Mađar želi Srbiju u Višegradskoj grupi

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Bu­dim­pe­šta – No­va ma­đar­ska vla­da sa Pe­te­rom Ma­đa­rom na če­lu već na po­čet­ku svog man­da­ta ša­lje sig­na­le da že­li zna­ča­jan za­o­kret u spolj­noj po­li­ti­ci ze­mlje. Dok je pret­hod­nih go­di­na Bu­dim­pe­šta če­sto bi­la u su­ko­bu sa Bri­se­lom i ve­ći­nom evrop­skih part­ne­ra zbog od­no­sa pre­ma Ukra­ji­ni, Ru­si­ji i in­sti­tu­ci­ja­ma Evrop­ske uni­je, no­va vlast na­sto­ji da Ma­đar­sku vra­ti u cen­tar re­gi­o­nal­ne sa­rad­nje i evrop­skih in­te­gra­ci­o­nih pro­ce­sa.

Naj­vi­dlji­vi­ji iz­raz te po­li­ti­ke je­ste ini­ci­ja­ti­va za oži­vlja­va­nje Vi­še­grad­ske gru­pe (V4), ko­ja oku­plja Ma­đar­sku, Polj­sku, Če­šku i Slo­vač­ku. Pre­ma na­ja­va­ma iz Bu­dim­pe­šte, u to­ku su pri­pre­me za sa­mit, pla­ni­ran za kraj ovog me­se­ca, na ko­jem bi se u dvor­cu Gra­šal­ko­vič, ne­da­le­ko od ma­đar­ske pre­sto­ni­ce, sa­sta­li Pe­ter Ma­đar, polj­ski pre­mi­jer Do­nald Tusk, slo­vač­ki pre­mi­jer Ro­bert Fi­co i če­ški pre­mi­jer An­drej Ba­biš. Cilj sku­pa je, ka­ko je na­ja­vlje­no iz vla­de, da se ob­no­vi po­li­tič­ka te­ži­na Vi­še­grad­ske gru­pe, ko­ja je po­sled­njih go­di­na prak­tič­no bi­la pa­ra­li­sa­na zbog du­bo­kih ne­sla­ga­nja oko ra­ta u Ukra­ji­ni.

Ma­đar je još to­kom pr­ve zva­nič­ne po­se­te Var­ša­vi po­ru­čio da će ja­ča­nje sa­rad­nje u cen­tral­noj Evro­pi bi­ti je­dan od glav­nih pri­o­ri­te­ta nje­go­ve vla­de. Tom pri­li­kom je is­ta­kao da „sr­ce Evro­pe da­nas ku­ca u cen­tral­noj Evro­pi”, na­ja­vlju­ju­ći ne sa­mo ob­no­vu V4, već i mo­gu­će ši­re­nje sa­rad­nje na dr­ža­ve za­pad­nog Bal­ka­na, uklju­ču­ju­ći i Sr­bi­ju, za­tim Austri­ju, Hr­vat­sku, Slo­ve­ni­ju i Ru­mu­ni­ju.

Dru­gi va­žan pra­vac no­ve ma­đar­ske di­plo­ma­ti­je od­no­si se na Ukra­ji­nu. Za raz­li­ku od po­li­ti­ke Vik­to­ra Or­ba­na, ko­ja je če­sto do­vo­di­la do blo­ka­da evrop­skih ini­ci­ja­ti­va ve­za­nih za Ki­jev, Pe­ter Ma­đar po­ku­ša­va da us­po­sta­vi kon­struk­tiv­ni­ji di­ja­log sa ukra­jin­skim ru­ko­vod­stvom. U tom kon­tek­stu vo­de se raz­go­vo­ri o su­sre­tu sa ukra­jin­skim pred­sed­ni­kom Vo­lo­di­mi­rom Ze­len­skim, ko­ji bi mo­gao da bu­de odr­žan pre na­red­nog za­se­da­nja Evrop­skog sa­ve­ta. Pre­ma do­sa­da­šnjim in­for­ma­ci­ja­ma, Ma­đar in­si­sti­ra da se sa­sta­nak odr­ži u Be­re­go­vu, gra­du u Za­kar­pat­skoj obla­sti, u ko­jem et­nič­ki Ma­đa­ri či­ne zna­ča­jan deo sta­nov­ni­štva.

Iz­bor Be­re­go­va ni­je slu­ča­jan. Pi­ta­nje pra­va ma­đar­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne u Ukra­ji­ni već du­go je ključ­ni uslov Bu­dim­pe­šte za pu­nu po­dr­šku ukra­jin­skim evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma. Pre­ma pro­ce­na­ma, u Za­kar­pa­tju ži­vi oko 150.000 Ma­đa­ra, a no­va ma­đar­ska vla­da sma­tra da je neo­p­hod­no do kra­ja re­ši­ti spo­ro­ve oko upo­tre­be ma­ter­njeg je­zi­ka, obra­zo­va­nja i kul­tur­ne auto­no­mi­je, u če­mu je u po­sled­nje vre­me do­šlo do po­zi­tiv­nih po­ma­ka.

