Izmenama seta pravosudnih zakona do dostupnije pravde

Izmene seta pravosudnih zakona predstavljaju rezultat intenzivnog dijaloga Srbije sa Venecijanskom komisijom, ali i potvrdu pune posvećenosti Srbije daljem jačanju nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, rekao je juče ministar pravde Nenad Vujić, predstavljajući ova akta u Skupštini Srbije. Opozicija je tvrdila da „nije reč ni o kakvim pohvalama VK i pozitivnim pomacima, nego o korekciji ponašanja vlasti”. Poslanici vladajuće koalicije su navodili da je i sama VK istakla da je očigledan cilj zakona unapređenje pravosuđa, te da nije ni tražila, niti se o tome razgovaralo, poništavanje zakona, što je zahtevala opozicija.

Vujić je podsetio da je set zakona usvojen u januaru sa legitimnim ciljem da se unapredi funkcionisanje pravosuđa, poveća efikasnost rada sudova i tužilaštva, otklone određene praktične teškoće koje su se pojavile nakon usvajanja ustavnih reformi iz 2022. godine. Istakao je: „Zakoni su doneti kako bi se osiguralo bolje funkcionisanje pravosudnih institucija, što je i sama Venecijanska komisija konstatovala. U svom hitnom mišljenju VK je izričito konstatovala da prepoznaje značaj ciljeva koje su srpske vlasti nastojale da ostvare i u vezi s unapređenjem efikasnosti pravosuđa, javnog tužilaštva, sudstva, kao i veću jasnoću i koherentnost pravnog okvira. Ocenila je da su pojedina rešenja otvorila mogućnost za dodatno unapređenje i dala preporuke u svom hitnom mišljenju. Srbija je na te preporuke odgovorila odgovorno, otvoreno i konstruktivno i naglašavam da je sama Srbija zatražila početkom februara hitno post-ante mišljenje Venecijanske komisije, jer smo bili sigurni da su ciljevi koje smo postavili januarskim izmenama postavljeni u pravom smeru, a i da bi kroz jedan konstruktivni dijalog sa stručnim telom Saveta Evrope te izmene još dodatno unapredili.”

Ministar je kazao da je bilo nekoliko ciklusa tokom maja, pa i onlajn sastanaka sa izvestiocima VK, te da je rezultat potpuno jasan. Naveo je da je Srbija sprovela preporuke iz hitnog mišljenja, da su značajno unapređene i prihvaćene preporuke koje se odnose na odlučivanje o prigovorima, da je međunarodna saradnja dodatno pojašnjena kako bi se izbegle neke nedoumice i jasno je predviđeno da sve ono što su međunarodni ugovori obavezuje sve institucije. Istakao je: „Srbija nije ignorisala preporuke VK, sama ih je zatražila bez ikakvih pritisaka, prihvatila ih i kroz ove zakone implementirala. Zbog toga danas imamo mišljenje koje potvrđuje da su preporuke sprovedene. Ovim mišljenjem VK pokazuje da januarske izmene nisu bile korak unazad i da je i parlament pokazao da je spreman da učini dalje korake u reformi pravosuđa. Danas pred sobom imamo zakone koji istovremeno čuvaju ustavne reforme iz 2022, jačaju institucionalne garancije nezavisnosti pravosuđa i omogućavaju efikasnije funkcionisanje sudova i tužilaštva.”

Predlagač zakona koji su usvojeni u januaru Uglješa Mrdić (SNS) kazao je: „Na Odboru za pravosuđe je konstatovano da je VK potvrdila da je Srbija kroz dijalog i saradnju usaglasila pravosudne zakone sa evropskim standardima. Dakle, nije bilo vraćanja reformi unazad, kako su pojedini u Srbiji iz opozicije i blokaderi iz EU govorili. Naprotiv, potvrđeno je da su ciljevi reforme pravosuđa očuvani, a pojedina rešenja dodatno unapređena. I što je najvažnije, potvrđeno je da izmene, usvojene u januaru, a sad i dodatno unapređene, nisu korak unazad, već unapređenje našeg pravosudnog sistema. Zahtev opozicije koja je tražila od Venecijanske komisije da se ponište zakoni nije prošao na sreću građana Srbije.”

Danijela Nestorović (EU) pitala je ministra i predstavnike Odbora da li će neko od njih snositi odgovornost što su takvi zakoni primenjivani četiri meseca. Kazala je: „Od januara do maja zakoni su tri puta korigovani, da bi tako korigovani, možda u integralnom, možda i ne, tekstu završili pred VK. Nije reč ni o kakvim pohvalama i pozitivnim pomacima, nego o korekciji ponašanja, to znaju svi, jer ukoliko učinite pogrešnu stvar i povredite određene odredbe, pre svega Ustava i sopstvenih zakona, a onda i međunarodnih standarda, dobijete nešto što se zove korekcija. Znači reč je o korektivnim tekstovima i ne možete ovde da to predstavljate kao vašu pobedu. Ovo je sramota za državu. Šta smo dobili osim štete koju ste napravili građanima Srbije i naravno neodgovoreno pitanje – ko će snositi odgovornost za ovo što se desilo. Ukoliko vas VK koriguje i ako postupite po njima, devet preporuka postoji, sedam je ispunjeno, tri ključne nisu, koje se tiču TOK-a i posebnog odeljenja VTK-a. Nije sprovedena ni reorganizacija sudova, kao što je bilo reči prvobitno, rasterećenje sudija, ko će snositi odgovornost za to što nije ponovo uspostavljen Četvrti osnovni sud u Beogradu?”

