao je sin Miroljub Stanković.

Među gostima bio je i gradonačelnik Kruševca Ivan Manojlović, koji je čestitao deda Voji rođendan i istakao da ovakvi ljudi predstavljaju živu istoriju grada.

„Imali smo priliku da čujemo deo njegovog života koji se odnosi na ratni period, kada je kao sedamnaestogodišnjak prošao kroz najteže dane koje je njegova generacija doživela. Veliko bogatstvo su i odlikovanja koja danas ponosno nosi. Lepo je videti broj sto na rođendanskoj torti, ali je još lepše videti čoveka koji je te godine dočekao okružen porodicom”, rekao je Manojlović.

On je naglasio da se najveća vrednost jednog života ne meri samo godinama.

„Najveće bogatstvo gospodina Voje jesu njegovi potomci. Njegova porodica, deca, unuci i praunuci najbolje govore o vrednostima koje je tokom života negovao. Ova sloga i ljubav koja se danas oseća u njegovom domu primer su svima nama”, poručio je gradonačelnik. Dok su se smenjivali gosti, čestitke i uspomene, deda Voja je mirno sedeo okružen svojim najmilijima. Na njegovim grudima sijala su odlikovanja iz mladosti, a oko njega najveća nagrada koju je život mogao da mu podari – porodica.

Zato ovaj rođendan nije bio samo proslava jednog veka života. Bila je to proslava istrajnosti, rada, požrtvovanosti i porodičnih vrednosti koje se prenose sa generacije na generaciju. A na novinarsko pitanje šta mu je danas najvažnije, odgovor je bio jednostavan – da su svi njegovi živi, zdravi i na okupu.