Misija EU ne dolazi, hapšenje optuženika ostaje uslov

Brisel za sada neće prihvatiti ideju Srbije o slanju misije koja bi na terenu utvrdila činjenice o saradnji Beograda s Haškim tribunalom. Evropski komesar za proširenje Oli Ren se, na prošlonedeljnom sastanku sa ambasadorima EU, nije zalagao za formiranje misije. Istovremeno, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc je, takođe u razgovoru sa ambasadorima, kazao da bi trebalo pomoći Srbiji u otkrivanju i hapšenju preostalih begunaca, ukoliko Beograd to bude zatražio, ali da formiranje misije ne bi bilo korisno.

Savet ministara će danas, na radnom ručku, kako je najavljeno, razgovarati o Zapadnom Balkanu, ali optimističke vesti, očigledno, ne treba očekivati. Ovo zato što puna saradnja s tribunalom, koja znači hapšenje i izručenje preostalih haških optuženika, ostaje na snazi.

Dakle, ne budu li, u međuvremenu, uhapšeni haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić, Srbija se ne može nadati ni statusu kandidata. Postoji mogućnost skorog odmrzavanja Prelaznog sporazum sa EU, za šta se, po rečima evropskog komesara Olija Rena, zalaže Evropska komisija, kao i odluke o stavljanju Srbije na takozvanu belu šengensku listu.

Podsetimo, Ren je prilikom posete Beogradu, pre deset dana, rekao da lično nema ništa protiv toga da u Beograd dođe misija koja bi trebalo da se uveri u stepen saradnje Srbije s Hagom. „Ali ipak je na Savetu ministara EU da razgovaraju o napretku saradnje, a tužilac Serž Bramerc je onaj ko kvalitet te saradnje treba da oceni”, istakao je tada Ren, koji je poručio da bi Srbija, ukoliko ispuni uslove, 2009. godine mogla da dospe na „belu šengensku listu”. Krajem prošlog meseca, kada je Srbija pozvala misiju EU da dođe u Beograd i utvrdi činjenično stanje oko saradnje s Haškim sudom, rečeno je da bi ta misija mogla da bude dopuna očekivanom izveštaju Tužilaštva tribunala u Hagu.

Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose, kaže da „ako ne dođe do slanja misije EU to ne bi trebalo da obeshrabri naša politička nastojanja da se što pre približimo Uniji. Mi moramo da udvostručimo napore ka reformskim promena kod nas, a ne da bacimo ’koplje u trnje’”, kaže on i dodaje da od same Srbije najviše zavisi kako će se kretati ka EU. Prema Lazićevom mišljenju, ne bi bilo dobro da neki predlozi, koji u određenom trenutku ne naiđu na prijem u EU kakav mi očekujemo, budu „izgovor” da dignemo ruke od te orijentacije i preduzimanja reformi u zemlji.

Slično misli i Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije Srbije. „Svaki korak koji učinimo u smislu usvajanja zakona dobar je za nas, a tek posle toga dodatni je argument za EU da nas pomeri u procesu”, kaže ona za „Politiku”. Delevićeva navodi i da se još od prošle godine iz EU sve vezivalo za ispunjavanje određenih uslova – i kad je reč o stavljanju zemlje na „belu šengensku listu” i kad je u pitanju kandidatura za članstvo.

Zoran Ostojić, funkcioner LDP-a, krivicu prebacuje na srpsku stranu i tvrdi da se Beograd bavi „fingiranjem” evropskih poslova, kao i da se ovdašnja „nesposobnost prebacuje na Brisel. Kao što imamo u zemlji da se nesposobnost vlade prebacuje na parlament, tako imamo istu matricu da se nesposobnost za obavljanje evropskih poslova prebacuje s vlade na Brisel. A, upravo je obrnuto”, smatra on.

Ostojić dodaje da veruje da će se, ukoliko uskoro budu uhapšeni haški begunci, sigurno otvoriti naša „evropska priča”.