Ministar Vujić je odgovorio da „nijedan pravni sistem ne smatra da su zakoni konačni i nepromenljivi” i dodao: „Zakoni se uređuju kroz praksu, stručnu raspravu... Januarske izmene koje su imale legitiman cilj – unapređenje efikasnosti pravosuđa. To nije moja, nego konstatacija Venecijanske komisije. Sama VK nijednom rečju nije rekla ono što se tvrdilo – da je januarskim izmenama učinjen korak nazad. To nije tačno. Bili su nekakvi predlozi da se donese zakon kojim će januarski zakoni biti stavljeni van snage, govorilo se kako je to tražila VK, VK ni u jednom dokumentu to nije tražila, a sva dokumenta su javna i proverljiva. VK i sama naglašava da je to korak ka efikasnosti. Srbija je pokazala da ne ignoriše ni stavove stručnih međunarodnih tela, nego da sa njima ravnopravno komunicira i da je sve ovo urađeno u cilju unapređenja zakona. Da je suprotno, VK bi u svom hitnom mišljenju koje je izdato 24. aprila rekla da se donese poseban zakon kojim bi se januarske izmene stavile van snage. To se nije dogodilo, niti je ikad bilo predmet razgovora sa VK. Nemojmo ići sa takvim narativom, ponavljam to nikad nije traženo.”

Vujić je naveo: „VK je dala preporuke i vrlo jasno u tekstu koji je danas javno dostupan na njenom sajtu navela da je došlo do unapređenja iz januara. Kada govorimo o preporukama za koje je rečeno da nisu u potpunosti primenjene, jasno je iz teksta da su to preporuke koje zahtevaju vreme, jer niko ne očekuje da će se jedan tako složen, obiman zakon koji se odnosi na borbu protiv visokotehnološkog kriminala donese u roku od dve nedelje i, takođe, Srbija je u saradnji sa VK dogovorila učešće eksperata i u izradi modela. Tako da ne možemo govoriti da su januarske izmene šteta koja je učinjena, nego pozovimo se na dokumenta a to je mišljenje VK, koje eksplicitno kaže da je to korak ka ostvarivanju cilja – podizanje efikasnosti. Kao što je i kod podele sudova rečeno da je to dobro, ali da treba uraditi širu analizu zato se VK saglasila sa pomeranjem do 1. marta iduće godine, jer svima je jasno da VK očekuje određenu analizu. Kada govorimo o tekstovima, oni su poslati VK u istom onom tekstu kao što je poslato i Narodnoj skupštini, iz mišljenja koje je objavljeno danas imate citirane odredbe, možete da uporedite. Jedina razlika je što je tekst koji je u Narodnoj skupštini na srpskom, a ono što je otišlo VK je na engleskom.”

Polemika Ponoš–Jovanov–Brnabićeva

Kratko i oštro su polemisali Zdravko Ponoš (SRCE), Milenko Jovanov (SNS) i predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić. Ponoš je, između ostalog, optužio Brnabićevu da je „krila mišljenje VK”, a ona mu je odgovorila da je VK mišljenje objavila na svom sajtu tek kad joj je ona dala odobrenje, „tako da sam ja šef VK i Saveta Evrope...”

Ponoš je kazao da je „ovde pitanje kako smo došli u situaciju da ponovo raspravljamo o pravosudnim zakonima” i optužio vlast da sve ovo radi kako bi bio otvoren Klaster 3 i povučena evropska sredstva. Ponoš se potom bavio time koliko godina su studirali Uglješa Mrdić i ministar Vujić i optužio Anu Brnabić da je mišljenje VK od petka do juče držala u fioci. Kazao je: „Da rezimiramo, spremate se da opet pokradete izbore, samo je pitanje koliko će to sad da vas košta. Vučić tvrdi da nije otvoren Klaster zbog neuvođenja sankcija Rusiji – laže, to nema nikakve veze sa neusklađivanjem sa spoljnom politikom.” Ponoš je optužio vlast i za „državni teror”. Kazao je i da se „SNS do sada skrivao na izborima iza Vučićevog imena, ali sad je i to potrošeno, pa se krijete iza imena Srbije, ne vredi, došlo je vreme da se ne dele pare, nego hiljadu godinu robije”.

