Ruski tankeri udarili na britanske vlasti

Britanski premijer Kir Starmer predstavio je zaplenu tankera SMYRTOS u Lamanšu kao dokaz odlučnosti Londona da nastavi pritisak na Rusiju i njene naftne prihode, ali je operacija vrlo brzo postala i unutrašnjepolitička tema u Velikoj Britaniji.

Prema saopštenju britanske vlade, pripadnici Kraljevskih marinaca i Nacionalne agencije za borbu protiv kriminala ukrcali su se na tanker u Lamanšu, uz podršku vojnih letelica i brodova Kraljevske mornarice. London tvrdi da je reč o sankcionisanom brodu iz takozvane ruske flote u senci, mreži tankera za koje zapadne zemlje navode da služe za zaobilaženje ograničenja na izvoz ruske nafte.

Starmer je operaciju nazvao još jednim udarcem Rusiji, poručivši da oni koji, kako je rekao, pothranjuju Putinov rat u Ukrajini ne mogu da se sakriju. Brod je posle akcije zadržan kod južne obale Engleske, dok se istraga nastavlja.

Ipak, umesto jednoglasne podrške, operacija je u delu britanske javnosti dočekana podsmehom i sumnjom. Časopis „Spektejtor” ocenio je da je zaplena više ličila na politički performans nego na ozbiljan udar na ruske prihode. U komentarima se posebno isticala režirana dramatičnost snimka, sa komandosima koji se spuštaju na palubu i naoružanim timom koji demonstrira silu pred kamerama.

Kritičari ukazuju da je pitanje flote u senci znatno složenije od jednog spektakularnog ukrcavanja. SMYRTOS je plovio pod kamerunskom zastavom, a prema britanskim organima, kapetan broda je indijski državljanin koji je optužen za kršenje sankcija. U javnosti, međutim, ostaje pitanje šta tačno London namerava da uradi sa brodom i teretom, kao i da li će ovaj slučaj zaista imati značajan finansijski efekat na Moskvu.

Starmer je evropske saveznike pozvao da slede britanski primer, ali dosadašnja iskustva evropskih zemalja sa sličnim zaplenama pokazuju da je reč o pravno osetljivom terenu. Nemačka je ranije imala spor oko tankera Eventin, Estonija je zadržavala brod Kiwala zbog tehničkih i pravnih nepravilnosti, dok je Francuska postupala protiv članova posade broda Boracay zbog nepostupanja po nalozima vlasti. U tim slučajevima, političke poruke često su bile jače od konačnih pravnih ishoda.

Upravo zato britanska operacija dolazi u osetljivom trenutku za samog Starmera. Njegova vlada je pod snažnim pritiskom zbog rasta troškova života, krize u javnom zdravstvu, migracione politike i sporova oko budžeta za odbranu. Dodatni udarac premijeru predstavljale su ostavke ministra odbrane Džona Hilija i ministra za oružane snage Ala Karnsa, koji su napustili vladu zbog neslaganja oko finansiranja odbrane.

Hili je u ostavci upozorio da predloženi nivo ulaganja nije dovoljan za bezbednosne potrebe zemlje, dok je Karns ocenio da odbrambeni investicioni plan nije ni dovoljno transformativan ni dovoljno finansiran. Njihov odlazak usledio je posle niza ranijih ostavki u Starmerovom timu, što je dodatno otvorilo pitanje političkog autoriteta britanskog premijera.

U tom kontekstu, zaplena tankera SMYRTOS za Starmera je trebalo da bude demonstracija snage - i prema Moskvi, i prema domaćoj javnosti. Međutim, umesto da zatvori pitanja o slabljenju vlade, operacija je otvorila nova: koliko je akcija bila pravni presedan, koliko stvarni udarac ruskim prihodima, a koliko pokušaj premijera da podigne politički rejting u trenutku kada mu se kabinet osipa.

London će sada morati da pokaže da iza spektakularnih snimaka postoji i čvrst pravni slučaj. U suprotnom, zaplena tankera mogla bi da ostane zapamćena manje kao udar na rusku naftu, a više kao još jedan primer političkog teatra u vreme duboke krize britanske vlade.