Evropa pokušava da se vrati u igru

Tri i po me­se­ca su­ko­ba iz­me­đu SAD i Ira­na sta­vi­la su evrop­ske li­de­re u pat-po­zi­ci­ju. Na­šli su se iz­me­đu ame­rič­kog pred­sed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa, ko­ji ih je kri­ti­ko­vao zbog od­bi­ja­nja da po­dr­že nje­go­vu po­li­ti­ku ve­za­nu za rat, i sop­stve­nih gra­đa­na ko­ji su se uglav­nom pro­ti­vi­li ra­tu. Re­zul­tat to­ga je gu­bi­tak evrop­skog uti­ca­ja u pre­go­vo­ri­ma iz­me­đu za­ra­će­nih stra­na dok je Pa­ki­stan pre­u­zeo ulo­gu ključ­nog po­sred­ni­ka na pu­tu ka mi­ru, što bi tre­ba­lo da se ozva­ni­či pot­pi­si­va­njem ame­rič­ko-iran­skog me­mo­ran­du­ma o raz­u­me­va­nju za­ka­za­nog za su­tra u švaj­car­skom od­ma­ra­li­štu Bir­gen­štok.

Me­đu­tim, na­kon što je Tramp pred­sta­vio osnov­ne obri­se mi­rov­nog pla­na na ovo­ne­delj­nom sa­mi­tu G7 u fran­cu­skom Evi­ja­nu, Evro­plja­ni su po­ka­za­li že­lju da se vra­te u igru.

„Ta­ko di­plo­ma­ti­ja do­no­si re­zul­ta­te”, kon­sta­to­va­la je pred­sed­ni­ca Evrop­ske ko­mi­si­je Ur­su­la fon der La­jen, če­sti­ta­ju­ći še­fu Be­le ku­će na okvi­ru spo­ra­zu­ma. Do­da­la je da bi on mo­gao da po­no­vo otvo­ri Or­mu­ski mo­re­uz, obo­ri ce­ne naf­te i mo­žda čak na kra­ju okon­ča iran­ske nu­kle­ar­ne am­bi­ci­je. Fran­cu­ski pred­sed­nik Ema­nu­el Ma­kron i bri­tan­ski pre­mi­jer Kir Star­mer obe­ća­li su da će br­zo ras­po­re­di­ti voj­ne ka­pa­ci­te­te ka­ko bi po­mo­gli bro­do­vi­ma da pro­la­ze kroz Or­muz, čim bu­de ja­sno da će mi­rov­ni spo­ra­zum op­sta­ti.

„Že­li­mo da bu­de­mo si­gur­ni da ta­mo gde ima­mo spo­sob­no­sti, a ukla­nja­nje mi­na je oči­gle­dan pri­mer, da ko­or­di­ni­ra­mo ak­tiv­no­sti i do­go­vo­ri­mo put na­pred sa Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma i dru­gi­ma ka­ko bi­smo što pre otvo­ri­li mo­re­uz”, re­kao je Star­mer.

I pre­ma Je­li­sej­skoj pa­la­ti, Evro­pa je sprem­na da de­lu­je. Fran­cu­ska je u re­gi­on već ras­po­re­di­la no­sač avi­o­na „Šarl de Gol”, dok bi Ho­lan­di­ja, Ita­li­ja i Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo ta­ko­đe mo­gli br­zo da us­po­sta­ve ope­ra­tiv­no pri­su­stvo ra­di ukla­nja­nja mi­na i prat­nje bro­do­va.

„Ovo je ve­o­ma va­žno za na­še gra­đa­ne, jer kroz ovaj mo­re­uz pro­la­zi oko če­tvr­ti­ne svet­ske naf­te i ga­sa”, ob­ja­snio je Ma­kron an­ga­žman svo­je ze­mlje. On je is­ta­kao da će Fran­cu­ska i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i nji­ho­vi sa­ve­zni­ci uči­ni­ti sve što je po­treb­no ka­ko bi omo­gu­ći­li na­sta­vak nor­mal­nog tran­spor­ta ener­ge­na­ta ši­rom sve­ta, bez stra­ha od na­pa­da ili po­tre­be za pla­ća­njem pu­ta­ri­na.

Ali Tramp je tu po­nu­du pri­hva­tio sa re­zer­vom, kao da vi­še ne vi­di po­tre­bu za njom.

