Tri godine otkako je Beograd stavljen na mapu najvećih svetskih događaja

Preduzeće Ekspo 2027 saopštilo je danas da se 21. juna obeležava treća godišnjica kada je Beograd izabran za domaćina specijalizovane izložbe Ekspo 2027 i kada je Srbije stala rame uz rame sa kandidatima iz Evrope, Severne Amerike, Južne Amerike i Azije.

Kako se navodi, 21. juna 2023. u Parizu je doneta odluka koja je Beograd postavila na mapu najvećih međunarodnih događaja i otvorila put ka Specijalizovanoj izložbi Ekspo 2027.

„Do tog trenutka nije se stiglo slučajno. Iza odluke u Parizu stajali su meseci priprema, međunarodna procedura, ozbiljna diplomatska ofanziva i sposobnost da se ponudi ubedljiv odgovor na pitanje koje je bilo pred svim kandidatima: šta je svetu danas zaista potrebno? U toj dugoj i složenoj međunarodnoj utakmici, Srbija je uspela da pobedi ozbiljnu konkurenciju”, piše u saopštenju.

Iz kompanije Ekspo 2027. dodaju da će zato u danima do 21. juna ove godine podsećati na priču koja često ostane sakrivena iza jedne odluke i jednog datuma, kao i o tome šta su nudili drugi kandidati i zašto je konkurencija u kojoj se našao Beograd bila mnogo jača nego što se danas, tri godine kasnije, možda pamti.

„Postoje datumi koji u trenutku deluju kao velika vest, a tek kasnije postanu tačka od koje se meri jedan važan put. Za Srbiju, 21. jun 2023. godine bio je upravo takav dan”, navode.

Podsećaju i da su u trci za domaćina specializovane izloižbe Ekspo 2027. učestvovali gradovi iz Evrope, Severne Amerike, Južne Amerike i Azije, i da je  svako imao svoju temu, svoju državu iza sebe, svoje argumente, svoje ambasadore i svoju predstavu o budućnosti.

„Srbija je u tu trku ušla sa Beogradom i temom ‘Igraj za čovečanstvo: sport i muzika za sve’. Na prvi pogled, tema jednostavna. Na drugi, vrlo ambiciozna, jer, sport i muzika ne traže objašnjenje. Njih razume dete u školi, sportista na terenu, muzičar na sceni, posetilac koji prvi put dolazi u neku zemlju, ali i predstavnik države koji odlučuje o domaćinu velikog međunarodnog događaja”, navodi se.

U objavljenom mini-serijalu o trci se ističe i da su u konkurenciji za domaćina Ekspa 2027 bili gradovi sa ozbiljnim adutima, precizirajući da je Malaga nudila viziju održivog grada budućnosti, dok je Blumington u Minesoti želeo da Sjedinjene Američke Države vrati na međunarodnu Ekspo mapu. 

Dodaje se i da je San Karlos de Bariloće u Argentini predstavljao ambiciju Južne Amerike da prvi put ugosti specijalizovanu izložbu, a Puket je kandidaturu Tajlanda gradio na ideji života u harmoniji sa prirodom.

„Svaka od tih kandidatura imala je težinu i iza njih su stajali planovi, budžeti, politička podrška, diplomatski angažman i uverenje da baš njihov grad može da bude mesto na kojem će svet razgovarati o budućnosti. Beograd je u toj utakmici ponudio drugačiji ton i umesto da se takmiči samo kvadratima, brojkama i infrastrukturom, Srbija je svetu predstavila temu koja govori o ljudima, o susretu, o energiji, ali i i igri kao prvom jeziku detinjstva i muzici kao jeziku koji niko ne mora da prevodi”, navodi se.

Kako naglašavaju iz Ekspa 2027, baš u tome je i bila snaga srpske kandidature, odnosno u ideji da savremeni Ekspo može da bude više od prostora za predstavljanje tehnologije, urbanizma ili ekonomskih planova i da može da bude mesto na kojem se svet okuplja oko onoga što mu je zajedničko.

„Zato priču o 21. junu 2023. ne treba posmatrati samo kroz završni čin u Parizu. Pre njega je postojala ozbiljna međunarodna trka. Postojale su različite vizije budućnosti. Postojali su gradovi koji su nudili svoje velike planove i države koje su iza tih planova čvrsto stale”, navodi se, a prenosi Tanjug.