Milenko Jovanov(SNS) mu je odgovorio: „Čudi se otkud sad slogan koji smo imali pre deset godina, toliko o njihovom poznavanju politike. Sve što ste čuli, poštovani građani, pokazuje zašto su oni tu gde jesu i zašto ih niko neće. Da li ste čuli jednu reč politike, šta je ono što bi oni radili, bilo šta koju političku poruku? Ne. Čuli ste osobu koja je nastupila u maniru Fraušilovićke iz ’Pop Ćire i pop Spire’, koja ide po selu i ogovara sve redom. On je nama ispričao šta je čuo da se dešavalo u Tivtu, prepričavao novinske napise... Reč o politici, o zakonima, ni o čemu. Izvređao ljude onako kako je mislio da je uvredljivo, onako s neke ničim izazvane visine, pošto tu nije ostvario svojim kvalitetom, nego vazda nekim vanrednim unapređenjima, zahvaljujući pripadnosti onima koji su tada unapređivali. Jedina i najvažnija razlika između onih koje pokušava da uvredi i njega je ta što niko od njih nije opisan u Vikiliksu kao grobar srpske vojske i to po zadatku stranaca. Pa, kakvu god da su štetu napravili sebi u životu, studiranjem, ili ovim ili onim, niko od njih to nije radio. I da bi vas neko na izborima pokrao treba nešto da imate, na 0,03 odsto nema šta ni da se ukrade, sve i da neko hoće to da radi. A, nema potrebe ni da neko to radi, narod će odlučiti, svaki glas će biti prebrojan.”

Odgovorila je i Ana Brnabić: „Kaže čovek zašto ste krili mišljenje VK, zašto je objavljeno tek sinoć? Sada zamislite VK objavljuje svoje mišljenje na svom veb-sajtu, a ja sam ga krila, dakle ja sam ta VK. Oni su objavili mišljenje kad sam im ja naredila, pre toga VK nije smela to da objavi. Ja sam ga lično krila i sledeći put kada pričate o VK da mi se s poštovanjem obraćate, zato što sam ja taj veliki šef VK, bez mene ni mišljenje na svom sajtu ne mogu da objave. E, toliko o tome koliko znate, šta znate i koliko ste profesionalni. Dakle, sledeći put kad želite da se obratite VK, slobodno se obratite meni, ja sve kontrolišem od VK do Saveta Evrope.”

Dodatnih 300 miliona evra za stambene kredite mladima

Izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima za kupovinu prve stambene nekretnine obezbeđuje se još 300 miliona evra za kredite mladima, budući da vlada veliko interesovanje za ovaj vid kreditiranja, rekao je juče ministar pravde Nenad Vujić, predstavljajući ovaj akt poslanicima.

Naveo je da su do sada odobrena 7.424 zahteva, „tako je više od 7.000 mladih za više od godinu dana, zahvaljujući ovom programu rešilo stambena pitanja, što je najbolji pokazatelj opravdanosti i potrebe za takvim programom”. Istakao je: „Vrednost programa je inicijalno bila 400 miliona evra, što je projektovano da će podržati kupovinu od 5.500 stambenih jedinica. Međutim, analizom izveštaja dobijenih od banaka koje učestvuju u programu, i kojih ima osam, zaključili smo da su opredeljena sredstva nedovoljna da se zadovolji tražnja za ovom vrstom kredita. Zato je garantna šema već jednom proširena za dodatnih 200 miliona evra, tako da ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom iznosi trenutno 600 miliona. Međutim, kako se interesovanje mladih ne smanjuje, već uvećava, sredstva opredeljena za ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom postala su nedovoljna. Zato smo sad predložili novo proširenje garantne šeme za dodatnih 300 miliona evra, čime će iznos kredita pokrivenih garancijama iznositi 900 miliona evra.”

Lončar: Zakonske izmene važan korak ka spasavanju života

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar predstavio je izmene zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i o presađivanju ljudskih organa, koji će, kako je rekao, napraviti važan korak ka povećanju broja potencijalnih donora, ali i ka spasavanju ljudskih života, „što je najviši cilj svakog zdravstvenog sistema”.

Lončar je, govoreći o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa, između ostalog, rekao: „Cilj nam je jasan: da obezbedimo održiv, pravedan i transparentan okvir koji će doprineti daljem napretku programa transplantacije u našoj zemlji. Uvođenjem mogućnosti da svaki građanin za života izrazi svoju volju, bilo kroz izjavu o darivanju ili o protivljenju, u potpunosti se jača princip autonomije ličnosti i poštovanja individualnog izbora. Istovremeno, formiranje dva jasno razgraničena registra: registra lica koja žele da daju organe i tkiva i registra lica koja to ne žele doprinosi većoj pravnoj izvesnosti, ali i efikasnijem funkcionisanju zdravstvenog sistema u izuzetno osetljivim situacijama. U slučajevima kada volja nije izražena, zakon jasno definiše krug lica koji mogu dati saglasnost. Dodatno, uvođenje mogućnosti da u odsustvu porodice odluku donese etički odbor zdravstvene ustanove predstavlja značajan mehanizam zaštite javnog interesa i medicinske etike.”