„Ne mi­slim da će nam tre­ba­ti mno­go po­mo­ći, jer ima­mo spo­ra­zum ko­ji pred­vi­đa da mo­re­uz bu­de otvo­ren i bez tak­sa”, re­kao je pred­sed­nik SAD. Ipak, do­dao je ka­ko „ne mi­sli da je lo­ša ide­ja ima­ti je­dan ili dva bro­da iz raz­li­či­tih ze­ma­lja tu, jer ni­kad se ne zna šta mo­že da se do­go­di”.

Ipak, pre­ma oce­ni ana­li­ti­ča­ra, re­la­tiv­no pri­ja­telj­ska at­mos­fe­ra u Evi­ja­nu bi­la je ma­nje stvar iz­bo­ra, a vi­še nu­žnost.

„Evro­plja­ni sa­da uglav­nom pri­hva­ta­ju da ne mo­gu sa­mo da če­ka­ju da Tramp ode i da će se ne­što ve­o­ma fun­da­men­tal­no pro­me­ni­ti u tran­sa­tlant­skim od­no­si­ma. Ali, na­rav­no, ni ras­kol im ne osta­vlja al­ter­na­tiv­ni plan. Za­to mo­ra­ju da bu­du lju­ba­zni pre­ma Tram­pu”, re­kao je Dže­re­mi Ša­pi­ro, di­rek­tor pri Evrop­skom sa­ve­tu za spolj­ne od­no­se, is­tra­ži­vač­koj gru­pi sa kan­ce­la­ri­ja­ma u Ber­li­nu i Lon­do­nu.

Me­đu­tim, ko­li­ko god je ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu li­de­ra sa dve stra­ne Atlan­ti­ka iz­gle­da­la lju­ba­zni­je ne­go što se oče­ki­va­lo, bi­li su pri­sut­ni i sup­til­ni­ji sig­na­li ko­ji uka­zu­ju na to da od­no­si ipak ni­su pot­pu­no re­se­to­va­ni. Tramp ni­je odr­žao sa­sta­nak na­sa­mo sa Ki­rom Star­me­rom, zbog če­ga je bri­tan­ski pre­mi­jer mo­rao da se prav­da „da ni­je bio ig­no­ri­san”. Za­ni­mljiv de­talj je i da Tram­pa pri do­la­sku na cr­ve­nom te­pi­hu ni­je sa­če­kao Makron već pred­stav­nik Je­li­sej­ske pa­la­te, ali je šef Be­le ku­će ka­sni­je iz­ja­vio da Ma­kro­na sma­tra svo­jim „po­seb­nim pri­ja­te­ljem”, is­ti­ču­ći da su to­kom go­di­na uspe­šno sa­ra­đi­va­li na broj­nim pi­ta­nji­ma. „Ema­nu­el je moj po­se­ban pri­ja­telj. Ima­li smo fan­ta­sti­čan od­nos i za­jed­no smo ra­di­li na mno­gim do­go­vo­ri­ma”, re­kao je Tramp na po­čet­ku bi­la­te­ral­nog sa­stan­ka.

Sa dru­ge stra­ne, ame­rič­ki pred­sed­nik se u Evi­ja­nu sa­stao je­dan na je­dan sa li­de­ri­ma Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta i Ka­ta­ra: še­i­kom Mu­ha­me­dom bin Za­je­dom el Na­hja­nom i še­i­kom Ta­mi­mom bin Ha­ma­dom el Ta­ni­jem, ko­ji su po­red stal­nih čla­ni­ca bi­li go­sti G7 sa­mi­ta. Šef Be­le ku­će im je tom pri­li­kom za­hva­lio na po­dr­šci to­kom ra­ta u Ira­nu, uz to­pli­nu ko­ja je iz­o­sta­la u nje­go­vim su­sre­ti­ma sa Evro­plja­ni­ma, ka­ko je oce­nio „Nju­jork tajms”. Na pri­mer, ka­da je Bin Za­jed uz­vra­tio za­hval­nost, ame­rič­ki pred­sed­nik se na­ša­lio da sa­mo čo­vek bo­gat kao on mo­že se­bi da pri­u­šti da go­vo­ri ta­ko ti­ho. Ta­ko­đe, po­hva­lio je i še­i­ka Ta­mi­ma zbog hra­bro­sti ko­ju je po­ka­zao to­kom ra­ta i zbog mi­li­jar­di do­la­ra ka­tar­skih ula­ga­nja u Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve.