Izvođačka i tehnička perfekcija

U vremenskom luku od gotovo četiri decenije, koliko je prisutan na umetničkoj sceni i koliko je prošlo od prve samostalne izložbe (1988) Dušana Petrovića, on je talentom i posvećenim radom stekao profesionalnu afirmaciju i ugled. Izlagao je skulpture samostalno (na 13 izložbi), a pozivan je i u relevantne selekcije za prezentacije u zemlji i inostranstvu; danas je profesor vajarstva na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti.

Ličnost izuzetnog stvaralačkog potencijala Dušan Petrović je individualista, oslobođen medijskih konvencija i šablona; on participira u tzv. proširenom polju savremene skulpture, a njegov stvaralački koncept svojom primarnom logikom korespondira sa vremenom. Mada je 2024. godine izlagao u Beogradu, njegova izložba „Svet u zelenom” imala je drugačiji idejni i vizuelni karakter; zasnivala se na živoj interakciji naučnika Mihaila Grbića i vajara, a njihovi senzualno-vizuelni fluidi pažljivo su strukturisali poetsku dimenziju ovih svojevrsnih humanih skulptura, viđenih u kritičarskoj recepciji.

Aktuelna izložba Dušana Petrović „Od zemlje ka nebu” u Muzeju „Cepter” takođe je utemeljena na humanim vrednostima idejnog i materijalnog, ali problematizuje i druge uvide u prostor, materijale i njihovu sceničnu projekciju. Mada je do sada radio sa različitim materijalima (drvo, kamen, bronza, staklo), ipak, izvornosti njegovog dela, kao i stvaralačkom senzibilitetu najviše odgovara drvo. Odnegovana prirodna skulptorska manuelnost, izvođačka i tehnička perfekcija, poštovanje osobenosti materijala i njegovih ekspresivnih kvaliteta, kao i dobro pronađena mera ruke i mašine/tehnike, superlativi su koji prate ovog vajara, a jasno su istaknuti i na novoj postavci.

Intuicija i spontanost u Petrovićevoj prirodi kao da su tempirani na Paskalovu maksimu po kojoj „umetnost ima sopstvene razloge koje razum ne može da dokuči”. Saga o drvetu i njegovom novom životu u gabaritu galerijskog prostora jedan je od markera ove postavke koji referiše na prirodne impulse stvaralačke slobode. U kontekstu ove ideje nazire se i holistički pristup, filozofija i metodologija koja sagledava celinu, koja se sa ljudske vrste reflektuje na sav živi svet. Tako, kao zaštitnik prirode, vajar stvara samosvojne tvorevine od nađenih materijala, a epitet da je „majstor reciklaže i reanimacije materijala”, izrekao je njegov kolega Zdravko Joksimović.

U tom duhu su skulpture na izložbi od različitih vrsta drveta – sekvoje, hrasta, bukve, graba i kedra – i kamena metamorfnog škriljca, pocinkovanog lima i gorskog kristala.

Simptomatično za ovog vajara je da je njegova stvaralačka amplituda u stalnom nemiru jer izloženi radovi datiraju iz tekuće 2026. godine, osim rada „Odlazak” iz 2023, koji je najavio problemsku bliskost sa novom produkcijom.

Pažljivo koncipovanu postavku „Od zemlje ka nebu” čini pet radova – dominiraju tri monumentalne prostorne skulpturske postavke i dve decentnije zidne forme. Njihovo „sinhrono disanje” u prostoru muzeja je savršeno uritmovano. Princip i dramaturški tok kojim se Petrović svojim delima prostire kroz izložbeni prostor Muzeja „Cepter” Danijela Purešević u tekstu svog eseja označava kao „Prorastanje”. Rad „Od zemlje ka nebu” je idejno i fizički marker ove izložbe, istaknut i samim naslovom; instalacija je svojim prorastanjem monumentalna (5 x 5 m) po vertikalnom rastu, a locirana u slikama ograđenom prostoru ona aktivira deo muzejskog ambijenta. Ova drvena konstrukcija komponovana u spojivo od nespojivog, od kore sekvoje i hrastovih letvica, izrasla je u lucidnu i vizuelnu enigmatičnost čiji vizuelni krešendo smenjuje rustične i tanane tonove eha.

Šumske vile Petrovićeve kreativne bajke naselile su elitni muzejski prostor, a umetnik je svom konceptu, od začudnosti do mogućeg, dodao i kamene ploče. Ovi slojeviti metamorfni škriljci, pored svoje vizuelne autentičnosti imali su i svoju istorijsku, praktičnu vrednost etno-materijala – nekada su bile krovne ploče u selu Maće na Goliji.

Rustično sa vidljivim radom sekire i dleta, predstavljaju kontrolisani oblikovni proces i pronađenu meru stvari očita je u radu „Odlazak“ koji kombinuje drvenu građevinu čiji krovni deo štiti pocinkovani lim uz kanap koji dinamizira koncept. Autor pažljivo strukturira njihovu poetsku dimenziju, čitljivost i komunikativnost.

Harmonične relacije plemenitog i grubog. Od kompleksnih do prividno jednostavnih formi, njihova materijalizacija, volumen, prostor i praznina, skulptorska materija i njena vizuelnost, ritam i taktilnost samo su neka od odnegovanih stvaralačkih uporišta Dušana Petrovića.