Po­red Ukra­ji­ne va­žan seg­ment no­ve di­plo­ma­ti­je pred­sta­vlja i ob­no­va od­no­sa sa Polj­skom. Sim­bo­lič­no, pr­va zva­nič­na ino­stra­na po­se­ta Pe­te­ra Ma­đa­ra bi­la je upra­vo Var­ša­vi, gde je sa Do­nal­dom Tu­skom raz­go­va­rao o ja­ča­nju sa­rad­nje unu­tar Evrop­ske uni­je, ener­get­skoj bez­bed­no­sti i re­gi­o­nal­nim in­fra­struk­tur­nim pro­jek­ti­ma. Polj­ska je tom pri­li­kom po­nu­di­la po­moć Ma­đar­skoj u di­ver­si­fi­ka­ci­ji ener­get­skih iz­vo­ra, što se tu­ma­či kao po­ku­šaj po­ste­pe­nog sma­nje­nja za­vi­sno­sti Bu­dim­pe­šte od ru­skih ener­ge­na­ta.

Isto­vre­me­no, Ma­đar na­sto­ji da oču­va do­bre od­no­se i sa su­sed­nom Slo­vač­kom. Iako je u raz­go­vo­ri­ma sa Ro­ber­tom Fi­com otvo­rio pi­ta­nja po­lo­ža­ja ma­đar­ske ma­nji­ne u toj ze­mlji i isto­rij­skih spo­ro­va ko­ji op­te­re­ću­ju bi­la­te­ral­ne od­no­se, na­gla­sio je da že­li ja­ča­nje slo­vač­ko-ma­đar­ske sa­rad­nje i ob­no­vu re­gi­o­nal­nih me­ha­ni­za­ma ko­or­di­na­ci­je.

Sve ove ini­ci­ja­ti­ve uka­zu­ju da no­va ma­đar­ska vla­da na­sto­ji da iz­gra­di po­zi­ci­ju po­sred­ni­ka i po­ve­zu­ju­ćeg fak­to­ra u cen­tral­noj Evro­pi, oce­nju­ju ana­li­ti­ča­ri.

Mi­ni­star­ka spolj­nih po­slo­va Ma­đar­ske Ani­ta Or­ban iz­ja­vi­la je da ta ze­mlja ima cilj da bu­de po­u­zdan i pred­vi­dljiv part­ner unu­tar svo­jih sa­ve­za, ka­ko u Evrop­skoj uni­ji, ta­ko i u re­gi­o­nal­nim part­ner­stvi­ma. Ona je na sed­ni­ci skup­štin­skog Od­bo­ra za spolj­ne po­slo­ve re­kla da je Ma­đar­ska otvo­re­na za sa­rad­nju, sprem­na za di­ja­log i da na­sto­ji da una­pre­di­ti svo­je in­te­re­se unu­tar EU.

„Do­sled­no i tran­spa­rent­no se za­la­že­mo za ma­đar­ske in­te­re­se, a na­ši part­ne­ri po­zdra­vlja­ju sa­rad­nju sa no­vom vla­dom”, re­kla je Ani­ta Or­ban i do­da­la da je ma­đar­ska spolj­na po­li­ti­ka po­sled­njih ne­de­lja po­sta­la „po­no­vo vi­dlji­va i pro­ak­tiv­na” u Evro­pi.

Ka­da je reč o od­no­si­ma sa Bri­se­lom, iz­me­đu vla­de i opo­zi­ci­o­nog Fi­de­sa tra­je su­kob oko ne­dav­no pod­ne­tog za­kon­skog pa­ke­ta o vla­da­vi­ni pra­va i bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je, ko­ji mi­ni­stri opi­su­ju kao ključ­ni ko­rak ka ot­klju­ča­va­nju za­mr­znu­tog fi­nan­si­ra­nja iz fon­do­va EU. Go­vo­re­ći na kon­fe­ren­ci­ji za me­di­je, odr­ža­noj u če­tvr­tak, pre­mi­jer Ma­đar je re­kao da su pred­stav­ni­ci Fi­de­sa od­bi­li da po­dr­že me­re ko­je bi omo­gu­ći­le Evrop­skom jav­nom tu­ži­la­štvu da is­tra­žu­je pro­jek­te fi­nan­si­ra­ne sred­stvi­ma EU. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, stav do­ne­dav­no vla­da­ju­će stran­ke „efi­ka­sno pot­ko­pa­va na­po­re Ma­đar­ske da obez­be­di pri­bli­žno 16,9 mi­li­jar­di evra” iz fon­do­va EU.