Misija povezivanja dva naroda

Smatram da kultura ostaje najpouzdaniji most između naroda i država – most koji traje duže od politike i koji se gradi međusobnim poštovanjem, razumevanjem i prijateljstvom, kaže sopran Jasmina Trumbetaš Petrović, prvakinja opere Narodnog pozorišta u Beogradu, najavljujući koncert u sklopu većeg kulturnog događaja, koji će biti održan danas u 17 časova Centru za azerbejdžanski jezik i kulturu, pri Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Kulturnim centrom Azerbejdžana u Beogradu. Program se održava uz podršku ambasade ove zemlje, a prvi put u Srbiji biće prisutni predstavnici Državnog komiteta za dijasporu Azerbejdžana, baš tog dana koji je posvećen azerbejdžanskoj zajednici u Srbiji.

Tim povodom, u susret Svetskom danu muzike (21. jun) Jasmina Trumbetaš nastupiće uz klavirsku saradnju Mine Ristić Jonić (kćerke rano preminule pijanistkinje Zarife Alizade, osnivača Kulturnog centra), Katarine Nenadović, violinistkinje, i Amina Saadatova, učenika trećeg razreda niže muzičke škole na odseku za klavir. Na programu će biti dela azerbejdžanskih kompozitora kao što su : Uzeir Hadžibejli, Muslim Magomajev, Gevdet Gadžiev, Nijazi i dr.

Malo je poznato da je Jasmina Trumbetaš dugogodišnji kulturni saradnik i predsednik azerbejdžanskog Kulturnog centra u Beogradu, koji deluje u sprezi sa ambasadom Azerbejdžana u srpskoj prestonici, a o tom svom angažovanju kaže:

– Moja umetnička saradnja sa Azerbejdžanom započela je 2010. godine, kada je osnovan njihov Kulturni centar u Beogradu uz podršku ambasade ove zemlje u našem glavnom gradu, a na inicijativu istaknute azerbejdžanske pijanistkinje i profesorke Zarife Alizade, žene, koja je u Srbiji osnovala porodicu, a koja je svojim znanjem i radom spojila srpsku i kulturu zemlje iz koje je potekla. Kroz brojne koncerte, književne večeri i kulturne projekte postepeno sam postala deo te velike misije povezivanja dva naroda, a komunikaciju mi je olakšalo i znanje ruskog jezika. Poznata operska umetnica tim povodom dalje dodaje:

– Posebno značajan trenutak bio je moj prvi odlazak u Azerbejdžan 2018. godine, kada sam u ulozi Leonore nastupila u Verdijevom „Trubaduru” na sceni Državnog akademskog teatra opere i baleta u Bakuu. Ta poseta mi je omogućila da iz neposredne blizine upoznam zemlju, njenu istoriju, kulturu, arhitekturu i ljude. Otkrila sam narod izuzetne kulture, vaspitanja i gostoprimstva, narod koji sa velikim poštovanjem čuva svoju tradiciju, ali istovremeno gleda u budućnost. Posle tužnog odlaska Zarife Alizade 2022. godine sa životne scene, na poziv ambasade Azerbejdžana i njegove ekselencije gospodina Kamila Hasijeva povereno mi je vođenje njihovog Kulturnog centra u Beogradu. To sam prihvatila kao veliku čast, ali i kao obavezu da nastavim delo koje je ona započela. Od tada do danas, u saradnji sa ambasadom ove zemlje, organizovala sam brojne koncerte i kulturne manifestacije na kojima su nastupali istaknuti umetnici naše dve zemlje, predstavljajući srpskoj publici bogatstvo azerbejdžanske muzičke i kulturne baštine.

Kao priznanje za dugogodišnji rad Ministarstvo kulture Azerbejdžana je Jasminu Trumbetaš prošle godine zvanično pozvalo da učestvuje na Međunarodnom kulturnom forumu u Antaliji. Na tom skupu okupili su se direktori i predstavnici azerbejdžanskih kulturnih centara iz čitavog sveta, a razgovaralo se o strategijama očuvanja nacionalnog identiteta, jezika i kulture u dijaspori. Za našu umetnicu bilo je to veliko priznanje.

Koncertima na našim muzičkim scenama u Beogradu predstavili su se mnogi priznati azerbejdžanski umetnici kao što su: I. Nazarov, F. Hasanli, M. Azizov, I. Babajev, V. Husein, E. Alizade, M. Mahmandarov, E. Gulijev, A. Abasova, O. Džalilov, E. Sulejmanov i dr.

Važan stub saradnje dve države predstavlja i oblast obrazovanja. Na inicijativu akademika Kamala Abdule, rektora Univerziteta za jezike u Bakuu, 2018. godine osnovan je Centar za azerbejdžanski jezik i kulturu na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Prvi predavač je bila Zarifa Alizade, a rad je nastavila dr Gunel Babanli. Iste godine, na principu reciprociteta, u Bakuu je osnovan Centar za srpski jezik i kulturu. Svečano otvaranje obavili su predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i akademik Kamal Abdula, čime je potvrđen značaj koji obe države pridaju kulturnoj i obrazovnoj saradnji. Centar za srpski jezik u Bakuu vodi dr Lala Madžidova.

Kulturna saradnja Srbije i Azerbejdžana je uzajamna. U Srbiji postoje spomenici posvećeni istaknutim ličnostima, azerbejdžanskom predsedniku Hejdaru Alijevu, pesniku Nizamiju Gandžaviju i kompozitoru Uzeiru Hadžibejliju. Isto tako u Bakuu se nalazi spomenik Nikoli Tesli, organizuju se izložbe, pa je u Bakuu održana izložba fotografija srpskih srednjevekovnih manastira, a kroz različite izdavačke i kulturne projekte azerbejdžanskoj publici predstavlja se srpska istorija, književnost i duhovno nasleđe. Poseban značaj ima Centar za srpski jezik i kulturu koji doprinosi upoznavanju azerbejdžanske javnosti sa srpskom kulturnom baštinom. Veliki doprinos razvoju srpsko-azerbejdžanskih odnosa doprinosi i SAKOM (srpsko-azerbejdžanska privredna komora).

– Kada se osvrnem na proteklih petnaest godina saradnje sa Azerbejdžanom, ona mi je donela dragocena prijateljstva, nova znanja i dublje razumevanje jedne drevne kulture. Kao umetnica naučila sam da muzika i umetnost zaista nemaju granice i da su univerzalni jezik koji spaja ljude. Verujem da je i azerbejdžanska strana kroz ovu saradnju dobila iskrenog prijatelja i pouzdanog saradnika u Srbiji – kaže Jasmina Trumbetaš.