Pola veka Univerziteta u Kragujevcu

Kra­gu­je­vac – Uni­ver­zi­tet u Kra­gu­jev­cu na­sled­nik je naj­sta­ri­je vi­so­ko­škol­ske usta­no­ve u mo­der­noj Sr­bi­ji, a sa­da ka­da sla­vi po­la ve­ka po­sto­ja­nja, te­ži da po­sta­ne li­der u ino­va­tiv­nim mo­de­li­ma obra­zo­va­nja.

U od­go­vo­ru na iza­zov ka­ko ve­štač­ku in­te­li­gen­ci­ju uklju­či­ti u na­sta­vu, a da ona ne ugro­zi aka­dem­ske stan­dar­de, Uni­ver­zi­tet u Kra­gu­jev­cu na­sto­ji da od­go­vor pro­na­đe pre ne­go što ga na­met­nu okol­no­sti. U go­di­ni ka­da obe­le­ža­va 50 go­di­na po­sto­ja­nja, ova vi­so­ko­škol­ska usta­no­va sve vi­še pa­žnje usme­ra­va ka no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma, in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­ji i pri­la­go­đa­va­nju obra­zo­va­nja po­tre­ba­ma sa­vre­me­nog tr­ži­šta ra­da.

Rek­tor Uni­ver­zi­te­ta u Kra­gu­jev­cu prof. dr Vla­di­mir Ran­ko­vić sma­tra da je pi­ta­nje pri­me­ne ve­štač­ke in­te­li­gen­ci­je već pre­sta­lo da bu­de stvar iz­bo­ra.

„Mi ov­de ne go­vo­ri­mo o to­me da li će­mo ko­ri­sti­ti ve­štač­ku in­te­li­gen­ci­ju, mi go­vo­ri­mo o to­me da se ala­ti ve­štač­ke in­te­li­gen­ci­je već uve­li­ko ko­ri­ste, ne sa­mo na Za­pa­du već i u na­šoj pri­vre­di. Za­to bu­du­ći di­plom­ci mo­ra­ju bi­ti ospo­so­blje­ni da na pra­vi na­čin ko­ri­ste no­vu teh­no­lo­gi­ju či­ja je upo­tre­ba već po­sta­la stan­dard”, is­ti­če prof. Ran­ko­vić.

U okvi­ru pro­gra­ma obe­le­ža­va­nja ju­bi­le­ja, or­ga­ni­zo­va­na je me­đu­na­rod­na na­uč­na kon­fe­ren­ci­ja po­sve­će­na pri­me­nje­noj ve­štač­koj in­te­li­gen­ci­ji, kao i pa­nel o nje­noj upo­tre­bi u obra­zo­va­nju i na­u­ci. Na sku­pu su uče­stvo­va­li do­ma­ći i stra­ni is­tra­ži­va­či ko­ji su pred­sta­vi­li mo­guć­no­sti pri­me­ne no­vih teh­no­lo­gi­ja u raz­li­či­tim obla­sti­ma, od me­di­ci­ne do in­du­stri­je.

„Ne mo­ra­mo da pra­ti­mo dru­ge, ali ako že­li­mo da bu­de­mo li­de­ri u ne­če­mu, on­da mo­ra­mo da pra­ti­mo naj­bo­lje svet­ske uni­ver­zi­te­te i nji­ho­ve mo­de­le”, sma­tra rek­tor Ran­ko­vić.

Iako je Uni­ver­zi­tet u Kra­gu­jev­cu for­mal­no osno­van 1976. go­di­ne, nje­go­vi ko­re­ni se­žu do 1838. go­di­ne i osni­va­nja Li­ce­ja Kne­že­vi­ne Sr­bi­je u Kra­gu­jev­cu, pr­ve vi­so­ko­škol­ske usta­no­ve u mo­der­noj Sr­bi­ji. Po­la ve­ka po­sto­ja­nja ni­je sa­mo po­vod za osvrt na pro­šlost, već i pri­li­ka za pla­ni­ra­nje na­red­ne raz­voj­ne fa­ze.

„Ka­da se pre­po­zna­ju po­tre­be u re­al­nom sek­to­ru, u re­al­nom pri­vred­nom, od­no­sno jav­nom ži­vo­tu, uni­ver­zi­tet tre­ba da od­go­vo­ri na te po­tre­be osni­va­njem fa­kul­te­ta ili osni­va­njem stu­dij­skih pro­gra­ma. Kao pri­me­re ta­kvog pri­stu­pa na­vo­di osni­va­nje Fi­lo­lo­ško-umet­nič­kog fa­kul­te­ta, Fa­kul­te­ta za ho­te­li­jer­stvo i tu­ri­zam u Vr­njač­koj Ba­nji, kao i In­sti­tu­ta za in­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je, ko­ji je pre se­dam go­di­na po­stao naj­mla­đi član Uni­ver­zi­te­ta u Kra­gu­jev­cu”, ob­ja­snio je rek­tor Uni­ver­zi­te­ta.

Da su re­zul­ta­ti pre­po­zna­ti i van Sr­bi­je, po­ka­zu­ju i naj­no­vi­ja ran­gi­ra­nja. Pre­ma li­sti „Glo­bal 2.000” Cen­tra za svet­sko ran­gi­ra­nje uni­ver­zi­te­ta (CWUR), Uni­ver­zi­tet u Kra­gu­jev­cu na­la­zi se na 1.549. me­stu me­đu 21.291 ran­gi­ra­nom vi­so­ko­škol­skom usta­no­vom u sve­tu, što ga svr­sta­va me­đu 7,3 od­sto naj­bo­lje pla­si­ra­nih uni­ver­zi­te­ta. U od­no­su na pro­šlu go­di­nu na­pre­do­vao je za 11 me­sta, a u od­no­su na 2024. za 35 po­zi­ci­ja.

„Mo­žda ne­ko­me 1.549. me­sto ne zvu­či kao ve­li­ki uspeh, ali ka­da se zna da je u ran­gi­ra­nje uklju­če­no vi­še od 21.000 uni­ver­zi­te­ta, on­da je ja­sno ko­li­ko je to do­bar re­zul­tat”, re­kao je rek­tor i pod­se­tio da je Uni­ver­zi­tet u Be­o­gra­du šest pu­ta ve­ći po bro­ju stu­de­na­ta i pro­fe­so­ra, ali da i kra­gu­je­vač­ki ostva­ru­je re­zul­ta­te.

Me­đu­na­rod­na pre­po­zna­tlji­vost pri­vla­či stu­den­te iz ino­stran­stva. Naj­ve­ći broj njih tre­nut­no stu­di­ra na Fa­kul­te­tu me­di­cin­skih na­u­ka, pre sve­ga stu­den­ti iz In­di­je, ali se stu­dij­ski pro­gra­mi na en­gle­skom je­zi­ku re­a­li­zu­ju i na Eko­nom­skom fa­kul­te­tu, Fa­kul­te­tu teh­nič­kih na­u­ka u Čač­ku, kao i na me­đu­na­rod­nom ma­ster pro­gra­mu bi­o­me­di­cin­skog in­že­njer­stva ko­ji Uni­ver­zi­tet u Kra­gu­jev­cu ko­or­di­ni­ra sa part­ne­ri­ma iz Grč­ke i Ru­mu­ni­je.

Pred po­če­tak dru­ge po­lo­vi­ne ve­ka po­sto­ja­nja, na Uni­ver­zi­te­tu u Kra­gu­jev­cu uve­re­ni su da će da­lji raz­voj za­vi­si­ti od spo­sob­no­sti da se pri­la­go­de no­vim okol­no­sti­ma.