Zabranjen izvoz bakra iz Ciđin kopera u Ameriku

Vest koju su juče preneli pojedini mediji da su Sjedinjene Američke Države (SAD) izrekle zabranu, odnosno nalog za zadržavanje isporuka bakra i proizvoda od bakra kompanije „Srbija Ciđin koper” zbog sumnje da se u proizvodnji koristi prinudni rad, bila je za većinu iznenađenje da to pitanje već nije rešeno jer se postavilo još 2021. godine. Za druge je bilo važno i kako će se ova nova zabrana SAD odraziti na privredu Srbije.

Ova odluka, kako se navodi, stupa na snagu odmah na svim američkim ulaznim tačkama. Zabrana se zasniva na kršenju američkog zakona koji strogo zabranjuje uvoz robe proizvedene prinudnim radom u SAD.

Upitan da li nova američka barijera utiče na plasiranja srpskih poluproizvoda od bakra na to tržište, Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, kaže za „Politiku” da naša zemlja izvozi minimalne količine sirovog ili katodnog bakra direktno na tržište SAD.

– Glavni deo srpskog izvoza bakra usmeren je ka Kini i evropskim zemljama, mada je bakar iz Srbije indirektno prisutan u trgovinskoj razmeni sa SAD kroz gotove proizvode. Ako bi se uporedila šteta koja je SAD načinila kineskim firmama, onda je „Linglong” bio mnogo više pogođen odlukom da se zabrani uvoz guma proizvedenih u ovoj kompaniji koja radi u Srbiji – kaže Stanić.

On dodaje da bez obzira na to koliki je izvoz bakra u SAD da država mora da preispita da li stvarno postoji prisilan rad ili ne u „Ciđin koperu” u Boru, jer tamo rade i srpski radnici o kojima država mora da brine, te je neophodno kako bi se povećala atraktivnost života u Srbiji.

Milomir Milanović, predsednik Sindikata rudara Srbije Bor, kaže za naš list da najnovija zabrana SAD nije posledica prisilnog rada, već da je prilikom brojnih poseta delegacija Evropske unije konstatovano da kvalitet vazduha nije zadovoljavajući.

– Izgradnjom nove topionice smanjene su ranije ekstremne koncentracije sumpor-dioksida, ali prerada rude sa visokim sadržajem teških metala u pogonima kineske kompanije dovodi do povećanog nivoa štetnih materija – kaže on.

Na pitanje ima li prisilnog rada i da li se pod tim podrazumeva prekovremeni rad koji se ne plaća, Milanović kaže da „Ciđin Srbija koper” malo kasni sa isplatom prekovremenih sati, ali da pre ili kasnije radnicima sve bude uplaćeno. Što se tiče zarada tu nema šta da kaže jer je prosečna plata 189.000, a žene koje čiste imaju po 110.000 dinara. Kinezi su, dodaje mnogo uložili i u bezbednost na radu, tako da se o radnicima vodi računa.

Izveštaji za 2026. godinu pokazuju da je kvalitet vazduha u Boru i dalje ozbiljan zdravstveni rizik. Prema izveštajima Instituta za rudarstvo i metalurgiju za maj i prvu polovinu 2026. godine, koncentracije kancerogenog arsena u vazduhu višestruko prevazilaze dozvoljene granične vrednosti. Glavni uzrok je prerada uvoznih koncentrata bakra sa visokim sadržajem teških metala. Specijalni izvestioci Ujedinjenih nacija za toksično zagađenje izrazili su ozbiljnu zabrinutost, opisujući region Bora kao kontaminiranu „žrtvovanu zonu”, gde ranjive grupe trpe nesrazmerno velike posledice po zdravlje. Zbog alarmantnih podataka o teškim metalima najavljeno je da će država od kineskih partnera zahtevati smanjenje uvoza sirovina koje imaju prekomeran procenat arsena.

Problem s kineskom kompanijom je u tome što je administracija u Vašingtonu već pooštrila ekonomske mere prema uvozu sirovina. Predsedničkom proklamacijom iz aprila 2026. godine uvedena je carina od 50 odsto na proizvode koji su u potpunosti ili delom izrađeni od bakra, aluminijuma i čelika (poput limova i koturova).

Inače, izvoz bakra i pratećih ruda utiče na bruto domaći proizvod (BDP) Srbije, i to kroz direktno povećanje neto izvoza, a s druge strane bakar i automobili su glavni proizvodi koji vuku rast ukupnog srpskog izvoza.

A pod prisilnim radom koji se navodi kao razlog zbog kojeg su SAD zabranile uvoz bakra u njihovu zemlju podrazumeva se između ostalog i radna eksploatacija – vrbovanje. Ustav Srbije izričito zabranjuje prinudni rad i svako ekonomsko ili iskorišćavanje lica u nepovoljnom položaju, a budući da je naša zemlja ratifikovala osnovne konvencije Međunarodne organizacije rada, prinudni rad se tretira kao krivično delo.