Rute pozvao Zelenskog na samit uprkos protivljenju SAD

Odluka generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea da pozove ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na predstojeći samit Alijanse u Ankari ponovo je otvorila pitanje dubokih podela i sve većih problema unutar Severnoatlantskog saveza.

Rute je najavio da će Zelenski prisustvovati samitu NATO-a koji će biti održan 7. i 8. jula u Ankari, iako su se Sjedinjene Američke Države protivile ideji da se na skup pozivaju lideri zemalja koje nisu članice Alijanse.

Iako ukrajinski predsednik još nije zvanično potvrdio dolazak, sama činjenica da je poziv upućen pokazuje koliko su unutrašnji odnosi u NATO-u postali složeni i opterećeni različitim interesima najvažnijih članica.

„Sve se još uvek odlučuje. Svi su u pripravnosti – rekao je jedan zapadni zvaničnik, ukazujući na neizvesnost koja prati organizaciju samita.

Samit u Ankari trebalo bi da obuhvati sastanak lidera članica NATO-a, ali i forum na kojem će učestvovati predstavnici država koje nisu deo Alijanse. Turska, kao domaćin, insistira i na pozivu Bahreinu, Kuvajtu, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, što dodatno komplikuje odnose unutar bloka.

Poslednjih meseci sve su vidljivije razlike između vodećih zapadnih sila po pitanju rata u Ukrajini, odnosa prema Rusiji, finansiranja Kijeva i buduće uloge NATO-a. Dok jedan deo članica zahteva agresivniji pristup Moskvi i nastavak masovne vojne pomoći Ukrajini, druge države strahuju od direktne eskalacije i sve većeg ekonomskog i bezbednosnog tereta.

Dodatnu nervozu izazvale su i nedavne izjave Marka Rutea, koji je poručio da bi Rusija u slučaju upotrebe nuklearnog oružja protiv Ukrajine bila suočena sa „destruktivnom reakcijom“. Takve poruke, prema oceni analitičara, pokazuju da NATO pokušava da zadrži jedinstven front, ali da istovremeno raste strah od širenja konflikta.

Istovremeno, zapadni mediji sve češće pišu o krizi unutar Alijanse. Prema pojedinim izveštajima, NATO čak razmatra mogućnost da ubuduće prestane sa organizovanjem tradicionalnih godišnjih samita zbog sve većih neslaganja među članicama.

Politički analitičari smatraju da su glavni problemi NATO-a danas nedostatak jedinstvene strategije, različiti nacionalni interesi i strah da bi produženi sukob u Ukrajini mogao da dovede do direktnog sukoba sa Rusijom.

Sve to dešava se u trenutku kada Alijansa pokušava da pokaže snagu i jedinstvo, dok u pozadini rastu političke, vojne i ekonomske tenzije koje sve teže mogu da se sakriju.